Premijera muzičko-dramske predstave „Prisutnost” biće održana 30. juna u 19:30h na Velikoj sceni Opere i teatra „Madlenianum“ u Zemunu.

Prema zvaničnom saopštenju iz ove ustanove, ovi mladi ljudi su sami birali uloge, pisali tekstove, sklapali zajedničku priču o ljubavi, prijateljstvu, nadanju, imigraciji, želji za uspehom. Teme koje obrađuje projekat vezane su za mladu generaciju, a to su ljubav, odlazak iz domovine, potraga za identitetom. U operskom delu predstave muzika je komponovana od strane samih pevača i to je poseban kuriozitet projekta. „Prisutnost” je delo koje obiluje grupnim scenama, zahtevnim scenskim pokretom i koreografijama koje su takođe kreacija samih učesnika. Mladi umetnici su dokazali da je potencijal njihovog stvaralaštva ogroman, da su stvestrani i da na najbolji i najprofesionalniji način koriste veštine i znanje koje su stekli svojim obrazovanjem.

U tome su im zdušno pomogli stručni saradnici Ana Radivojević Zdravković i Tadija Miletić, kao i dramaturg Marija Aracki i kompozitor Marko Marić, uz korepeticiju Dragane Anđelić Bunjac; obukli su ih Jasmina Petrović, Vida Radovanov, Anja Aleksić, Pandora Andrejević.

Dođite da ih upoznate na poslednjoj premijeri ove sezone!

The post Premijera predstave „Prisutnost” appeared first on Presstiž internet magazin....

- Tadija Miletić / foto: Ivan Plazačić

Na Velikoj sceni Opere i teatra „Madlenianum“, dvadeset i prvog juna publika će prvi put moći da vidi plesno-dramsku predstavu „Slučajevi“, a tridesetog juna „Prisutnost“. Ukratko nam recite o kakvim projektima je reč?

Predstava „Slučajevi“ je konceptualna, eksperimentalna predstava koja se bazira na tekstu Danila Harmsa koji je, u ovom slučaju, predstavljen kao jedna realistična priča koja se tiče svih nas. Konkretno, pratimo dvoje ljudi koji idu na posao i provode, naizgled, „normalni“ radni dan. Neobičnost je u tome da se, paralelno sa tim, leđa o leđa odigrava druga, plesna predstava koja prezentuje dodatni smisao i dodatno značenje teksta koji glumci govore, a kroz pozorište senki koje se vidi preko paravana koji deli scenu na levo i desno. Publika bira koju će predstavu gledati, plesnu ili dramsku i srazmerno tome će im i doživljaj predstave biti potpuno drugačiji.

Što se tiče „Prisutnosti“, u zvaničnom saopštenju piše da ste stručni saradnik. Šta, zapravo, to znači?

Sa koleginicom Anom Radivojević Zdravković u „Madlenianumu“ vodim studijski program koji traje već mesecima. To je muzičko-dramski studio za mlade polaznike u kojem Ana vodi dramski, a ja operski sektor. Operski deo predstave „Prisutnost“ je u potpunosti autorski – polaznici su od nule samostalno napravili novo opersko delo koje će, u saradnji sa kompozitorom Markom Marićem, biti izvedeno kao predstava u predstavi, a dramski sektor se idejno bazirao na brojnim poznatim komadima iz literature i teatra, pri čemu je koleginica Marijana Aracki saradnik za dramaturgiju. To će ujedno biti i kruna svega što smo radili do sada sa ovim talentovanim mladim ljudima tokom ove godine.

- Probe predstave Slučajevi

Hoće li studio postojati i sledeće sezone?

Da. Planiramo da postane ustaljena praksa narednih sezona. Više godina smo je planirali, i ove smo je konačno realizovali.

U kojoj meri su mladi zainteresovani za operu?

Pre nego što smo počeli sa radom, održavali smo niz audicija na koje se odazvao veliki broj ljudi. Ovo je bio nultni, početni projekat, pa sledeće sezone planiramo da krenemo i u većem obimu. Važno je napomenuti i da su polaznici tokom radionice pohađali niz predavanja koja su održali naši ugledni glumci, dirigenti, umetnici i mnogi drugi.

