SLOBODAN STEFANOVIĆ: „POZORIŠTE JE VELIKI KRITIČAR DRUŠTVA“
Postavio Dušan Veselinović 22 Feb 2014 u 12:59 | Kategorija: Intervju, Poslednje dodato, top | 2 Komentara

Glumca Slobodana Stefanovića prijatelji opisuju kao „dobrog, radnog i višestranog čoveka“. Duži niz godina radi u Pozorištu na Terazijama u Beogradu gde je dao svoj pečat mnogim predstavama, uključujući Pop Ćira i pop Spira, Kabare, Brilijantin, Producenti, Grk Zorba, Zona Zamfirova itd. Rođen je u Novom Sadu 1977. godine. Završio je Karlovačku gimnaziju, Akademiju umetnosti u Novom Sadu u klasi profesorke Vide Ognjenović i školovao se u SAD. Pored Pozorišta na Terazijama u kom je prošle godine proglašen za prvaka, glumio je i u Narodnom pozorištu, JDP-u i Pozorištu Puž. Zapažene uloge je imao i u domaćim serijama Stižu dolari, Ljubav i mržnja, Bela lađa itd. Filmsku karijeru je započeo 2001. godine ulogom Uroša u domaćem filmu Ona voli Zvezdu, a uskoro nas očekuje i premijera filma Mamula na predstojećem FEST-u. Davao je glas junacima u crtanim filmovima Pepeljuga, Kralj lavova, Ben Ten, Petar Pan, Štrumpfovi i mnogim drugim. Često ide u London i u Njujork na Brodvej gde je pogledao oko četrdeset svetskih mjuzikala. Smatra da je promena u bilo kom pogledu života uvek dobra. Uzora nema i trudi se da bude jedinstven. U slobodno vreme trči i ide u teretanu, čita pesme i klasike. Od osobina kod ljudi najviše ceni odanost i iskrenost. Ljubazan je, harizmatičan, vedar i prijatan.

slobodan-stefanovic

- Foto: Miloš Lužanin

Proveli ste mesec i po dana u Jacob’s Pillow školi za mjuzikle u državi Masačusets u SAD. Nakon toga ste dobili stipendiju za Akademiju za mjuzikle AMDA – American Musical And Dramatic Academy u Njujorku. Zašto je niste iskoristili?

Pobornik sam toga da ako ti je nešto dobro u životu ne treba ga previše menjati. Stvari treba menjati samo onda kad ti nešto smeta. Tada je i logično da ih promeniš. Niko normalan neće ostati u nečemu što mu nije dobro. Stipendiju nisam iskoristio. Istina je da sam počeo da živim u Njujorku i iznajmio stan. Posle mesec i po dana sam shvatio da Njujork jeste lep grad, ali nije moj grad. Amerikanci nisu moj narod i ne bih mogao tamo da funkcionišem na način na koji funkcionišem bilo gde u Evropi. Mi smo dva sveta. Evropski način razmišljanja mi je mnogo bliži nego američki način. Njihov stil mi ne odgovara. Nisam mogao da se uklopim, i za tih mesec i po dana sam postao vrlo neprijatan i nervozan, željan kuće i evropskog i, na kraju krajeva,  sočne srpske psovke. U SAD je sve lepo i sa osmehom i malo toga možeš da naslutiš šta je iskreno. Oni su poslovično ljubazni i ne interesuju ih ljudi oko njih. To je ono što mi je smetalo. Sa druge strane, karijera u Pozorištu na Terazijama mi je krenula uzlaznom putanjom. Dobijao sam glavne uloge, a ove godine sam postao i prvak tog pozorišta. Sa svojih trideset i šest godina smatram da je to veliki uspeh. Trenutno i snimam filmove na engleskom jeziku za američko tržište, tako da mislim da sam odabrao pravi put.

Jednom prilikom ste izjavili da pozorište, pored toga što edukuje, treba i da provocira. Šta ste podrazumevali pod tim?

Mislim da pozorište ne treba da bude samo puka zabava i pokušaj ukazivanja na klasike. Ljudi sve manje i manje čitaju. Najviše se čita žuta štampa. Čini mi se da je sve manje onih ljudi koji pokušavaju da zađu u pravu suštinu stvari i izgrade pravi duh. Pozorište, pored toga što služi da neguje klasike i pravi kulturnu atmosferu, mora da ukazuje i na bitne stvari koje se dešavaju kod nas. Ono je neretko i komentator dnevnih situacija i veliki kritičar društva. Tako treba i da bude. Kulturna i intelektualna elita treba da se probude u ovoj zemlji. Potreban je još veći prst u oko da bismo nešto pokrenuli u ovom društvu.

Prošle godine ste na 58. Sterijinom pozorju u Novom Sadu dobili nagradu Zoran Radmilović za ulogu Manulaća u mjuziklu „Zona Zamfirova“. Rekli ste da je ta nagrada podstrek i obaveza. Prema Vašem mišljenju, šta ona znači za Vašu dalju karijeru? 

