Kada se bavite humorom, pravo da se nekom podsmehnete možete imati samo kada umete sebi da se nasmejete. Podsmevati se drugima je ružna disciplina ukoliko se prvo ne podsmehnete sebi…

„Roditeljstvo je zanat koji se usput uči“. Kako ga najuspešnije savladati?

Ljubavlju. Mislim da ne postoji nijedan drugi recept. Ne kažem da stručne knjige nisu korisne, ali mislim da su prilično zastrašujuće za mlade roditelje. Kad ih čitate, uviđate šta sve zapravo ne znate da radite i kako da postupite. Nažalost, u stvarnosti se dešavaju stvari koje nisu predviđene nijednom knjigom. To je život. Moja knjiga nije knjiga saveta. Daleko od toga. Nemam hrabrosti da bilo kome nešto savetujem. Mislim da su svi roditelji ličnosti za sebe, a isto tako i deca. Kad se dete rodi, roditelji imaju romantičnu viziju kako će ono imati majčine oči, ili očev nos, a zapravo ono ima stričeve uši i niko nema pojma odakle mu takva boja očiju. Ako neko veruje da će da dobije dete koje će da bude kombinacija naravi i karaktera roditelja, grdno se vara. Istina je da će najmanje ličiti na roditelje, ali će zato ličiti na pitaj boga koga na ovoj planeti. Odnosno, liči samo na sebe. Upravo zbog toga je vrlo teško dati savet. Ono što je ideja ove knjige je deljenje iskustava. Roditelji najviše čuju na slavama, ili kad im neko dođe u goste, na dečjim rođendanima, u razgovoru sa saborcima i sapatnicima. Tada se najviše uči. Razmenom iskustava, ali i greškama u koracima i sa osećajem da samo ti ne znaš da čuvaš dete, a da svi drugi znaju. Istina je da taj posao nikome ne ide od ruke. Svi se koprcaju i trude da daju najviše što mogu. Taj trud je ono što je ključno. Sve stvari u životu se najbolje savladaju ako se u njih uloži trud u kom je motiv ljubav. Usput sam primetila da mnogo bolje prolaze ona deca sa kojom roditelji rade manje stručno, ali sa mnogo ljubavi, od one dece sa kojom se radi sa ljubavlju, ali sa mnogo više stručnosti.

Znači Vi ste saglasni sa principom da dete ne treba uslovljavati, ne nametati mu neke svoje neostvarene komplekse…? 

Detetu se pruža ljubav, ali se nezaštićeno ne sme puštati iz razloga jer se rađaju kao mladunčad. Grubo rečeno, imamo posla sa životinjicama kojima je priroda na glavu nalepila OPSTANI. Na čiji račun – to dete uopšte ne zanima. Posao roditelja je da od tog mladunčeta, koje se, osim vizuelno, ne razlikuje mnogo od mladunčeta medveda, vuka, zeca, treba da napravi čoveka koje doživljavamo kao civilizovano biće. Posao roditelja je da nauči dete osnovnim funkcijama za preživljavanje, kao i standardima današnje civilizacije. Tek onda ono postaje čovek. Pokušavamo da im neutrališemo animalne instinkte, jer deca mogu biti vrlo surova prema drugima. Učimo ih da ne smeju da udaraju, grizu, uzimaju hranu bez pitanja, kao i do govorenja dobar dan, hvala, izvini…

Jeste li te stavke imali u vidu kad u knjizi govorite o tome šta detetu treba ponavljati?

Jesam. Problem je u tome što deci može da se ponavlja do beskraja, ali ako vi to ne predstavljate kroz lični primer, neće ni dete. Na primer, hiljadu puta možete reći detetu da ne sme da skače po fotelji, ali ako počnete da skačete po njoj, počeće i ono. Ključne stavke za vaspitanje su ljubav, lični primer i ponavljanje.

Omen est nomen. Da li ime određuje čoveka i na koji način mu može pomoći ili odmoći?

Imena su reči koje su sastavni deo jezika. Mislim da je lepa ideja da se jezik čuva tako što se deci daju imena koja tom jeziku pripadaju. Kad tražite imena slovenskog porekla, shvatićete da za većinu onih za koja ste mislili da su srpska, uopšte nisu. Ni Petar, ni Marko, ni Stefan itd. Na primer, Ivan, Jovan, Ilija, Katarina su grčka imena. Ćerka mi se zove Zarja, a ime koje postoji u Srbiji i zbog kog njeno često pišu pogrešno je Zarija, od grčkog Zaharije i daje se muškom detetu. Ime mog prvog sina je Vid i ono je sanskritskog porekla i to je reč koja postoji u svim slovenskim jezicima i koja se drastično razlikuje od Vite i Vita, koja su latinskog porekla i znače život. Srbi, na primer, svojim imenima tretiraju sva ona koja postoje na tom području, ali ona to nisu. Nekako se ime koje pripada vašoj govornoj zoni prepoznaje po tome da li ga razumete. Razumete Jasnu jer je jasna, Divnu jer je divna, ili značenje imena Vuk. Prema suprugovoj i mojoj želji, a prvenstveno prema želji mog oca, naše troje dece imaju slovenska imena. Ljudi često ne liče na svoja imena, ali se dešava da ime počne da liči na njih. Kinezi, na primer, ne daju imena svojoj deci kad se rode, već sačekaju da prođe nekoliko godina da vide kakve osobine ono iskazuje, pa mu prema tome odrede ime, kako dete ne bi nosilo potpuno suprotnu oznaku od sebe. Viđala sam skroz svetle, plavooke devojčice koje imaju ime Čarna, a upoznala sam i Blanku koja je potpuno crna. S najvećom ljubavlju detetu dajete ime, ali takav ishod ne možete predvideti.