Godine 2011. osnovali ste „Kulturni element“ čiji ste predsednik. Koji je cilj te organizacije?

Osnovna ideja je da okupimo fine, interesantne, uspešne mlade ljude i objedinimo ih u jednu umetničku grupu. Da na taj način zajedno rade autorske projekte koje su dugo želeli da ostvare, ali nisu bili u prilici samostalno da ih izvedu. Na početku je bilo teško, ali nakon više godina napravili smo mrežu saradnika i velikih projekata koji funkcionišu kao celina, dok su pravi i ozbiljni dometi našeg „Elementa“ tek pred nama.

Koji su to projekti?

Jedan od naših najvećih projekata  je Međunarodno takmičenje solo pevača „Lazar Jovanović“ koje se održava na Kolarcu i to je najveće opersko takmičenje u regionu. Ove godine smo imali preko 130 kandidata. Došlo je i mnogo ljudi iz inostranstva. Zatim, u Muzeju grada Beograda imamo već treću koncertu sezonu „Muzički svodovi Beograda“ za koju smo ove godine dobili podršku Sekreterijata za kulturu. Organizovali smo i razne performanse i dešavanja koja dovode kulturu na neočekivana mesta. I navedena predstava „Slučajevi“ je koprodukcija „Madlenianuma“ i „Kulturnog elementa“.

- Kulturni element

Vaša uloga u „Madlenianumu“ je varirala. Bili ste dramaturg, kao i asistent režije i reditelj u predstavama „Čarobna frula“, „Ljubavni napitak“, „Rebeka“, „Pajaci“, „Jadnici“, „Suton“, „Anželika“…

Da, zanimljivo je da sam u Madlenianumu ostvario skoro svaku umetničku formu koju možete da zamislite.

Znam da ste i glumili u pojedinim predstavama…

A bio sam i u horu, solista, statista, sufler, inspicijent… Kad je nešto falilo – bio sam tu. (smeh)

Na kojim angažmanima ste radili van „Madlenianuma“?

Poslednje što sam radio je bilo prošlog meseca – predstavu „Didona i Enej“ u Knjaževsko-srpskom teatru u Kragujevcu sa kojom je započeta operska sezona u tom gradu. Drago mi je što u poslednje vreme radim sa ljudima koji tek počinju karijeru i kreiraju veće projekte. Mnogo projekata sam radio sa „Kulturnim elementom“ po raznim lokacijama – u Muzeju grada Beograda, Narodnoj biblioteci, Konaku kneginje Ljubice, Kolarčevoj zadužbini, Muzeju Vuka i Dositeja, Kuća kralja Petra, itd.

Odakle dolazi Vaša ljubav prema kulturi?

To me niko nikad nije pitao. (smeh) Mislim da potiče iz porodice. Moj otac je glumac u Narodnom pozorištu, a zahvaljujući majci sam vrlo rano počeo da se bavim muzikom. Iz tog razloga mislim da je bilo i logično da ću nastaviti u sličnom pravcu. Oduvek sam želeo mnogo toga da ostvarim. Moja lista želja je oduvek besmisleno dugačka jer je željenih stavki i titula bilo u preteranom broju. Režija i kulturna produkcija mi je čini mi se sva interesovanja objedinila u jednu celinu. Ili bar većinu.

Jedno je ljubav prema kulturi, a drugo je realizovati je.

Upravo. Kulturu gledam kao svoju životnu misiju. Volim šta kultura na kraju uspe da ostvari. Volim način na koji to ostvaruje, kako prenosi važne poruke, kako ih prikazuje. Trudim se da stvari činim bar malo boljim. Da njihov tok bude, ako je to moguće, još kvalitetniji i uspešniji nego što je bio. Ne želim da život prođe pored mene. Trudim se da ga iskoristim.

Na šta ste najponosniji u svojoj dosadašnjoj karijeri?

Ni to me niko dosad nije pitao. (smeh) Ponosan sam na to što sam, sa svakom osobom ili institucijom sa kojom sam radio, ostao u prijateljskim odnosima. Ponosan sam na to kada mi kolege sa kojima radim iznesu lepo mišljenje o zajedničkom projektu. Pomenuo sam Kragujevac – ljudi koje sam tamo upoznao prvi put već planiraju nekoliko novih projekata sa mnom za sledeću godinu i istinski mi je drago zbog toga. To mi daje motivaciju. I naravno, ponosan sam što iznova i iznova shvatam koliko volim posao koji radim. Ponosan sam na to što primetim da ono čime se bavim ima smisla i efekta.

