Ova intrigantna priča o vrtlogu strasti, predaji, ljudskoj požudi i nemoralu je prava tema današnjice. U liku NANE je vešto prikazan poriv svake žene za ljubavlju i sigurnošću, njeni snovi, nadanja i skrivene želje. U ovom slučaju u pitanju je žena čiji je put od vrha do ponora kratak i nestalan. „Duhom čista, telom grešna, ona je oličenje moralnog ponora i putene slasti što dovodi do ivice ludila i bezumlja“, poput mnogih starleta koje gledamo i o kojima čitamo na naslovnicama dnevne štampe, čiji je ljubavni život serviran na dnevnom meniju. Dramatizaciju romana NANA uradio je Spasoje Ž. Milovanović. Režiju potpisuje Ivana Vujić, a njeni saradnici autori su dramaturg Slavenka Milovanović, kompozitor Aleksandra Kovač, scenograf Vesna Popović, kostimograf Marija Marković, koreograf Dejan Kolarov, Marija Milenković je autor scenskog pokreta, a za scenski govor zadužena je Ljiljana Mrkić Popović.

U naslovnoj ulozi zanosne „Venere“, ali i tragične i zlostavljane žene publika će gledati Tamaru Aleksić, a pored nje brojnu glumačku ekipu čine: Nebojša Kundačina, Rada Đuričin, Vlasta Velisavljević, Bojan Žirović, Miodrag Krstović, Branislav Zeremski, Vesna Stanković, Danica Ristovski, Stojša Oljačić, Rade Ćosić, Dimitrije Ilić, Aleksandra Bibić Kolarov, Anja Orelj, Nemanja Stamatović, Vukašin Jovanović, Dragan Sekulić i Dragan Petrović.

Premijera drame NANA održaće se Velikoj sceni Madlenianuma 20. novembra 2019, dok se prva i druga repriza očekuju 21. i 22. novembra.

- Foto: Aleksandar Mijailović

- Izvor: Madlenianum

The post Počele probe za prvu dramsku premijeru u sezoni Madlenianuma appeared first on Presstiž internet magazin....

Tri sezone, počevši od 26. januara 2016. kada je premijerno izvedena, predstava Kazanova protiv Don Žuana, nastala kao jedinstveno i jedino rediteljsko delo glumačkog velikana Predraga Ejdusa, punila je salu Madlenianuma i radovala srca pozorišnih sladokusaca. Velikom umetniku u čast gospođa Madlena Zepter poželela je da njegovo rediteljsko delo nastavi da živi na daskama, sada kad je svojim odlaskom Predrag Ejdus izašao iz svojih uloga, pa i iz uloge Kazanove u kojoj je bio briljantan. Bogatstvo i sočnost tog glumačkog ostvarenja ostaće u sećanjima svih koji su imali sreću da gledaju predstavu u njegovom izvođenju. A zahvaljujući piscu drame, Miodragu Iliću, koji je rukovodio obnovom režije, novi glumački tim: Tihomir Stanić, kao Kazanova, Stevan Piale, kao Don Žuan, i Ivona Kustudić, kao Gizela (koja je u poslednjoj sezoni već igrala uz svog profesora Ejdusa ovu ulogu), vratiće ovu predstavu – mezimicu publike –  na scenu Madlenianuma. Ova „setna komedija“ u kojoj se bajkovito susreću dva najveća zavodnika u istoriji udvaranja našla se i u Antologiji savremene srpske komedije, urednika Radomira Putnika, koja se nedavno pojavila u izdanju Zepter Book World-a.

Svoje maestralno izvođenje Kazanove Predrag Ejdus je odigrao poslednji put 8. juna 2018. godine.

„Obnavljajući ovu predstavu nastojali smo da sačuvamo režiju Predraga Ejdusa u originalnoj postavci, unevši tek neke male izmene koje su se nametnule učestvovanjem novih tumača uloga i potrebom da oslušnemo predloge teatru privrženih ljudi, a sa ciljem da Ejdusov rediteljski postupak učinimo još delotvornijim. U obnovu Kazanove protiv Don Žuana Tihomir Stanić, kao Kazanova, unosi jedinstvenu veštinu građenja psihološki slojevitih likova, svoju urođenu humornost, gospodstvenost i dragoceno iskustvo majstora scene. Stevan Piale, u ulozi Don Žuana, i Ivona Kustudić, kao Gizela, daruju svoju mladost, temperament i nesumnjiv dar, najavljujući da njihovo vreme dolazi.“, kaže Miodrag Ilić, pisac drame i onaj koji je obnovio režiju Predraga Ejdusa.

Reprize predstave zakazane su za 23. maj i 3. jun 2019. u 20h.

- Foto: Duško Filipović

- Izvor: Madlenianum

The post „Kazanova protiv Don Žuana“ ponovo na sceni Madlenianuma! appeared first on Presstiž internet magazin....