Prvi sin Vam je nekada davno postavio pitanja Zašto konj nema obrve? I Da li su deca mali ljudi ili su ljudi velika deca? Pretpostavljam da i danas nemate odgovore na njih?

Ne. (smeh)

Da li se sećate da su Vas i drugo dvoje pitali nešto ovako interesantno?

Deca stalno nešto zapitkuju i to je ono što čini proces odrastanja. Zveraju oko sebe kao životinjice, to što vide – to i pitaju. Mi stariji smo ograničeni civilizovanošću, pa pre nego što pitamo, razmislimo da li je pristojno uopšte postaviti pitanje kako ne bismo „ispali glupi“. Tu vrstu ograničenja deca nemaju, pa su njihova pitanja kao vatromet. Nekad staneš i razmisliš da li konj zaista nema obrve i zašto? Deca roditeljima postavljaju pitanja koja bacaju u očaj.

„Što su deca starija, to su roditeljske šanse da se posvete prirodnom zovu sve raritetnije“. Kad supružnici onda imaju vremena za seks?

Činjenica je da su deca najbolja kontracepcija. Međutim, roditelji se snalaze, nisu ni oni naivni. Kako bi inače proizveli drugo, treće… (smeh)

„Ulazak dece u svet odraslih je izlazak odraslih iz sveta normalnih.“ Zašto?

Normalnost je vrlo relativan pojam. Ono što je za druge nenormalno za vas je normalno i obrnuto. Onog trenutka kada dete krene u svet odraslih, čovek shvati da su babe zakon i da zlatna mudrost stoji iza krilatice Mala deca – mali problemi, velika deca – veliki problemi. Onda čovek počne da plače za onim vremenima kad detetu istreseš tri kile lego kocki da se igra u nekom ćošku i stalno je u vidokrugu. Tada ono još uvek neće da ti uzme ključeve od kola i da ne znaš kad će da se vrati. Problem, koji kod sebe pronalazim, a i drugih, je taj da ma koliko moje dete imalo godina, ono je i dalje beba. Znam da pojedine moje drugarice dete od 25 godina uhvate za ruku kad prelaze ulicu, ili kažu odraslom detetu da kaže komšinici: „Reci teti dobar dan“… To sve mame nesvesno rade. Zaista se nekad pitam zašto bebe idu na fakultete? Ko bebama daje vozačke dozvole? Otkad bebe doktoriraju? Na šta to liči?? To je zato što roditelj ne može da izbriše sliku tog istog deteta koje puzi i žvaće otirač.

U kom periodu ste najviše uživali sa svojom decom?

Sa decom se neprestano uživa, ma koliko to čudno zvučalo. Svaki period dečjeg odrastanja je određeni oblik uživanja. Poseban hedonizam je kako bebe do druge godine mirišu najlepše na svetu. Feromoni su čudo.

A kad biste se sad osvrnuli na to kako ste vaspitavali svoju decu, da li biste negde postupili drugačije?

Mislim da ne. Ma koliko mi pričali o „slobodnom“ vaspitavanju, u dečjem životu su bitni red, rad i disciplina. Veoma je važno da im određene postupke redovno ponavljamo – kad je doručak, kad je vreme za igranje, spavanje… To je ono što im daje sigurnost. Čim se dete izbaci iz takve rutine, ono postaje uznemireno. Sigurnost im daje znak da će opstati. Mladi roditelji treba da znaju da sve ono što se dešava njima, dešava se i drugima, i dešavalo se pre njih i dešavaće se posle njih. Tehnologija danas dosta pomaže, ali su pojedine stvari iskonske i stalno se ponavljaju. To su sitnice na koje ne obraćamo pažnju, ali se ponavljaju kroz vekove i prostor.

- Foto: Bojan Brecelj

The post „ZOVEM SE MAMA“: JELICA GREGANOVIĆ appeared first on Presstiž internet magazin....