- Foto: Arhiva Kulturnog elementra, arhiva Madlenianuma, privatna arhiva Tadije Miletića

The post Tadija Miletić: „Kultura je moja životna misija“ appeared first on Presstiž internet magazin....

Ovo je koprodukcija Madlenianuma i Kulturnog elementa, a režiju i dramatizaciju potpisuje Tadija Miletić koji je i autor ovog nesvakidašnjeg koncepta. Prema zvaničnom saopštenju iz Madlenianuma, ova predstava, po mnogo čemu jedinstvena u ideji, istražuje nove i drugačije oblike scenskog stvaralaštva. Nekonvencionalne pozorišne forme, predstava je podeljena na dve strane, levu i na desnu, plesnu i dramsku, i publika već na samom početku bira koju će stranu gledati, pri čemu će doživljaj prema tom izboru biti različit. Sa jedne strane je jedna priča, a sa druge druga. Da bi se u potpunosti shvatia jedna, morate pratiti i drugu.

Bogato i opsežno osmišljena, predstava objedinjuje plesno i dramsko pozorište, teatar senki i operu, simbolizam i realizam, i otvara mogućnost da se u komadu uživa više puta i da pritom svaki put doživljaj bude različit. Jedinstveno čitanje ruskog klasika u izobilju plesa, pokreta i autorske muzike! U režiji i dramatizaciji dugogodišnjeg saradnika Opere i teatra Madlenianum i predsednika Kulturnog elementa, Tadije Miletića, scenski pokret vodi Tamara Antonijević Spasić, kompozitor je Jug Marković, scenograf je Miraš Vuksanović, a kostimograf Tijana Sićević. U predstavi igraju Stojan Đorđević, Ammar Mešić, Marija Kosić, Novak Radulović, Nebojša Rako i Jovana Čurović.

Kulturni element je umetničko udruženje osnovano 20. decembra 2011. godine u Beogradu, koje je okupilo na desetine mladih umetnika, glumaca, plesača i muzičara, vrhunskih profesionalca u svojim oblastima. Zajedno oni čine jednu od najeminintnijih umetničkih grupa, koja je do sada ostvarila na desetine projekata širom zemlje.

The post Premijera plesno-dramske predstave „Slučajevi“ appeared first on Presstiž internet magazin....

- Foto: Narodno pozorište u Beogradu

Biće to peta postavka ove Nušićeve komedije u Narodnom pozorištu u Beogradu, u kojem je i praizvedena 28. novembra 1934. godine, u režiji Josipa Kulundžića.

Reditelj Marković potpisuje i izbor muzike, a u autorskom timu su i Molina Udovički Fotez (dramaturg), Ljiljana Mrkić Popović (scenski govor), Matija Vučićević (scenograf), Maria Marković Milojev (kostimograf) i Vladimir Petričević (dizajn zvuka).

U podeli su Saša Torlaković k.g. (Agaton Arsić), Radmila Živković (Simka), Danica Maksimović k.g. (Sarka), Nebojša Dugalić (Proka Purić), Vanja Ejdus (Gina), Aleksandar Srećković (Tanasije Dimitrijević), Nela Mihailović (Vida), Slobodan Beštić (dr. Petrović, advokat), Suzana Lukić (Danica) i Dušan Matejić (Mića).

The post „Ožalošćena porodica“: Premijera 19. januara appeared first on Presstiž internet magazin....

Opera „Don Đovani“ Volfganga Amadeusa Mocarta biće premijerno izvedena 28. novembra u 19:30h na Velikoj sceni Opere i teatra Madlenianum.

Zanimljiva činjenica ove produkcije je da je ona rezultat saradnje sa Narodnim pozorištem u Beogradu i to je prva koprodukcija privatnog i državnog teatra na našim prostorima.

Na sceni Madlenianuma pojaviće se solisti, hor i orkestar Narodnog pozorišta u Beogradu. Autorsku ekipu čine gosti iz Italije: , reditelj Alberto Triola, dirigent Marko Boemi, scenograf Ticijano Santi I kostimograf Katarina Grčić Nikolić.