Saopštenje iz Madlenianuma

Opera i teatar Madlenianum najavio je Gala koncert na Velikoj sceni Madlenianuma za petak 18. januara u 19.30 časova. Zoran je ovih dana bio bolestan, ali je verovao u ozdravljenje da bi mogao da održi koncert kojim obeležava 25 godina umetničkog rada. Nažalost, posle današnjeg pregleda kod otorinolaringologa dobio je preporuku da ne peva, jer neće moći da peva punim glasom. Želeći da se publici u Beogradu predstavi u najboljem svetlu i u punom rasponu svog glasa Zoran Todorović se sa upravom Madlenianuma, kao i sa ostalim učesnicima koncerta, dogovorio da se večerašnji koncert pomeri. U svojim inače gustim rasporedima umetnici su uspeli da nađu novi  termin Gala koncerta, i on će se održati za tri nedelje, u petak, 8. februara 2019. godine.

Kupljene karte za koncert možete zameniti za novi datum ili vratiti na blagajnama Opere i teatra Madlenianum.

Blagajna u Zemunu radi od 12 do 20 časova danas i sutra, i radnim danima od 9 do 16 kada nema predstave i od 12 do 20 kada je predstava.

Blagajna u Muzeju radi od 10 do 20 utorkom, sredom petkom i nedeljom, i od 12 do 22 četvrtkom i subotom. Karte možete zameniti ili vratiti do 25. januara.

- Izvor: Madlenianum

The post Gala koncert Zorana Todorovića pomeren za 8. februar appeared first on Presstiž internet magazin....

U ovoj duodrami o ljubavi Antona Pavloviča Čehova i Olge Kniper igraju Igor Filipović i Vjera Mujović.

Predstava je odigrana sa sinhronim prevodom 2. decembra pred prepunom salom Male scene teatra „Armena Džigaharnjana” u Moskvi. Mnogi zainteresovani gledaoci su ostali ispred sale.

Nikolaj Burljajev, glumac i reditelj, održao je svečani govor pre početka predstave na temu veza kultura Srbije i Rusije, a naročito je istakao ulogu Nebojše Dugalića i Vjere Mujović u tim vezama.

- Foto: Milan Đakov

- Izvor: Madlenianum

The post „Tvoja ruka u mojoj” osvojila Zlatnog viteza u Moskvi appeared first on Presstiž internet magazin....

Ova romantična komedija posvećena je ženskim prijateljstvima. Četiri žene, koje su u fokusu ove priče, napravile su bajku od svakodnevnice. Ljubavna priča dešava se između najstarijih aktera naše priče, onih koji su već u trećem dobu. U svetu terora mladosti i godina, u brzini svakodnevice Jelena Paligorić Sinkević je napravila priču o prijateljstvu i ljubavi. Važan aspekt ove priče je muzika. Predstava Dolce vita nije romantizacija prošlih vremena već pokušaj da iz svega što je prošlo uzmemo najbolje i živimo u sadašnjosti.

Naime, u jednoj beogradskoj poslastičarnici, sa ogromnom tradicijom, zatičemo dve generacije žena, vlasnica te poslastičarnice, kako se bore da budu i ostanu u korak sa sadašnjim trenutkom. Jedna poseta neočekivane gošće „preti” da spase poslastičarnicu. Ali ni ta posetiteljka ne dolazi praznih ruku. Ona sa sobom nosi jednu veliku porodičnu misteriju u obliku recepta za savršen život.
Da li će naše junakinje uspeti da odgonetnu tu misteriju i spasu svoje nasleđe od zaborava?

Povodom predstojeće premijere porazgovarali smo sa rediteljem Jugom Đorđevićem…

Kako biste opisali predstavu Dolce vita? Šta publika može da očekuje?

Kao jednu predstavu koja prkosi vremenu kao takvom. Predstava u kojoj se raspon učesnika kreće od 25 do 100 godina. Predstava koja traga za univerzalnim pitanjem šta je recept za sladak život.

Kakav je osećaj sarađivati sa ovakvom nesvakidašnjom ekipom?

Moram vam reći da mi je bilo inspirativno u toku priprema. Glumačku ekpiu poznajem od ranije, ali nikada nismo imali prilike da profesionalno saradjujemo. Ovde smo kliknuli na prvu, i bilo je zaista zabavno i duhovite sve vreme priprema.

Budući da se u predstavi, pored poznatih imena naše glumačke scene, pojavljuje i legendarna Branka Veselinović, koliko vam je bilo zabavno takvo iskustvo?