Događaj je organizovao Novi optimizam, u saradnji sa Medija centrom, i uz podršku „Nove knjige“ iz Podgorice. Na promociji su, pored Šerbedžije, govorili i Borka Pavićević, dramaturg, kolumnista i osnivač „Centra za kulturnu dekontaminaciju“, reditelj Dejan Mijač, novinar Dragan Kremer, dok je moderator bio Aleksandar Đuričić, novinar.

Rade Šerbedžija govorio je o svojoj knjizi u nastajanju pod nazivom „Zelena karta” u kojoj je reč o njegovom životu u Londonu i Americi. „Pisao sam bez grča sve do 180 stranice i onda sam stao. Počeli su ljudi da umiru. Ljuba Tadić je otišao, ali sam ga nadrealno ipak smestio u knjigu. Kao javio mi se na Crvenom trgu u Moskvi gde priprema predstavu sa zaslužnim umetnicima Boljšoj teatra“, rekao je Šerbedžija. Umetnik kaže da je stao sa pisanjem kada su počeli da odlaze ljudi koji su mnogo značili u životu. Prema njegovim rečima u to vreme, kada nije snimao filmove, samo je igrao remi u Los Anđelesu.

„U kafeu kod Adema Jugoslovena iz Banjaluke koji drži Titovu sliku u kuhinji igrao sam remi sa Albancima sa Kosova, Srbima, Hrvatima, Bosancima…sa svima iz bivše Jugoslavije. Nigde na svetu ne igram remi osim u tom kafeu. Postao sam zavisan od igranja remija sa tim mojim prijateljima u tom kafeu i prestao sam da pišem knjigu. Odlično igram preferans i poker, ali mi je gušt da igram sa tim prijateljima taj dosadan remi u malom kafiću u Los Anđelesu. Sedam godina nisam nastavio pisanje te moje nove knjige. Pre par meseci sam nastavio pisanje i verujem da ću završiti knjigu do marta 2017. godine“, kazao je Šerbedžija.

Njegova velika želja su bile studije književnosti. „Nikada nisam hteo da budem glumac. Bio sam odličan na pismenim zadacima iz književnosti u srednjoj školi. Želeo sa, da budem pesnik ili pisac, ali eto postao sam glumac. Postao sam glumac jer sam pred odabir studija raskinuo veliku ljubav, pa je ta devojka otišla u Beograd, a ja u Zagreb. Hteo sam u Beograd na studije književnosti, ali me je život tako udesio da u Zagrebu upišem glumu“, izjavio je Šerbedžija.

Kaže da je za njega Ljuba Tadić najveći glumac kojeg je video. „Silno sam ga voleo. Baš silno. On je najveći glumac na svetu. Od njega su svi naučili mnogo. Bio je kontrabas koji je u času znao postati violina. Savršenstvo inteligencije, snage i emocije. Imao je briljantnu tehniku i intuiciju“.

Razgovor o knjigama organizovan je između serije koncerata koje Šerbedžija održava u Novom Sadu, Beogradu, Somboru, Baču. On je zaokružio svoje umetničko stvaralaštvo time što se uspešno ostvaruje kao glumac, pisac i muzičar. Novinar Dragan Kremer skrenuo je pažnju na to da je Šerbedžija „sve u jednom” dok je za knjigu „Stranac“ izjavio kako je, muzički rečeno, „dragocena kompilacija pesama, stranih hitova i ranih radova Radeta Šerbedžije koji se ne pronalaze baš lako“. Ukazujući na podudarnost likova i situacija  u proznom i poetskom Šerbedžijinom delu Kremer nas postavlja pred imaginarnu situaciju gde bi neko na magičan način izmešao ove dve knjige poput dva špila karata čime bi se dobila jdna rastresita forma koja podseća na dnevnike i autobiografije Boba Dilana ili Peti Smit, njegove izaslanice, jer „talenat nekih ljudi ne može da se sabije u jednu formu ili stroge formate”.

Borka Pavićević, u svom obraćanju, osvrnula se prvo na njegovu glumačku karijeru ne bi li na nakon toga pokrenula pitanje sećanja i svedočenja u istoriji ili savremenosti. „To je jedan od ozbiljnih procesa; ko i kako svedoči. A literatura ima tu veliku mogućnost . A Rade, pišući knjigu „Do poslednjeg daha“,  biva jedan od najpasionarnijih svedoka jednog istorijskog perioda, tj. svog života“. Samu knjigu Borka je okarakterisala kao „literarno svedočanstvo koje ima poetski i etički značaj“.

