Stalni angažman u Pozorištu na Terazijama, Miroljub Turajlija je dobio kad je imao samo dvadeset i jednu godinu. Od tada se ne zaustavlja. Sa upečatljivom bojom glasa, pevačkim i plesim sposobnostima, ostavio je svojevrsni pečat – kako u ovom, tako i u drugim pozorištima i TV serijama. Zbog uspeha u matičnom pozorištu, bio je prvi stipendista plesne škole Jacob’s Pillow u Njujorku. Domaća publika ga je zapazila u mjuziklima Briljantin, Lutka sa naslovne strane, Učene žene, Neki to vole vruće, Ženidba i udadba, Zona Zamfirova, Cigani lete u nebo, Mister Dolar, dok je zbog Čikaga bukvalno spavao u pozorištu. Već deset godina igra i u Dečjem dramskom studiju „Teatrić“, sa Bojanom Tušup i Sandrom Janković. Za glumački doprinos, više puta je nagrađen. Ovog meseca ga možemo videti u novom pozorišnom ostvarenju Irfana Mensura…

Miroljub Turajlija / foto: privatna arhiva

Premijera predstave „Kafana Balkan“ zakazana je za 27. mart u Domu sindikata…

Misliš – svečana premijera je u Velikoj dvorani Doma sindikata! (smeh)

Jao, da, izvinjavam se! (smeh)

Tako smo se, mi iz ekipe, dogovorili da pričamo jer zvuči. (smeh)

U njoj igraš muzičara Bogdana. Koje su karakteristike tvog lika i koja je radnja predstave? 

U pitanju je melodrama, u njenom pravom smislu. Predstava je nabijena raznim emocijama – lepim i onim manje lepim. Ima i radosti, i ljubavi, i sete, muke, tuge. Sve se dešava u kafani, ali onoj nekadašnjoj sa plehanim pepeljarama i kariranim stolnjacima, u kojoj pevaju pevači, koja ima ispovedaonicu, oltar, utočište; koja krije razne tajne. U prvom planu su muško-ženski odnosi, ali ima i drugih životnih priča. Bogdan radi u kafani, kao i konobarica Lepa, koju glumi Marijana Mićić. Između naših likova postoje simpatije i varnice, ali neostvarene. Imam repliku: „Jao, Lepa, pa koliko puta sam te prosio?!“

Pored Marijane Mićić, u predstavi igraju i Marko Nikolić, Saša Joksimović, Dragana Mićalović i Tea Gjorgjioska…

Da, Marijana i ja smo jedan par koji ima i komičnih trenutaka, a drugi Saša i Dragana, s tim što oni nose potpuno drugu priču – jedne nesrećne ljubavi prekinute pre deset godina, a da li će se ona obnoviti ne smem da otkrivam. Mnogo se lepo družimo na probama, zajedno sa Irfanom, i uvek počinjemo i završavamo smehom.

Ima li songova u predstavi?

Ima ih oko dvanaest.

Znači predstava je muzička?

Da.

Ali ne može se okarakterisati kao mjuzikl?

Ne, jer nema igračkih numera, a pevačke numere nisu uživo. Ali, može se nazvati muzičkom melodramom, ili melodrama sa pevanjem. Instrumentali se čuju tokom pojedinih scena. Muzika je autorska. Uradio ju je kompozitor Nikola Burovac koji je ujedno i producent predstave.

KAFANA BALKAN 

Prošlog meseca je bila premijera mjuzikla „Mister Dolar“ u Pozorištu na Terazijama, u kojoj glumiš Simu Jeremića – „čoveka sa mračnom prošlošću“. Čini mi se da često dobijaš uloge negativaca. Zašto?

Nisam o tome razmišljao, ali u pravu si. Čak i u predstavama za decu igram negativce. Verovatno zbog boje glasa, ili žara u očima… (smeh) Trudim se da mi svaka uloga bude autentična, da se ne ponavljam; da mi bude zabavno da je spremam, a onda i igram. Volim da kreiram svoj lik. Nije mi problem da me naruže šminkom, perikom, kostimom.

Svoj karakterističan glas si pozajmljivao i u crtanim filmovima. Mene podseća na Gargamela…

Gargamelu nisam davao glas (smeh), ali jesam u raznim kratkometražnim i dugometražnim crtanim filmovima i serijalima – „Viking“, „Ledeno doba“, a u „Pepa prase“ me možete čuti u desetak varijanti.

- Iz predstave ČIKAGO

S obzirom na to da si igrao u velikom broju predstava, da li postoji određena uloga koja ti je omiljena?

Nemam omiljenu, ali mogu izdvojiti svoju prvu ulogu u Pozorištu na Terazijama, a to je bila Dudi u „Briljantinu“. Njom sam se predstavio pozorištu, beogradskoj publici, i započeo karijeru. Uloga mi je bila vrlo šašava, smotana, sluđena i gledaoci su je voleli. Zatim, izdvojio bih i Trisotena u „Učenim ženama“ jer je to bio jedan od najlepših radnih procesa koji sam iskusio. Ako bih sebe smeo da pohvalim kao glumca, bilo bi tom ulogom. Potom, u „Cigani lete u nebo“ i „Čikagu“ kao najdugovečnijim predstavama ovog pozorišta…

- Iz predstave SPAMALOT

Glumio si i u TV serijama „Stižu dolari“, „M(j)ešoviti brak“, „Agencija za SiS“, „Premijer“, „Sumnjiva lica“… Mnogi te pamte zbog dve specifične epizodne uloge u „Ljubav, navika, panika“ kao golgetera Rokija Stanića, dečka Vrele Nele, i modnog kreatora Čedomilja. Kakvo iskustvo nosiš sa tih snimanja, budući da si pretežno angažovan u pozorištu?

Što se tiče serije „Ljubav, navika, panika“, bila je odlična. Slobodan Šuljagić, koji ju je napravio, dao joj je poseban pečat duhovitosti i brzog govora. Karakteriše je jednostavnost, nema izmišljanja tople vode, ima jasan koncept, porodična je. Šuljagić je napravio pomak u načinu igre. Do tada smo bili navikli da gledamo velike televizijske serije gde je svaka epizoda kao film, a on je došao sa svojom i napravio bum. Tražio je da razgovori budu što brži. Smeh na smeh do kulminacije. Pristup je bio potpuno drugačiji nego u pozorištu. U seriji odglumiš i nema nazad, dok na sceni igraš više puta. Glumci te serije su bili neponovljivi, na čelu sa Sekom Sablić i Nikolom Simićem, sa kojim sam, uzgred, radio njegovu poslednju predstavu  „Producenti“, gde smo bili direktni partneri. Bio je vrhunski profesionalac.

- Iz predstave za decu SLOVO NA SLOVO

Pored „Kafane Balkan“, imaš li novih poslovnih planova u skorijoj budućnosti?

Čim prođe premijera, počinjem da radim jedan kabare. Međutim, ne smem ništa da pričam jer je sam početak procesa. To će biti nezavisno od Pozorišta na Terazijama. Nažalost, u ovoj državi ništa ne možeš planirati na duže staze…

Foto: privatna arhiva