To je bilo neponovljivo iskustvo.  Sa Brankom sam proveo jedno divno popodne u njenom domu dok smo snimali materijal za predstavu. Za to kratko vreme saznao sam da Branka i dalje aktivno govori 5 jezika, a na engleskom nam je čak i igrala neke odlomke iz Brehtove Majke Hrabrost. Količina radosti prema životu kojom Branka zrači je zaista impresivna i inspirativna, i kada budete pogledali predstavu videćete čime je rezultirala.

Kao reditelju, koja vam je ovo predstava po redu? Šta ste novo iz nje saznali?

Ovo mi je četvrta profesionalan režija, i ne bih znao da vam kažem šta je tačno to novo što sam saznao, ali ono što mogu da vam kažem jeste da sam u ovom procesu testirao sebe i kako se snalazim u okolnostima u kojima sam kao autor pozvan ba budem „gost”. Ovaj projekat je pobedio na konkursu Opere i pozorišta Madlenianum, ja sam kao reditelj pozvan od strane autora da izrežiram komad sa podelom i autorima koji su već odabrani. Cela ta situacija mi je bila insirativna da se oprobam, i vidim da li ja to mogu.

Prema vašem mišljenju, koji je recept za sladak život?

Često su mi tokom poslednjih nekoliko nedelja novinari postavljali isto pitanje, i uvek mi je bilo veoma teško da definišem šta je to za mene recept za sladak život. Verovatno zato što suštinski ne verujem da tako nešto postoji.

EKIPA

Tekst Jelene Paligorić Sinkević Dolce vita je izabran na  Konkursu za mlade pozorišne stvaraoce, a zadati žanr je bio romantična komedija. Jelena je pored teksta, okupila i autorski tim (najmlađi u ovom trenutku u beogradskim pozorištima): pored reditelja Juga Đorđevića, tu je i Ivana Jelić, scenograf, Lara Popović, kostimograf, Anka Gaćeša Kostić, koreograf i Andrej Sinkević, kompozitor, napisavši emotivnu priču za glumačku ekipu u kojoj su: Snežana Jeremić Nešković, Ljiljana Stjepanović, Anka Gaćeša Kostić, Tamara Aleksić, Branislav Zeremski i Minja Subota, kao dobri duh predstave, a kuriozitet je da se kao Baba Dara pojavljuje Branka Veselinović.

Reprize su zakazane za 10. i 13. decembar u 20h.

- Foto: Madlenianum

The post Jug Đorđević, reditelj: Neponovljiva saradnja sa Brankom Veselinović appeared first on Presstiž internet magazin....

Prvi put izvedena 26. aprila 2014. godine drama Ana Karenjina predstavlja projekat kojim se čvrsto utemeljuje repertoarska orijentacija Opere i teatra Madlenianum ka naslovima koji predstavljaju najviše umetničke domete. Slavni i obožavani roman Lava Nikolajeviča Tolstoja, u dramatizaciji nemačkog dramskog pisca Armina Petrasa i režiji Juga Radivojevića radnju smešta u savremeno vreme, između Gorbačova i Jeljcina. Ana Karenjina napušta jedan životni koncept i menja ga drugim, nesigurnim, sledeći svoje srce. Nedefinisani sistem. Pitanje životnog koncepta je i pitanje koncepta jednog grada, države. Šta se dešava kad se naši ideali sruše, to je pitanje koje postavlja ova predstava. Ovo je tužna ljubavna priča, najtragičnija zbog spoznaje gubitka naizgled idealne ljubavi i uzaludnosti žrtve.

Armin Petras se u svojoj drami opredelio za sedam lica, a po rečima reditelja, svako od tih lica ima svoj specifičan put kojim se kreće kroz ovu večito aktuelnu priču. „Za Anu je možda najvažnije pitanje životnog koncepta. Za Karenjina to je privid (forma važnija od suštine), za Vronskog strast, za Stefana dekadencija, za Dašu religija, za Kiti potraga za identitetom, a kod Ljevina – uspostavljanje patrijarhalnog sistema.

Tumači izuzetno atraktivnih i zahtevnih uloga su: Nina Janković, Tihomir Stanić, Viktor Savić, Igor Đorđević, Milena Vasić, Tamara Aleksić i Aleksandar Radojičić. Autor scenografije je Aleksandar Denić, a kostimograf Momirka Bailović.

Ljubav Ane i Vronskog je pre svega, pitanje hrabrosti. Ljubav koja ništa ne stavlja na tas u najboljem romantičarskom smislu je zanos. Ali, to je i priča o vremenu prošlom, sadašnjem i budućem. Vreme uspeva da izdevalvira tu ljubav, spremnost da se sve za nju žrtvuje, ostavljajući bolne posledice za sobom i za njihove bližnje. Tako se i životni koncept urušava. Strast prolazi a na površinu izlaze životne banalnosti, romantiku zamenjuje suvi realizam, Ana postaje ljubomorna i histerična, a Vronski nezainteresovan…Poraz Tolstojeve junakinje nije osuda društva, njen poraz je gubitak koncepta i vere u ljubav…

Posle porodiljskog odsustva glumica Nina Janković se ponovo vraća na pozorišnu scenu, tumačeći obožavanu heroinu svih genaracija. Verujemo da će rođenje sina Ninu Janković učiniti bolno iskrenom u ulozi Ane Karenjine.