Dejan Mijač, „patrijarh srpskog pozorišta” kako ga je predstavio Đuričić, osvrnuo se na svoje poznanstvo sa Šerbedžijom koje je započeto na Filmskoj akademiji: „Fasciniralo me je šta je Rade usvojio kao glumac. Toliko inteligentnog odnosa prema igri nisam video do tada i nisam mogao da predpostavim da postoji takav mlad čovek. Rade Šerbedžija kao glumac me je više puta učinio srećnim. To je buntovan čovek koji ne pristaje na svoju kožu. On pobunu nikad nije oživljavao u destruktivnom maniru. Rade je uspevao da izađe iz svoje kože i da ponosito stoji na vetrometini.“

Nakon promocije knjiga prisutni su nastavili druženje na koktelu u malom klubu Medija centra gde su bili prpremljeni delikatesi koje preporučuje „Vojvodina recommended”,  regionalni program pokreta „Novi Optimizam“.  Tu su, uz prisniju atmosferu, prisutni uživali i uz zvuke gitare Branimira Rosića koji je, zajedno sa Šerbedžijom, otpevao i Štulićevu pesmu „Meni se dušo od tebe ne rastaje”.

- Izvor: Novi optimizam

The post RADE ŠERBEDŽIJA: ODRŽANA PROMOCIJA KNJIGA appeared first on Presstiž internet magazin....

…Našim srcima obolelim od vremena – od osipanja vremena, od svuda prisutne smrti, od neminovnosti uništenja svega što volimo – umetničko delo donosi zrnce večnosti. To je nezamenljiv melem, luka za kojom vapimo, kap vode na našim grozničavim usnama…

S obzirom na to da u romanu ima mnogo tačnih istorijskih informacija, šta je od podataka istina, a šta fikcija? U jednom trenutku sam na internetu hteo da ukucam „Arsenije Martinović“ i vidim da li je postojao…

To je najlepši kompliment koji pisac može dobiti. Arsenije Martinović nije postojao, ali jeste sazdan od nekoliko ljudi savremenika tadašnjeg doba. On je, donekle, Milan Kašanin, istoričar umetnosti, zatim Stjepan Anibal Zanović, bokokotorski avanturista iz 18. veka, lažni princ i svakodnevni čovek, ali je delom i Petar Palavičini, jugoslovenski vajar. Martinović je napravljen od više likova koji su se bavili zamenom i preuzimanjem identiteta. Pojedini čitaoci ga mogu poistovetiti i sa Arsenom Lupenom ili Robinom Hudom, plemićem po stavu i moralu, koji se ipak bavi mutnim radnjama. Na čitaocu je da shvati koji deo romana je istinit, a koji izmišljen. Na primer, vila „More“, koju sam tako prekrstio, postoji i nalazi se na uglu Kapetan Mišine i Skenderbegove ulice, i u njoj se nalazi jedan mediteranski restoran. Ali, to nije bila kuća porodice Martinović.

Zašto ima više stavki u naslovu svakog poglavlja i koliko otkrivaju tok radnje?

Treći put u svojim romanima primenjujem takvu vinjetu. Pozajmio sam je iz tradicije komedije del arte. To sam uradio zato što čitaoca želim da dovedem u uzbuđenje „kako“ će se desiti to što su pročitali da će se desiti, a ne ono uobičajeno „šta“ će se desiti. To je psihološka igra iz klasične svetske dramaturgije koja mi je zabavna. Roman, svakako, može da opstane i bez toga.

Budući da je Arsenije rođen u Kotoru, a živeo u Beogradu, majka mu je iz Sremskih Karlovaca, zašto mu je baš Rim toliko odgovarao za život?

To je lična stvar. Veliki sam italianofil i dobro poznajem Rim. Sve ulice koje pominjem u romanu su tačne i kroz njih možete krenuti u hodočašće. Fasciniran sam mirom parka Vila Borgeze. Sa književne strane, Rim je odgovarao pravljenju Arsenijevog šizofrenog karaktera. On nije slučajno Srbin katolik. Kulturološkim obrascem pripada romanskoj kulturi, a emotivnim balkanskoj. Na ovim prostorima ima mnogo ljudi koji, verom ili nacijom, osećaju da ne pripadaju većinskoj sredini. To je oduvek bio balkanski problem.

Zašto je Arsenijevim tetkama, Ivanki i Ranki, toliko bio važan prelazak u katoličku veru?

Njima to zapravo i nije bilo bitno. Svi mi imamo specifične tetke u familijama. Njih dve su, u svom privatnom ludilu, našle ventil u takvoj ideji. A mogle su ga naći u bilo kojoj drugoj zamisli. Namerno sam uzeo slučaj apsurda koji će odrediti životni tok glavnog junaka.

Da li je operacija „Krstaš“ zaista postojala i kako je izgledao način prikupljanja umetničkih dela za Muzej kneza Pavla?