The post Mocartov „Don Đovani“ premijerno u Madlenianumu appeared first on Presstiž internet magazin....

Retku priliku uživanja u baroknoj muzici imaće muzički poznavaoci i sladokusci koje očekuje ova opera, koju – u koprodukciji s Novom beogradskom operom – postavlja dirigent Predrag Gosta, uz učešće inostranih i domaćih pevača i članova orkestra. Postavku je kreirao reditelj Aleksandar Nikolić, koreograf Aleksandar Ilić, scenograf Tanja Žiropađa i kostimograf Igor Jagić, koji je ujedno dizajner cele produkcije.

Pre tačno 410 godina, u palati Mantovskog vojvode Gonzage, izvedena je prva opera velikog italijanskog kompozitora Klaudija Monteverdija – „Orfej“. Poslednji veliki majstor renesansnog madrigala i prvi operski dramatičar barokne epohe, uspeo je da svojim ostvarenjem postigne savršenu sintezu teksta, muzike i scenske drame i da je ustoliči u istoriji muzike kao prvi pravi primer operskog žanra. Ova uzbudljiva muzička drama opisuje sudbinu mitskog pevača Orfeja, koji svojom pesmom i svirkom uspeva da dirne sva zemaljska, pa i božanska bića. Orfej ima velike moći ali i ljudske slabosti i osećanja. On voli, on strada i gubi, prolazi kroz radosti i očajanja. Ovo je u isto vreme i priča o duhovnom putovanju čoveka koji kroz svoju patnju i pokajanje pronalazi istinski smisao i sreću u životu, a samim tim i spoznaju svoga mesta u univerzumu.

The post PREMIJERA OPERE „ORFEJ“ U MADLENIANUMU appeared first on Presstiž internet magazin....

Prva čitaća proba buduće predstave „Ožalošćena porodica“, po tekstu Branislava Nušića, a u režiji Jagoša Markovića, održana je juče, 30. oktobra, u probnoj sali Narodnog pozorišta u Beogradu.

Prema zvaničnom saopštenju, premijera je planirana za 19. januar 2018. godine na Velikoj sceni Narodnog pozorišta, a u podeli su Saša Torlaković k.g. (Agaton Arsić), Radmila Živković (Simka), Danica Maksimović k.g. (Sarka), Nebojša Dugalić (Proka Purić), Vanja Ejdus (Gina), Aleksandar Srećković (Tanasije Dimitrijević), Nela Mihailović (Vida), Nenad Stojmenović (Trifun Spasić), Slobodan Beštić (dr. Petrović, advokat) i Suzana Lukić (Danica).

Reditelj Marković potpisuje i izbor muzike, a u autorskom timu su i Molina Udovički Fotez (dramaturg), Ljiljana Mrkić Popović (scenski govor), Matija Vučićević (scenograf) i Maria Marković Milojev (kostimograf).

Asistent i pomoćnik reditelja su Ksenija Ćirica i Tara Lazarević.

Izvršni producent je Vuk Miletić, Jasmina Urošević je organizator, Dušanka Vukić sufler, a Saša Tanasković inspicijent.

Biće to peta postavka ove Nušićeve komedije u Narodnom pozorištu u Beogradu, u kojem je i praizvedena 28. novembra 1934. godine, u režiji Josipa Kulundžića,  druga  je održana  10. juna 1949. godine,predstavu je režirao Predrag Dinulović, treću postavku čija je premijera održana 16. oktobra 1974. godine, uradio je Gradimir Mirković a četvrta, i za sada, poslednja premijera „Ožalošćene porodice“ u Narodnom pozorištu održana je 22. novembra 1994. godine u režiji Radoslava Zlatana Dorića.

The post POČELE PROBE ZA PREDSTAVU „OŽALOŠĆENA PORODICA“ appeared first on Presstiž internet magazin....

Uloga Fantoma ti je koja po redu u Pozorištu na Terazijama?

Ne brojim.

Ali zašto??

(smeh) Ne sabiram rezultate. Samo mogu da pobrojim uloge koje su mi drage i one koje to nisu, jer ne možeš ih sve igrati sa podjednakim žarom, budući da su manje ili više prijemčive. Svakako da uloga Fantoma spada u moje top tri omiljene… Top pet… (smeh)

(smeh) A koje ti nisu drage?