- Foto: Vladimir Nešović

- Izvor: Madlenianum

The post Nina Janković ponovo kao Ana Karenjina appeared first on Presstiž internet magazin....

Između ostalog, pojavljivao se u domaćim TV serijama „Vojna akademija“, „Savršen život“, „Papijeva ekipa“, „Otvorena vrata“, „Santa Maria della Salute“, kao i u reklamama za MTS, Telekom, Nescafe, Clipsy, Smoki… Ovih dana, gledaoci ga mogu videti i u novoj TV seriji hrvatsko-srpske koprodukcije…

Prošle sedmice je bila premijera serije „Pogrešan čov(j)ek“ na TV Prva. Za one koje još nisu počeli da prate, kakvog lika u njoj tumačiš?

Igram Braneta, kapitena studentskog vaterpolo kluba Crne Gore. Peđa Bjelac, kog izuzetno poštujem, glumi mog oca trenera i velika mi je čast. Ne mogu mnogo da otkrivam, ali mogu da kažem da Brane ima težak život i loše stvari mu se dešavaju. Ne voli vaterpolo, ni sport, već je zainteresovan za druge stvari. Međutim, otac mu ne dozvoljava da se njima bavi. Serija počinje Branetovom smrću, i pogrešan čov(j)ek, koji je ujedno i glavni lik, optužen je za taj čin i provodi u zatvoru deset godina. Kako se radnja bude odvijala, vraćaću se kao njegovo sećanje.

Kako je došlo do tog angažmana?

Ulogu nisam dobio na kastingu. Iz jedne zagrebačke produkcijske kuće često su me zvali da radim reklame. Krajem novembra prošle godine su me ponovo pozvali i saopštili da sam dobio ulogu u novoj seriji, i da će se pilot epizoda snimati narednog meseca u Zagrebu. Otišao sam tamo i snimio scenu za prvu epizodu. Tad sam upoznao i Jelenu Veljaču koja je kreativni producent serije. Zaista jedna lepa saradnja. Snimanje se nastavilo prošlog meseca u Beogradu. Napravljen je studio u Luci Beograd koji ima 3.000 kvadratnih metara. Planirano je da se snimi 180 epizoda.

Zna li se do kada će se emitovati?

Ne znam. Samo znam da će se snimanje odvijati do aprila sledeće godine. Emituje se pet epizoda nedeljno u 20h na Prvoj TV. Moj lik se za sada pojavljuje u prvoj, drugoj, petnaestoj, šesnaestoj, osamnaestoj i dvadeset i petoj epizodi… (smeh) Znam po scenama. Serija je ogromna i ne mogu baš da čitam svaku epizodu. (smeh)

Iz predstave Slučajevi

U junu ove godine imao si dve premijere u Madlenianumu – predstave „Slučajevi“ i „Prisutnost“. U kojoj meri je to bilo zahtevan poduhvat jer su premijere održane u razmaku od svega nekoliko dana?

Što se tiče „Prisutnosti“, Ana Radivojević je zamislila ceo koncept koji se sastojao od toga da nas dvadesetoro glumaca izabere jedan lik/karakter kojim će se baviti, uvežbavati i, na kraju, predstaviti na sceni. Na primer, jedna koleginica je odabrala Hasanaginicu, ja sam odabrao Retarda iz drame „Maslačak i Retard“, pa je bilo interesantno spojiti ta dva lika u istoj predstavi. U isto vreme me je pozvao i Tadija Miletić i predao mi tekst predstave „Slučajevi“. Prihvatio sam bez da sam zavirio u tekst. Međutim, kad sam počeo da ga čitam shvatio sam da će to biti jedan od najzahtevnijih projekata koje ću ikada raditi u životu. Nisam ljubitelj eksperimentalnog pozorišta, ali mislim da svaki glumac treba da eksperimentiše i sagleda gde se pronalazi, a gde ne. Mogu iskreno da kažem da mi je predstava „Slučajevi“ bila izuzetno naporna. Sve vreme sam sumnjao u sebe, razmišljao da li sam dovoljno dobar, borio sam se sa tekstom i likom. Uporedo sam se spremao za obe predstave. Međutim, sad sam ponosan na sebe i celu ekipu što smo to izneli do kraja. Veoma sam zadovoljan.

Iz predstave Prisutnost

„Prisutnost“ je 30. septembra ponovo na repertoaru Madlenianuma…

U 19:30h…

A šta se dešava sa „Slučajevima“?