Nije postojala. Ideja je nastala kada sam, u književnom smislu nezainteresovano, proučavao umetničku kolekciju kneza Pavla. U pojedinim spisima postoje indicije da on već 1938/9. godine određena dela izmešta u Rumuniju, ali to nije provereno. I to je sve što postoji od podataka. Tu se razvilo spisateljsko jezgro i, bukvalno, počeo sam da sanjam o operaciji „Krstaš“. U literaturi, generalno se držim Aristotelove misli koja kaže da pisac tragedija ne obrađuje događaje koji su se istorijski desili, već koji su se mogli desiti po verovatnoći ili nužnosti. Držeći se takve književne slobode, pravio sam jedan veštački zaplet. Potičem iz slikarske porodice, pa sam priču o modernoj kolekciji kneza Pavla slušao još otkad sam bio dečak. Interesantno je kako je likovna umetnost kroz vekove izgubila duhovnu i, zahvaljujući galeristima, dobila špekulativnu dimenziju jer se stalno govori o novčanim iznosima umetničkih dela.

U romanu Josip Palavičini kaže: „Umjetnost je polje neoriginalnosti i tako je oduvijek bilo. (…) Harmonija univerzuma je davno postignuta, a um je to registrirao.“ Zašto se ljudi onda bave umetnošću?

Mislim da se čovek bavi umetnošću iz ritualnih razloga. Ponavljanjem nama važnih, ali jedva uhvatljivih, trenutnih dodira sa onostranim uveravamo sebe da nismo sami i da viša sila postoji. Smatram sebe religioznom osobom, ali umetnost je moja religija. Godinama predajem na različitim umetničkim akademijama i nalećem na talentovane mlade ljude koji kažu da je sve dobro već urađeno. I u pravu su. Sve dobro je odavno predstavljeno. Međutim, ne vidim zašto ih to opterećuje. Sve molitve odavno su iskazane nebu, pa zašto se religiozni čovek ponovo na sva usta moli – iz ritualnog ponavljanja i nade da će ga taj apsolut čuti. Kroz umetnost, bilo da je prati ili se njom stvaralački bavi, čovek u jednom trenutku može da povrati harmoniju sveta koji nikad nije ni bio u ravnoteži. Teoretičar umetnosti Kristijan Fridrih Hebel kaže da je umetnički čin pokušaj vraćanja u zglob kostiju koje su odavno razglobljene. To je moja privatna motivacija za bavljenje umetnošću.

Šta se zaista desilo sa umetničkom kolekcijom kneza Pavla?

Milan Kašanin je uspeo da, delikatnim diplomatskim pregovorima sa Nemcima i komunistima, očuva veliki deo kolekcije i mislim da je to njegova neverovatna zasluga. Ona se danas nalazi u, sada već dvadeset godina zatvorenom, Narodnom muzeju u Beogradu. Deo kolekcije jeste iznet iz Kraljevine Jugoslavije za vreme Drugog svetskog rata. I knez Pavle je manji deo umetnina poneo sa sobom u egzil – prvo u Atinu, pa u Kairo, a zatim i u Keniju, London, i na kraju u Pariz.

- Foto: privatna arhiva Miomira Petrovića

The post MIOMIR PETROVIĆ: „UMETNOST JE MOJA RELIGIJA“ appeared first on Presstiž internet magazin....

Prema zvaničnom saopštenju iz DKSG, na ovogodišnjem Alternative film/video festivalu biće prikazana 43 filma u Takmičarskom delu i programu Regionalni tokovi.

Nekada jugoslovenski, zatim ex-jugoslovenski a danas međunarodni festival pružiće pravi doživljaj ljubiteljima inovativnih i istraživačkih filmova koji pomeraju granice filmske umetnosti, a mnoštvo specijalnih i retrospektivnih projekcija, okruglih stolova, foruma, radionica, izložbi, pružiće puni uvid u savremene tokove i umetničku baštinu istraživačkog filma.

Centralna tema ovogodišnjeg festivala biće filmovi koje stvaraju žene.

Članica žirija iz Slovenije, Marina Gržinić će na razgovoru posle projekcije svojih video radova sa svojim sagovornicima, Miškom Šuvakovićem, Anetom Stojnić, Sašom Kesićem i Želimirom Žilnikom, razmatrati i pitanja O istoriji, seksualnosti, autorstvu, ratu i videu.

Eva Heller, članica žirija iz Austrije predstaviće svoje eksperimentalne filmove projekcijom sa originalnih filmskih formata dok će Petra Belc iz Zagreba, predstaviti svoje istraživanje filmova jugoslovenskih autorki na projekciji Ne/prikazane: Eksperimentatorice u jugoslavenskom alternativnom filmu.

Velika zvezda avangardnog filma, član žirija, Austrijanac Peter Čerkaski, jedini eksperimentator čiji se filmovi prikazuju na Kanskom festivalu, predstaviće svoje filmske eksperimente projekcijom sa originalnih celuloidnih filmskih traka.

Retrospektiva Holandskog eksperimentalnog filma pružiće priliku da se u Beogradu prvi put vide filmovi značajnih holandskih eksperimentatora šesdesetih i sedamdesetih godina kakav je Frans Zvartjes.