Ne predstavlja nešto mnogo. To jeste veliki podstrek i obaveza, ali mislim da je to više moja lična obaveza. Neko ti je poklonio svoje poverenje time što ti je dao jednu vrlo značajnu nagradu. To poverenje ne smeš da izigraš. Moraš da održiš jedan određeni nivo. Moraš mnogo da radiš i da se trudiš i zalažeš. U ovom poslu nema posustajanja. Onaj ko posustane, vrlo brzo ga nema jer ne dobija dalje prilike. Dobio sam dve nagrade Zoran Radmilović u razmaku od četiri dana. Jedan u Novom Sadu i jedan u Zaječaru. Oba za ulogu Manulaća u mjuziklu „Zona Zamfiova“.

slobodan stefanovic

- Foto: Zorana Đorđević

Igrate u predstojećem horor filmu „Mamula“ Milana Todorovića čija je premijera na FEST-u 8. marta u Sava centru…

Zatvorićemo FEST s tim filmom i otvoriti put za dalji život tog filma u svetu. Svetska premijera će biti u Beogradu, ali nam predstoje i razni svetski festivali na koje smo već pozvani. Očekuje nas zanimljiv period. Film sam video pre dve, tri nedelje kad smo ga dorađivali. Mogu da kažem da će biti vrlo uzbudljiv. Zadovoljan sam jer sam se bojao da film izgleda naivno s obzirom da su Srbi pioniri u tom žanru. Kad radiš jedan horor najgore što može da se desi je da izgleda naivno. Ne mora da bude strašno, samo da ne bude naivno. Ne mogu da pređem preko loše odigranih i izrežiranih scena u ovom žanru. Imali smo sreću da radimo sa Milanom Todorovićem koji je znao šta hoće od svega toga. On uživa moje potpuno poverenje od ovog filma pa nadalje, jer zaista zna kako treba da se uradi jedan horor film.

Koliko sličnosti u privatnom životu imate sa Aleksom – likom kog igrate u tom filmu?

Nemam mnogo sličnosti. Aleks je bogati Rošanin koji ima jahtu od pola miliona evra i vilu na Rosama. To je lik koji je vrlo svestan svega toga, pa čak i malo nadmen jer su mu prilike to dozvolile. Svakako, kad glumiš neki lik, ne možeš mnogo da pobegneš od sebe. U svaki lik moraš da utkaš nešto svog karaktera. Glumac mora neprestano da se menja i ne sme sebi da dozvoli da se ponavlja iz predstave u predstavu, i iz filma u film. Trudim se da izgradim različite karaktere u različitim medijima u kojim radim. To nekad pođe za rukom, a nekad ne. Nekad ti neka uloga teže padne, nekad lakše. Mislim da je presudan sam početak rada, scenario i dobro napisan lik.

Slobodan-Stefanovic

- Foto: Miloš Lužanin

Kad već pominjete različite uloge, pripremate se za snimanje srpsko-američkog akcijskog horor filma „Gnev mrtvih“ gde igrate glavnog zombija. Kako je došlo do filmskog spoja Srbije i SAD?

Producentska kuća Viktorija film je odlučila da snima filmove za srpsko i američko tržište i da dovodi amerčke zvezde. Dva žanra koja su najisplativija u SAD su horor i akcija. Horori i akcije imaju armije svojih obožavalaca. Producent Marko Jocić je „namirisao“ da tu možda možemo lepo da prođemo. Američke producentske i distributerske kuće su se vrlo zainteresovale za naše filmove, tako da nas očekuje distribucija oba filma u SAD.

Imate li novih filmskih ili pozorišnih ponuda?

Pa, trenutno ne. Poslednje što sam završio je da sam davao glas Kapetanu Kuki u crtanom filmu „Zvončica“. Bio sam prilično začuđen kad me je Dragan Vujić Vujke pozvao na audiciju za glas Džejmsa Kuke jer svi znamo da Kapetan Kuka ima duboki bas, a ja sam glasove uvek pozajmljivao prinčevima i dečacima. Kad sam pročitao priču, saznao sam da je to priča o tome kad je Džejms Kuka bio mlad. Bio je zavodnik koji je u svom adolescentskom periodu počeo da hrani svoju zlobu. Na kraju je i postao onaj Džejms Kuka kojeg svi znamo iz crtanog filma Petar Pan.

Autor: - https://www.facebook.com/dusan.veselinovic.9 https://www.instagram.com/it_is_dulle/

Prikazano: 3 Komentara
Napišite svoje mišljenje...
  1. Vesna S. says:

    Svaka cast. Nedostajali su nam ljudi koji imaju nesto pametno da kazu, dosta je vise starleta na medijskoj sceni Srbije. Hvala vam na ovoj tematici, samo tako nastavite

  2. dragan b. says:

    Zanimljiv covek!

  3. Anastasija says:

    Jedva cekam 8. mart i Mamulu!

Postavite komentar

XHTML: Možete koristiti ove tagove: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>