Reditelj i dramaturg Tadija Miletić niže uspehe čega god da se lati. Njegov raspon talenata i interesovanja je impresivan. Potiče iz umetničke porodice. Završio je klavir, solo pevanje i muzičku teoriju u Srednjoj muzičkoj školi „Stanković“. Diplomirao je dramaturgiju na Akademiji umetnosti u Beogradu, u klasi Siniše Kovačevića, a trenutno završava postdiplomske studije režije u Novom Sadu, u klasi Nikite Milivojevića. Stručno se usavršavao i u Monaku, u Operi Monte Karla, pa se trudi da ta iskustva prenosi i na našu scenu. IQ mu je viši od 156 i član je predsedništva Mense. Pored brojnih predstava za koje je radio režiju i dramatizaciju, ovog meseca nas očekuju još dve premijere koje Tadija potpisuje…
- Tadija Miletić / foto: Ivan Plazačić
Na Velikoj sceni Opere i teatra „Madlenianum“, dvadeset i prvog juna publika će prvi put moći da vidi plesno-dramsku predstavu „Slučajevi“, a tridesetog juna „Prisutnost“. Ukratko nam recite o kakvim projektima je reč?
Predstava „Slučajevi“ je konceptualna, eksperimentalna predstava koja se bazira na tekstu Danila Harmsa koji je, u ovom slučaju, predstavljen kao jedna realistična priča koja se tiče svih nas. Konkretno, pratimo dvoje ljudi koji idu na posao i provode, naizgled, „normalni“ radni dan. Neobičnost je u tome da se, paralelno sa tim, leđa o leđa odigrava druga, plesna predstava koja prezentuje dodatni smisao i dodatno značenje teksta koji glumci govore, a kroz pozorište senki koje se vidi preko paravana koji deli scenu na levo i desno. Publika bira koju će predstavu gledati, plesnu ili dramsku i srazmerno tome će im i doživljaj predstave biti potpuno drugačiji.
Što se tiče „Prisutnosti“, u zvaničnom saopštenju piše da ste stručni saradnik. Šta, zapravo, to znači?
Sa koleginicom Anom Radivojević Zdravković u „Madlenianumu“ vodim studijski program koji traje već mesecima. To je muzičko-dramski studio za mlade polaznike u kojem Ana vodi dramski, a ja operski sektor. Operski deo predstave „Prisutnost“ je u potpunosti autorski – polaznici su od nule samostalno napravili novo opersko delo koje će, u saradnji sa kompozitorom Markom Marićem, biti izvedeno kao predstava u predstavi, a dramski sektor se idejno bazirao na brojnim poznatim komadima iz literature i teatra, pri čemu je koleginica Marijana Aracki saradnik za dramaturgiju. To će ujedno biti i kruna svega što smo radili do sada sa ovim talentovanim mladim ljudima tokom ove godine.
- Probe predstave Slučajevi
Hoće li studio postojati i sledeće sezone?
Da. Planiramo da postane ustaljena praksa narednih sezona. Više godina smo je planirali, i ove smo je konačno realizovali.
U kojoj meri su mladi zainteresovani za operu?
Pre nego što smo počeli sa radom, održavali smo niz audicija na koje se odazvao veliki broj ljudi. Ovo je bio nultni, početni projekat, pa sledeće sezone planiramo da krenemo i u većem obimu. Važno je napomenuti i da su polaznici tokom radionice pohađali niz predavanja koja su održali naši ugledni glumci, dirigenti, umetnici i mnogi drugi.
Godine 2011. osnovali ste „Kulturni element“ čiji ste predsednik. Koji je cilj te organizacije?
Osnovna ideja je da okupimo fine, interesantne, uspešne mlade ljude i objedinimo ih u jednu umetničku grupu. Da na taj način zajedno rade autorske projekte koje su dugo želeli da ostvare, ali nisu bili u prilici samostalno da ih izvedu. Na početku je bilo teško, ali nakon više godina napravili smo mrežu saradnika i velikih projekata koji funkcionišu kao celina, dok su pravi i ozbiljni dometi našeg „Elementa“ tek pred nama.