Festival će biti svečano otvoren večeras, 7. decembra, u 19 časova u Galeriji Doma kulture „Studentski grad“ izložbom „TI SI SAT“ Nemanje Lađića koja obuhvata dve video instalacije kojima se preispituje uticaj digitalne slike na percipiranje vremena. Lađić svojim video radovima preispituje duboke procese svesti, saznanja, doživljaja i razmišljanja promenjenih pod uticajem nelinearnih zakonitosti interneta, operativnih sistema, hiperlinkova, socijalnih mreža…

PROGRAM

7.12. | Sreda

19.00 | Galerija

Video-instalacije

TI SI SAT

Nemanja Lađić

19.45 | Velika Galerija

Izložba

ALTERNATIVE FILM ARHIV Akademskog filmskog centra

Kustos Nikola Đurić

Prezentacija

CONNECT ARCHIVES

EVROPSKA MREŽA ONLAJN FILMSKIH ARHIVA

Predstavljaju Sebestyén Kodolányi, Natalie Gravenor, Bálint Csöllei

20.45 | Velika sala

Konkurencija

PROGRAM #1

22.00 | Donji hol Velike sale

KOKTEL

The post VEČERAS POČINJE FESTIVAL ALTERNATIVE FILM/VIDEO appeared first on Presstiž internet magazin....

- Intermeco kvartet / foto: Ivan Grlić

Prema saopštenju iz DKSG, na koncertu će biti izvedene mnoge poznate pop i rok numere u vrlo zanimljivim aranžmanima, pravljenim za gudački kvartet, koji će ovog puta biti pojačan sa istaknutim perkusionistom Igorom Vinsom i jednim od najtraženijih bas gitarista Ivanom Mihajlovićem.

Specijalni gost na koncertu biće Tanja Jovićević (eks „Oktobar 1864“).

Ulaz slobodan. Besplatne karte na portirnici DKSG.

The post KONCERT „KAD VIOLINE ROKAJU“ U DKSG appeared first on Presstiž internet magazin....

Ovogodišnji Dance4Life festival imaće za cilj da pomogne u prikupljanju sredstava za Marija Jurešića koji se već 3 godine boli sa malignim melanomom. Melanom je sad u IV stepenu i za hitnu intervenciju neophodno je primanje TIL terapije koja je za sad jedino moguća u Tel Avivu. Mario je na listi čekanja za ovu terapiju i kako bi zvanično počeo da se leči njom neophodno je još 55 000 evra. Celu akciju je pokrenula Pošto Život? organizacija koja je za svega mesec i po dana prikupila već 135.000 evra za Marija.

Akciju su do sad podržale mnoge poznati ličnosti kao što su Viktor Savić, Aleksandar Radojičić, Vlado Georgiev, Sergej Ćetković, Kaliopi, Kolonija, Nevena Božović, Anrdija Milošević, Viva Vox i mnogi drugi.

Kupovinom karata za Dance4Life dirketno pomažete Mariju Jurešiću. Pored toga moguće je doniranjem putem SMS 188 na 3030 (cena poruke je 100 dinara za sve mreže) ili putem sajta BudiHuman.rs

Karte za ovaj događaj možete kupiti preko  i Eventima, kao i svim Win Win radnjama širom Srbije.

Karte: 

Event:

The post IGRAJ ZA ŽIVOT. POŠALJI SMS 188 NA 3030 appeared first on Presstiž internet magazin....

Prema saopštenju organizatora, autorka se već duže vreme bavi temom konzumerizma odnosno njegovog uticaja na savremenog čoveka, fokusirajući se u svojim slikama na scene svakodnevice, na pokušaje aktera da budu srećni, ali u unapred zadatim okvirima kapitalizma. Međutim u Velikoj galeriji prikazaće korpus slika pod nazivom Roba, koji se bavi jednim od aspekata konzumerizma, a kako sama navodi: „Izložbu „Roba” čini serija radova inspirisanih svakodnevnom rutinom. Telo i garderoba najčešći su motivi u mojim najnovijim radovima i koristeći ih kao likovne elemente, poigravam se logikom njihovog odnosa i tako istražujem nove mogućnosti figurativnog izraza. Naziv izložbe je nastao kao uzročno posledična veza između ženskog tela kao predmeta manipulacije u kapitalističkom društvu i garderobe kao sredstva kojim se manipuliše. Nejasna je granica između konzumenta i onog što se konzumira i tako sve postaje roba i roba postaje sve.”

Marjanovićeva je diplomirala slikarstvo 2005. godine u klasi profesora Koste Bunuševca, na Akademiji lepih umetnosti.  Aktivno izlaže od 2005. godine na grupnim izložbama u zemlji i inostranstvu. Izlagala je grupno u Firenci, Lisabonu, a ovogodišnju samostalnu izložbu imala je i u Gradskoj galeriji u Kotoru. Publici KC Grada predstaviće se prvi put, a to će joj biti druga samostalna izložba u 2016. godini.