Još uvek se ništa ne zna. Tadija Miletić se oženio pre neki dan. Tadija, ovom prilikom ti želim sve najlepše od srca! Cela ekipa želi da nastavi da je igra. Predstava je vrlo kvalitetna i poseduje duboku poruku. Znam da Tadija planira da nas prijavi na nekoliko festivala po Srbiji, regionu i inostranstvu.

Znam da si u Domu kulture u rodnom Prijepolju režirao dečju predstavu „Lepotica i zver“ i večernju „Šta je sobar video“…

Pre dve godine, pozvao me je tadašnji direktor Doma kulture Prijepolje da režiram dve predstave, pa sam režirao dečju „Porodica Kremenko“ i vodvilj „Ne oblači se za večeru“. A onda su usledile i dve koje si pomenuo. A sa sadašnjim direktorom Doma kulture Prijepolje imam dogovor da napravimo dečji repertoar.

Koliko je to izvesno?

Još uvek smo u pregovorima. Siguran sam da će to na kraju ispasti kako treba. Planiram i da obnovim pojedine predstave za decu koje su se tamo igrale prethodnih godina. Želim da ih na repertoaru bude barem sedam, osam. To je u planu od sledeće pozorišne sezone. Prijepolje ima prelepu, veliku scenu koja je potpuno neiskorišćena.

Iz mjuzikla Braća bluzeri

A otkud i to da si se latio režije? Zašto je direktor izabrao baš tebe?

Ne znam kako me se setio. Nije postojao konkurs. Znao je da sam glumac koji je rodom odatle i da sam glumio u prijepoljskom pozorištu. Pretpostavljam da me je iz tog razloga pozvao, a ja sam odmah prihvatio ponudu. Oduvek sam želeo da se bavim režijom. Mislim da joj pristupam na lep, odgovoran način. Posebno uživam kad radim sa decom.

Kakav je osećaj uraditi takav poduhvat za svoj grad?

Prelep. Jedino što se tresem pred svako prikazivanje. Prvo zato što ne radi grejanje u pozorištu, a onda i zbog treme. (smeh)

Glumio si i u grčkom filmu „Vođa“ i u HBO seriji „Igra prestola“. Budući da to nisu svakodnevni trenuci, kakva iskustva odatle nosiš?

„Vođa“ se desio 2010. godine kad sam bio na studijama. Došla je ekipa grčke produkcije na naš fakultet i napravila je kasting za glavnu mušku ulogu u tom filmu. Prvenstveno me to uopšte nije interesovalo. Nisam voleo kastinge. Nisam verovao u sebe. Misleći da je kasting uveliko gotov, ušao sam u učionicu, a Grci su me stavili na probu. Dobio sam glavnu ulogu i otišao sam na deset dana u Atinu. Učio sam replike na grčkom što mi je bilo vrlo interesantno. Iskustvo je bilo dragoceno.

The Leader

- Deo filma „Vođa“ pogledajte OVDE.

Što se tiče „Igre prestola“, desilo se nekako nadrealno. Na Sarajevo film festivalu sam upoznao Anilu Gajević, koja je ubrzo nakon toga objavila status na svom Fejsbuk profilu da se traže statisti sa zadatkom za „Igru prestola“. Momentalno sam se prijavio, budući da je to jedna od mojih omiljenih serija. Posle nekoliko dana su mi javili da sam dobio ulogu i otputovao sam u Dubrovnik. Glumio sam jednog od „vrabaca“ (The Sparrows). To iskustvo rečima ne mogu da opišem. Ogromna produkcija, ogromna ekipa, veliki broj kamera, statista, stotine šminkera, kostimografa… Želeo sam da vidim kako to sve izgleda; kako radi velika produkcijska kuća. Drago mi je što sam bio mali deo toga.

Jesi li upoznao nekog od glumaca?

Jesam. Lenu Hidi (kraljicu Sersi) i Dina-Čarlsa Čepmena (mlađeg kralja Tomena). Družili su se sa svima nama, pričali smo, pili kafu. Pojavljujem se u scenama kad obnažena kraljica prolazi kroz grad, i kad „Visoki vrabac“ razgovara sa mladim kraljem. Zanimljivo je da je kraljica imala dublerku za tu scenu jer nije želela da se skine pred više miliona gledalaca. Prava kraljica se šetala obučena i snimali su je iz krupnog, a telo dublerke iz šireg kadra.

Iz serije Igra prestola

Da se vratimo na tebe – da li postoji uloga koja ti je najdraža?