Koji su to projekti?
Jedan od naših najvećih projekata je Međunarodno takmičenje solo pevača „Lazar Jovanović“ koje se održava na Kolarcu i to je najveće opersko takmičenje u regionu. Ove godine smo imali preko 130 kandidata. Došlo je i mnogo ljudi iz inostranstva. Zatim, u Muzeju grada Beograda imamo već treću koncertu sezonu „Muzički svodovi Beograda“ za koju smo ove godine dobili podršku Sekreterijata za kulturu. Organizovali smo i razne performanse i dešavanja koja dovode kulturu na neočekivana mesta. I navedena predstava „Slučajevi“ je koprodukcija „Madlenianuma“ i „Kulturnog elementa“.
- Kulturni element
Vaša uloga u „Madlenianumu“ je varirala. Bili ste dramaturg, kao i asistent režije i reditelj u predstavama „Čarobna frula“, „Ljubavni napitak“, „Rebeka“, „Pajaci“, „Jadnici“, „Suton“, „Anželika“…
Da, zanimljivo je da sam u Madlenianumu ostvario skoro svaku umetničku formu koju možete da zamislite.
Znam da ste i glumili u pojedinim predstavama…
A bio sam i u horu, solista, statista, sufler, inspicijent… Kad je nešto falilo – bio sam tu. (smeh)
Na kojim angažmanima ste radili van „Madlenianuma“?
Poslednje što sam radio je bilo prošlog meseca – predstavu „Didona i Enej“ u Knjaževsko-srpskom teatru u Kragujevcu sa kojom je započeta operska sezona u tom gradu. Drago mi je što u poslednje vreme radim sa ljudima koji tek počinju karijeru i kreiraju veće projekte. Mnogo projekata sam radio sa „Kulturnim elementom“ po raznim lokacijama – u Muzeju grada Beograda, Narodnoj biblioteci, Konaku kneginje Ljubice, Kolarčevoj zadužbini, Muzeju Vuka i Dositeja, Kuća kralja Petra, itd.
Odakle dolazi Vaša ljubav prema kulturi?
To me niko nikad nije pitao. (smeh) Mislim da potiče iz porodice. Moj otac je glumac u Narodnom pozorištu, a zahvaljujući majci sam vrlo rano počeo da se bavim muzikom. Iz tog razloga mislim da je bilo i logično da ću nastaviti u sličnom pravcu. Oduvek sam želeo mnogo toga da ostvarim. Moja lista želja je oduvek besmisleno dugačka jer je željenih stavki i titula bilo u preteranom broju. Režija i kulturna produkcija mi je čini mi se sva interesovanja objedinila u jednu celinu. Ili bar većinu.
Jedno je ljubav prema kulturi, a drugo je realizovati je.
Upravo. Kulturu gledam kao svoju životnu misiju. Volim šta kultura na kraju uspe da ostvari. Volim način na koji to ostvaruje, kako prenosi važne poruke, kako ih prikazuje. Trudim se da stvari činim bar malo boljim. Da njihov tok bude, ako je to moguće, još kvalitetniji i uspešniji nego što je bio. Ne želim da život prođe pored mene. Trudim se da ga iskoristim.
Na šta ste najponosniji u svojoj dosadašnjoj karijeri?
Ni to me niko dosad nije pitao. (smeh) Ponosan sam na to što sam, sa svakom osobom ili institucijom sa kojom sam radio, ostao u prijateljskim odnosima. Ponosan sam na to kada mi kolege sa kojima radim iznesu lepo mišljenje o zajedničkom projektu. Pomenuo sam Kragujevac – ljudi koje sam tamo upoznao prvi put već planiraju nekoliko novih projekata sa mnom za sledeću godinu i istinski mi je drago zbog toga. To mi daje motivaciju. I naravno, ponosan sam što iznova i iznova shvatam koliko volim posao koji radim. Ponosan sam na to što primetim da ono čime se bavim ima smisla i efekta.
- Foto: Arhiva Kulturnog elementra, arhiva Madlenianuma, privatna arhiva Tadije Miletića