Izložba će trajati do 11. decembra. Radno vreme galerije je svakog dana od 14 do 20 časova.

The post OTVARANJE IZLOŽBE „ROBA“ JELENE MARJANOVIĆ appeared first on Presstiž internet magazin....

Ekipa sajta PortalMladi po drugi put organizuje projekat za sve mlade i one koji se tako osećaju – „Mesec mladih” u okviru kojeg, kao završna aktivnost, slede dvodnevni „Dani društvenih igara” koji će trajati od 19. do 20. novembra. 

Prema saopštenju organizatora, posle serije ozbiljnih predavanja, tribina i radionica na fakultetima širom Beograda i panel diskusija koje pomažu srednjoškolcima pred njihov predstojeći upis na fakultet, ekipa sajta PortalMladi poziva sve koji vole da se igraju da im se pridruže 19. i 20. novembra u Jevrejskoj 24 u prostorijama MEF Fakulteta.

Održaće se pojedinačno takmičenje u kartaškoj igri MAU – MAU, kao i timsko takmičenje u igri asocijacije (i to u sva tri kruga). Uz svoju tročlanu ekipu osvojite kul nagrade. Osim samih nagrada za najbolje i najspremnije koje su spremili Cineplexx, Chipsy + jedna nagrada iznenađenja, Chipsy i Knjaz Miloš će vam spremiti svoje proizvode koji će vam držati snagu i osvežavati vas tokom igranja.

KAKO SE PRIJAVITI i KAD SE IGRA?

Formulari preko kojih se možete prijaviti za „Dani društvenih igara“:

Za ASOCIJACIJE – OVDE.
Za MAU-MAU  – OVDE.

Prijave traju do 17. novembra, do 23:59h, dok će raspored igranja biti objavljen do 18.11.

Subota, 19. novembar, rezervisana je za 1/16 i 1/8 finala najboljih u obe igre, dok će se u nedelju 20. novembra igrati 1/4 i 1/2 finala, kao i velika finala gde će za poslednjim stolom u Mau Mau-u ostati najboljih šest, a u Asocijacijama dve najbolje ekipe.

I jedan i drugi dan, takmičenja počinju u 14h (zavisi koji termin dobijete), dok će se finala u obe igre igrati u nedelju od 20h.

PRAVILA IGARA

Zna se da svako ima drugačija pravila za svaku igru, pa smo nakon istraživanja došli do jednih „univerzalnih“ pravila i možete ih pročitati na FB event-u, ili ovde:

Mau Mau

Asocijacije

LOKACIJA

U prostorijama Fakulteta za primenjeni menadžment, ekonomiju i finansije – MEF, u ulici Jevrejska 24 (Dorćol).

The post DANI DRUŠTVENIH IGARA #2: PRIJAVITE SE! appeared first on Presstiž internet magazin....

Trajaće do 14. decembra 2016. 

Prema zvaničnom saopštenju organizatora, osmi Merlinka festival otvara dobitnik Teddy nagrade na ovogodišnjem Berlinalu, brazilski film „Ne zovi me sine“, rediteljke Anne Muylaert, koja je veliki utisak ostavila pred berlinskom publikom i svojim prošlogodišnjim filmom „Druga majka“. Merlinka festival ove godine traje sedam dana i beogradskoj publici donosi 41 kratki, 6 igranih, 10 dokumentarnih filmova, od kojih su neki svoje premijere imali na Sundance, Tribeca festivalu, Berlinalu… Najveći hit festivala je britansko-američki film „Apsolutno fantastične“, koji je nastavak istoimene britanske serije.
Merlinka je takmičarski festival i ove godine dodeljuje nagradu za najbolji kratki film u internacionalnoj i regionalnoj konkurenciji, kao i godišnje nagrade za najbolji igrani i dokumentarni film LGBT tematike koji su prikazani tokom ove godine na filmskim festivalima u Srbiji.

VIP karta za sve dane festivala
1200 dinara

PROGRAM

Četvrtak, 8. decembar 2016.

21:00
Svečano otvaranje
Nastupaju: Tijana Dapčević, Dekadenca, Viva la Diva…

Igrani film: Ne zovi me sine
Don’t Call Me Son
Cena ulaznice: 400 dinara

Drama po istinitom događaju
Režiser: Anna Muylaert
Glavne uloge: Naomi Nero, Daniel Botelho, Daniela Nefussi
Brazil (Portugalski sa engleskim i srpskim titlom)
Trajanje: 82 minuta
Nagrade: Nagrada ˝Teddy˝ – Berlinale

Nakon što otkrije istinu da je kao dete bio kidnapovan od strane žene za koju je sve vreme mislio da mu je majka, Pierre (sada Felipe) mora da se nosi sa posledicama onoga što je njegova majka učinila, kao i sa svojom biološkom porodicom.