Prva predstava u kojoj sam zaigrao je bila „Isidora Dankan“ u Narodnom pozorištu u Nišu, u kojoj mi je moj profesor Irfan Mensur dao šansu da se iskažem. Bio sam student treće godine i bila mi je čast da zaigram u jednom od najstarijih pozorišta u Srbiji. A nekoliko meseci pre toga sam bio dobio prvu televizijsku ulogu u seriji „Zauvijek mlad“ sa Aljošom Vučkovićem. Tad sam otišao na svoj prvi kasting. Te dve uloge su mi posebno drage.

- Deo predstave „Isidora Dankan“ pogledjate OVDE. 

Pojavio si se u velikom broju TV reklama. Koliko može da se zaradi od jedne reklame i od čega to zavisi?

Nije to toliko isplativo kao što je bilo ranije. Lepo je što za jedan dan snimanja dobiješ poveću novčanu sumu sa kojom možeš da platiš kiriju i račune i da napuniš frižider, ali nekad su ti iznosi bili još veći. Ne znam šta se u međuvremenu promenilo. Plaćanje zavisi od toga koji je proizvod u pitanju, odnosno od finansijske mogućnosti kompanije, da li je lice u reklami poznato ili ne itd.

Šta gluma za tebe predstavlja?

Gluma je za mene Entoni Hopkins. (smeh) Budim se i spavam razmišljajući o glumi, o sledećoj predstavi, projektu. O njoj pričam sa kolegama. Nju sam upisao i završio. Od nje živim.

Nesvakidašnje ime su mu dali roditelji zbog filma „Pod zastavom Muhameda“ u kom se pojavljuje Ammar sa dva M –  osoba čiji su roditelji prvi umrli za islam jer nisu hteli da odaju gde se nalazi Muhamed. Mešić kroz osmeh napominje da ljudi često misle da je njegovo ime umetničko…

- Foto: Nevena Đorđević, Marija Priroški, Nemanja Miščević, Dejan Radić / privatna arhiva Ammara Mešića

The post Ammar Mešić: „Gluma je za mene Entoni Hopkins“ appeared first on Presstiž internet magazin....

- Tadija Miletić / foto: Ivan Plazačić

Na Velikoj sceni Opere i teatra „Madlenianum“, dvadeset i prvog juna publika će prvi put moći da vidi plesno-dramsku predstavu „Slučajevi“, a tridesetog juna „Prisutnost“. Ukratko nam recite o kakvim projektima je reč?

Predstava „Slučajevi“ je konceptualna, eksperimentalna predstava koja se bazira na tekstu Danila Harmsa koji je, u ovom slučaju, predstavljen kao jedna realistična priča koja se tiče svih nas. Konkretno, pratimo dvoje ljudi koji idu na posao i provode, naizgled, „normalni“ radni dan. Neobičnost je u tome da se, paralelno sa tim, leđa o leđa odigrava druga, plesna predstava koja prezentuje dodatni smisao i dodatno značenje teksta koji glumci govore, a kroz pozorište senki koje se vidi preko paravana koji deli scenu na levo i desno. Publika bira koju će predstavu gledati, plesnu ili dramsku i srazmerno tome će im i doživljaj predstave biti potpuno drugačiji.

Što se tiče „Prisutnosti“, u zvaničnom saopštenju piše da ste stručni saradnik. Šta, zapravo, to znači?

Sa koleginicom Anom Radivojević Zdravković u „Madlenianumu“ vodim studijski program koji traje već mesecima. To je muzičko-dramski studio za mlade polaznike u kojem Ana vodi dramski, a ja operski sektor. Operski deo predstave „Prisutnost“ je u potpunosti autorski – polaznici su od nule samostalno napravili novo opersko delo koje će, u saradnji sa kompozitorom Markom Marićem, biti izvedeno kao predstava u predstavi, a dramski sektor se idejno bazirao na brojnim poznatim komadima iz literature i teatra, pri čemu je koleginica Marijana Aracki saradnik za dramaturgiju. To će ujedno biti i kruna svega što smo radili do sada sa ovim talentovanim mladim ljudima tokom ove godine.

- Probe predstave Slučajevi

Hoće li studio postojati i sledeće sezone?

Da. Planiramo da postane ustaljena praksa narednih sezona. Više godina smo je planirali, i ove smo je konačno realizovali.

U kojoj meri su mladi zainteresovani za operu?

Pre nego što smo počeli sa radom, održavali smo niz audicija na koje se odazvao veliki broj ljudi. Ovo je bio nultni, početni projekat, pa sledeće sezone planiramo da krenemo i u većem obimu. Važno je napomenuti i da su polaznici tokom radionice pohađali niz predavanja koja su održali naši ugledni glumci, dirigenti, umetnici i mnogi drugi.

Godine 2011. osnovali ste „Kulturni element“ čiji ste predsednik. Koji je cilj te organizacije?