Nije da mi nisu drage, samo su mi manje zanimljive. Kad tumačiš određeni lik, veoma zavisi u kakvom si privatnom stanju trenutno. Mentalnom i fizičkom. Mada, trudim se da, dok radim, apstrahujem to lično. Kako će uloga biti izneta zavisi od raznih faktora. Prvo, kako je napisana, a onda i od toga ko su ti partneri, ko je režira i kakav je njen koncept. Mnogo činilaca treba da se uskladi kako bi komad zaživeo, a glumci ne znaju kako to izgleda sve do pretpremijere i premijere.

Koji je najlepši komentar koji si dobio nakon premijere?

Bilo je mnogo pozitivnih komentara. Uglavnom su mi prilazili uplakani ljudi govoreći kako sam ih emotivno dotakao. Mislim da je najveći kompliment kad te neko posle premijere zagrli i dugo drži u naručju, jer mu je značilo nešto što si uradio na sceni.

Prepoznali su određeni segment iz svog života…

Upravo to. Ako radiš u pozorištu u kom se niko ne prepoznaje, onda to pozorište ne treba da postoji. Ja radim zbog publike i želim da joj ugodim. Ako nekome mogu da promenim veče ili, u nadi da sebi ne pridajem veliki značaj, način razmišljanja – to je velika stvar. To je misija pozorišta i glumaca – da podstičemo ljude na bolje. Osetio sam veliku ljubav posle premijere.

Kolika je bila žrtva pripremiti se za Fantoma?

Smršao sam četiri kilograma. A psihološki – mnogo sam promišljao kako ga oživeti. Reditelj je imao viziju kako srpski Fantom treba da izgleda. Trudili smo se da uskladimo svačije mišljenje i dođemo do kompromisa, a da to da dobar rezultat. Što se tiče pevačkog dela, iz baritona sam postao tenor. Zadatak mi je bio da se vokalno približim operskim pevačima na sceni i da to zvuči pristojno i da se ne osramotim. (smeh)

Na koji način ćeš se potruditi da očuvaš glas?

Dosad sam bio Spartanac što se tiče tela, a sad to isto moram biti i što se tiče glasa. Ne smem dozvoliti da se prehladim, noćne izlaske, alkoholne i gazirane napitke, previše vruće, hladno, kiselo, slano. Ne smem ni da udišem dim u kafani. Pravi mazohizam. (smeh)

Koji deo predstave ti se posebno sviđa?

Ceo drugi čin, a pogotovo kraj. Dramski deo je lepota ovog mjuzikla. Ne stidim se da pokažem emociju, da pustim suzu, i da pokažem da je Fantom ljudsko biće.

Šta si iz uloge Fantoma naučio, a što nisi iz prethodnih?

Naučio sam se strpljenju, kompromisu, da su snovi mogući, da možete da uradite i nemoguće ako dovoljno verujete u sebe. Utvrdio sam, po ko zna koji put, da je ljubav ono što treba da nas pokreće. Uz to, da u svakoj situaciji treba ostati pribran i svoj.

Da. Ako se tako nešto ne desi mislim da nema ni poente…

Upravo. Ova uloga me je do sada najviše emotivno pogodila. Kako Fantom završava i njegova nesrećna ljubav ne ostavlja me ravnodušnim, a sa takvim čovekom možeš naći mnogo sličnosti. Svi imamo monstrume u sebi i nosimo neku vrstu nakaznosti, nešto što ne možemo svima reći, što nas tišti. U današnjem svetu imamo mnogo fantoma koji se ne boje da tu „crnu“ stranu i pokažu. Ova predstava je dragocena jer pobuđuje emociju kod publike. Ako pričamo o utopističkoj ideji da pozorište može da menja svet kroz katarzu, moj cilj je bio da, na određeni način, dotaknem te nesrećne, nakazne duše i pokažem da postoji lepša strana života.