Osnovna ideja je da okupimo fine, interesantne, uspešne mlade ljude i objedinimo ih u jednu umetničku grupu. Da na taj način zajedno rade autorske projekte koje su dugo želeli da ostvare, ali nisu bili u prilici samostalno da ih izvedu. Na početku je bilo teško, ali nakon više godina napravili smo mrežu saradnika i velikih projekata koji funkcionišu kao celina, dok su pravi i ozbiljni dometi našeg „Elementa“ tek pred nama.

Koji su to projekti?

Jedan od naših najvećih projekata  je Međunarodno takmičenje solo pevača „Lazar Jovanović“ koje se održava na Kolarcu i to je najveće opersko takmičenje u regionu. Ove godine smo imali preko 130 kandidata. Došlo je i mnogo ljudi iz inostranstva. Zatim, u Muzeju grada Beograda imamo već treću koncertu sezonu „Muzički svodovi Beograda“ za koju smo ove godine dobili podršku Sekreterijata za kulturu. Organizovali smo i razne performanse i dešavanja koja dovode kulturu na neočekivana mesta. I navedena predstava „Slučajevi“ je koprodukcija „Madlenianuma“ i „Kulturnog elementa“.

- Kulturni element

Vaša uloga u „Madlenianumu“ je varirala. Bili ste dramaturg, kao i asistent režije i reditelj u predstavama „Čarobna frula“, „Ljubavni napitak“, „Rebeka“, „Pajaci“, „Jadnici“, „Suton“, „Anželika“…

Da, zanimljivo je da sam u Madlenianumu ostvario skoro svaku umetničku formu koju možete da zamislite.

Znam da ste i glumili u pojedinim predstavama…

A bio sam i u horu, solista, statista, sufler, inspicijent… Kad je nešto falilo – bio sam tu. (smeh)

Na kojim angažmanima ste radili van „Madlenianuma“?

Poslednje što sam radio je bilo prošlog meseca – predstavu „Didona i Enej“ u Knjaževsko-srpskom teatru u Kragujevcu sa kojom je započeta operska sezona u tom gradu. Drago mi je što u poslednje vreme radim sa ljudima koji tek počinju karijeru i kreiraju veće projekte. Mnogo projekata sam radio sa „Kulturnim elementom“ po raznim lokacijama – u Muzeju grada Beograda, Narodnoj biblioteci, Konaku kneginje Ljubice, Kolarčevoj zadužbini, Muzeju Vuka i Dositeja, Kuća kralja Petra, itd.

Odakle dolazi Vaša ljubav prema kulturi?

To me niko nikad nije pitao. (smeh) Mislim da potiče iz porodice. Moj otac je glumac u Narodnom pozorištu, a zahvaljujući majci sam vrlo rano počeo da se bavim muzikom. Iz tog razloga mislim da je bilo i logično da ću nastaviti u sličnom pravcu. Oduvek sam želeo mnogo toga da ostvarim. Moja lista želja je oduvek besmisleno dugačka jer je željenih stavki i titula bilo u preteranom broju. Režija i kulturna produkcija mi je čini mi se sva interesovanja objedinila u jednu celinu. Ili bar većinu.

Jedno je ljubav prema kulturi, a drugo je realizovati je.

Upravo. Kulturu gledam kao svoju životnu misiju. Volim šta kultura na kraju uspe da ostvari. Volim način na koji to ostvaruje, kako prenosi važne poruke, kako ih prikazuje. Trudim se da stvari činim bar malo boljim. Da njihov tok bude, ako je to moguće, još kvalitetniji i uspešniji nego što je bio. Ne želim da život prođe pored mene. Trudim se da ga iskoristim.

Na šta ste najponosniji u svojoj dosadašnjoj karijeri?

Ni to me niko dosad nije pitao. (smeh) Ponosan sam na to što sam, sa svakom osobom ili institucijom sa kojom sam radio, ostao u prijateljskim odnosima. Ponosan sam na to kada mi kolege sa kojima radim iznesu lepo mišljenje o zajedničkom projektu. Pomenuo sam Kragujevac – ljudi koje sam tamo upoznao prvi put već planiraju nekoliko novih projekata sa mnom za sledeću godinu i istinski mi je drago zbog toga. To mi daje motivaciju. I naravno, ponosan sam što iznova i iznova shvatam koliko volim posao koji radim. Ponosan sam na to što primetim da ono čime se bavim ima smisla i efekta.

- Foto: Arhiva Kulturnog elementra, arhiva Madlenianuma, privatna arhiva Tadije Miletića

The post Tadija Miletić: „Kultura je moja životna misija“ appeared first on Presstiž internet magazin....