I da za njih ima mesta na ovom svetu…

I da za njih ima mesta na ovom svetu! Uloga je višeslojna, višeznačna, simbolična kao i cela priča. Bajka za odrasle. Sve što je Fantom ikad želeo da ostvari jeste da bude prihvaćen u društvu, uprkos fizičkim nedostacima. Ono što je postao tokom života nije karakter sa kojim je rođen. Taj karakter su napravili loši ljudi iz njegovog okruženja. Naša socijalna okolina nas ponekad čini zlim samo zato što nas ne prihvataju takvim kakvi jesmo. Ova predstava je priča o prihvatanju svog člana porodice, partnera, komšije, ljudi generalno. Veoma je važno pomiriti se sa različitostima koje nas okružuju, jer zajedno možemo da živimo bez ikakve osude i mržnje.

Veruješ li da društvo može biti tako harmonično?

Verujem. I siguran sam u to. Ako predano radiš na sebi, menjaš svoja načela i napraviš plemenito okruženje – svet može da bude lepo mesto.

Pošto ti je Nikola Bulatović alternacija, imate li dogovor kad ćeš ti igrati, a kad on?

Igra se 1 : 1. Mislim da na sajtu Pozorišta na Terazijama neće pisati kad je koja podela, ali kad dođete na blagajnu uvek možete pitati koja će postava igrati. Na njoj će uvek i pisati kog datuma ko nastupa. Fantoma sledeći put igram 21. oktobra.

- Foto: Pozorište na Terazijama

The post FANTOM IZ OPERE: SLOBODAN STEFANOVIĆ appeared first on Presstiž internet magazin....

Na današnji dan 1989. godine, film „Betmen“ Tima Bartona postavio je rekord u ostvarenoj zaradi – za deset dana zaradivši 100 miliona dolara.

Ostvarenje je ukupno zaradilo 400 miliona dolara, u to vreme ga učinivši petim najplaćenijim filmom u istoriji. Pored finansijskog, može da se pohvali i kritičkim uspehom – jedan Oskar i nekoliko nominacija za Zlatni globus i Saturn nagrade.

Ovo je bila prva adaptacija iz Betmen sage kompanije Warner Bros.’ i radnja je usredsređena oko istoimenog superheroja i njegove bitke protiv kriminala u Gotam Sitiju. U filmu glume Majkl Kiton, Džek Nikolson, Kim Bejsinger, Pat Hingl i Majkl Gou. Danas, „Betmen” predstavlja jedno od Bartonovih najznačajnijih ostvarenja, pogotovo što je s njim krenulo veliko interesovanje za superherojima (odmah se krenulo sa stvaranjem animirane TV serije Batman: The Animated Series). Barton je režirao i uspešni nastavak „Povratak Betmena“ (1992), dok je Džoel Šumaher režirao ne tako kritički uspešne „Betmen zauvek“ (1995) i „Betmen i Robin“ (1997).

Zvanični trejler za „Betmena“ pogledajte OVDE.

The post „BETMEN“ – KRITIČKI I FINANSIJSKI USPEH appeared first on Presstiž internet magazin....

Premijera predstave sa radnim naslovom „Carstvo nebesko” Jerneja Lorencija zakazana je za 26. septmebar, na zatvaranju 51. Bitef-a.

Prema zvaničnom saopštenju organizatora, u Narodnom pozorištu su počele probe za ovu predstavu koja se radi u koprodukciji  Narodno pozorišta i Bitef-a.

Ovaj proslavljeni slovenački reditelj, stvaraće komad po motivima srpske epske poezije. Jernej Lorenci je prvi put radi u Beogradu, i kako kaže, veoma se raduje što će raditi sa beogradskim glumcima, a na ovom projektu ga je privukla lepota i snaga srpske epike, što je vrsta književnosti koja ga i inače poslednjih godina najviše interesuje u pozorištu.

U predstavi igraju Olga Odanović, Nada Šargin, Nataša Ninković, Hana Selimović, Branko Jerinić, Branko Vidaković, Bojan Žirović, Milutin Milošević i Slaven Došlo.

Prvoj probi su prisustvovali Željko Hubač, v.d. direktora Drame Narodnog pozorišta, Miloš Latinović, direktor BITEF teatra i Ivan Medenica, umetnički direktor BITEF-a.

The post ODRŽANA PRVA PROBA PREDSTAVE „CARSTVO NEBESKO“ appeared first on Presstiž internet magazin....