Ovo je koprodukcija Madlenianuma i Kulturnog elementa, a režiju i dramatizaciju potpisuje Tadija Miletić koji je i autor ovog nesvakidašnjeg koncepta. Prema zvaničnom saopštenju iz Madlenianuma, ova predstava, po mnogo čemu jedinstvena u ideji, istražuje nove i drugačije oblike scenskog stvaralaštva. Nekonvencionalne pozorišne forme, predstava je podeljena na dve strane, levu i na desnu, plesnu i dramsku, i publika već na samom početku bira koju će stranu gledati, pri čemu će doživljaj prema tom izboru biti različit. Sa jedne strane je jedna priča, a sa druge druga. Da bi se u potpunosti shvatia jedna, morate pratiti i drugu.

Bogato i opsežno osmišljena, predstava objedinjuje plesno i dramsko pozorište, teatar senki i operu, simbolizam i realizam, i otvara mogućnost da se u komadu uživa više puta i da pritom svaki put doživljaj bude različit. Jedinstveno čitanje ruskog klasika u izobilju plesa, pokreta i autorske muzike! U režiji i dramatizaciji dugogodišnjeg saradnika Opere i teatra Madlenianum i predsednika Kulturnog elementa, Tadije Miletića, scenski pokret vodi Tamara Antonijević Spasić, kompozitor je Jug Marković, scenograf je Miraš Vuksanović, a kostimograf Tijana Sićević. U predstavi igraju Stojan Đorđević, Ammar Mešić, Marija Kosić, Novak Radulović, Nebojša Rako i Jovana Čurović.

Kulturni element je umetničko udruženje osnovano 20. decembra 2011. godine u Beogradu, koje je okupilo na desetine mladih umetnika, glumaca, plesača i muzičara, vrhunskih profesionalca u svojim oblastima. Zajedno oni čine jednu od najeminintnijih umetničkih grupa, koja je do sada ostvarila na desetine projekata širom zemlje.

The post Premijera plesno-dramske predstave „Slučajevi“ appeared first on Presstiž internet magazin....

Na jednom mestu okupljeni talenti iz 15 zemalja sveta. Među njima je i naš kontrabasista Dušan Kostić. Za koncert u Beogradu su pripremili veoma zahtevan program, na kome se dokazuju i mnogo iskusniji virtuozi.

Mladi solisti „EL-GE-TE” okupljeni su pre pet godina na inicijativu Aleksandra Gilmana i Marine  Zeltenrajh, uz podršku Privatne banke „EL-GE-TE”. Koliko jednostavan, toliko i jedinstven koncept njihovog rada podrazumeva zajedničko sviranje izuzetnih a ravnopravnih mladih talenata sa svojim kolegama, osmišljeno na različite načine: kao solista sa sopstvenim orkestrom, kao tutti izvođača, kao samostalnih solista, ali uvek s praćenjem jednih drugima i međusobnim (kao i s publikom), deljenjem svoje  ljubavi prema muzici.  Sve ove aktivnosti daju im priliku za redovno prisustvo na koncertnoj pozornici i sticanje iskustva kao solista, kamernih i orkestarskih muzičara, građenje repertoara i razvijanje scenskog iskustva. U svemu tome, Gilmanovo autoritativno, ali i posvećeno vođstvo u umetničkom i ličnom napredovanju mladih instrumentalista igra presudnu, postojanu i trajnu ulogu.

Zahvaljujući pripadnosti različitim zemljama i kulturama i donošenju novih ideja i impulsa, ovaj dinamični ansambl uspostavlja međunarodne veze i prijateljstva, a posebnu pogodnost predstavlja i činjenica da njegovi članovi dobijaju mogućnost sviranja na vrhunskim instrumentima. Većina potiče iz radionica čuvenih majstora kakvi su bili Antonio Stradivari i Gvarneri del Đezu, a koje su im velikodušno obezbedili različiti sponzori. Sasvim izuzetno i prvo mesto pripada glavnom pokrovitelju, vlasniku i osnivaču ovog jedinstvenog orkestra, kneževskoj porodici iz Lihtenštajna, vekovima posvećenoj obrazovanju i čuvanju kulturne baštine. U svojoj dugoj istoriji, Kuća kneza iz Lihtenštajna sakupila je i formirala jednu od najznačajnijih privatnih umetničkih zbirki u svetu, Kneževsku kolekciju, a s duge strane, članovi ove ugledne porodice su stolećima održavali bliske veze s muzikom i uglednim stvaraocima, među njima i s Mocartom, Hajdnom i Betovenom. U tom smislu i duhu, i njeni potomci, danas lideri u međunarodnom privatnom bankarstvu i menadžmentu (njihova banka „EL-GE-TE“, stara preko 80 godina, zapošljava iznad 3000 ljudi u preko 20 lokacija širom Evrope, Azije, Amerike i Bliskog istoka nastavljaju čvrstu tradicionalnu obavezu negovanja kulture i umetnosti.

Više na: http://www.lgtyoungsoloists.com/

The post LGT Young soloists: Mladalački muzički cunami! appeared first on Presstiž internet magazin....