Petak, 9. decembar 2016.

17:00
Dokumentarni film: Dnevnik crvenog kišobrana
The Red Umbrella Diaries
Cena ulaznice: 200 dinara

Dokumentarac
Režiser: David Kornfield
SAD (Engleski sa srpskim titlom)
Trajanje: 98 min

Sedam seksualnih radnika iz Njujorka se sprema da podeli svoje priče za cenu jednog nastupa uživo na sceni jednog paba.

19:00
Dokumentarni film: Bolesno
Sick
Cena ulaznice: 200 dinara

Dokumentarac
Režiser: Hrvoje Mabic
Hrvatska (Hrvatski sa engleskim titlom)
Trajanje: 85 minuta
Nagrade: Najbolji dokumentarni film Toronto Arthouse Film Festival

Sa 16 godina, Ana je zatvorena u psihijatrijsku ustanovu pristankom svojih roditelja kako bi je izlečili od homoseksualnosti. Nakon pet godina ona je slobodna i traži devojku koja će je voleti uprkos njenom PTSD-u / posttraumatskom stresu. I nalazi takvu devojku u Martini. Verile su se i planiraju venčanje. Ali uprkos svemu Martinino strpljenje je pri kraju jer joj je jasno da umesto da se fokusira na izgradnju sadašnjeg života sa Martinom, Ana je fokusirana na svoju traumatsku prošlost. Bolesno je priča o ljubavi, izdaji, osveti, opraštanju.

21:00
Igrani film: Teo i Hugo
Theo and Hugo
Cena ulaznice: 300 dinara

Romantična drama
Režiseri: Olivier Ducastel, Jacques Martineau
Uloge: Geoffrey Couët, François Nambot, Mario Fanfani
Francuska (Francuski sa engleskim i srpskim titlovima)
Trajanje: 97 minuta
Nagrade: Nagrada publike ˝Teddy˝ na Berlinalu, Najbolji film na festival ˝FilmOut˝ u San Dijegu, Najbolji film na Međunarodnom filmskom festivalu u Gvadalahari.

Teo i Hugo se sreću u seks klubu u Parizu. Tokom seksualnog odnosa između njih se javlja specijalna veza. Zajedno izlaze iz kluba i lutaju pustim ulicama noćnog Pariza. Iznenada se suočavaju sa realnošću, da li žele da znaju više jedan o drugome, da li će se poverenje isplatiti, koja su njihova očekivanja?

Subota, 10. decembar 2016.

17:00
Dokumentarni film: Čekajući Bijonse
Waiting for B.
Cena ulaznice: 200 dinara

Dokumentarac
Režiseri: Paulo Cesar Toledo, Abigail Spindel
Brazil (Portugalski sa engleskim i srpskim titlom)
Trajanje: 71 minut
Nagrade: Najbolji dokumentarac Queer Lisboa

Grupa fanova Bijonse 2013. godine u Sao Paolu u Brazilu kampuje dva meseca pre početka njenog koncerta kako bi na koncert ušli prvi. Ovaj film je intimni portret fanova i njihovih života u kampu dok čekaju.

19:00
Dokumentarni film: Braća noći
Brothers of the Night
Cena ulaznice: 200 dinara

Dokumentarac
Režiser: Patric Chiha
Austrija (Nemački, bugarski, rumunski sa engleskim i srpskim titlom)
Trajanje: 88 minuta
Nagrade: Specijalna nagrada žirija Medjunarodnog filmskog festival na Kuritibi

Nežni momci preko dana, kraljevi preko noći. Film prati grupu mladih bugarskih Roma koji su došli u Austriju tragajući za slobodom i brzim novcem. Prodaju svoja tela kao da je to sve što imaju. Ono što ih teši je to što nisu sami, ali noći su duge i nepredvidive.

21:00
Igrani film: Apsolutno fantastične
Absolutely Fabulous: The movie
Cena ulaznice: 400 dinara

Komedija
Režiser: Mandy Fletcher
Uloge: Jennifer Saunders, Joanna Lumley, Jane Horrocks
UK, SAD (Engleski sa srpskim titlom)

Edina i Patsy još uvek isijavaju glamur i ekstravagantnost, živeći život u visokom stilu, kako su navikle, kupujući, pijući i đuskajući na londonskim trendi mestima. Kad ih okrive za ogromni incident na modnom događaju, odjednom bivaju uhvaćene u medijsku oluju i bivaju non stop proganjane od strane paparaca. Bez prebijene pare u džepu beže u centar glamuroznog života, na francusku rivijeru i tamo razvijaju plan kako da svoj nestanak učine permanentnim i da do kraja života žive glamurozno.

Nedelja, 11. decembar 2016.

Od 13:00 do 24:00

Maraton kratkog queer filma
Short Queer Film Marathon
Cena celodnevne ulaznice: 300 dinara

13:00    

Ispod kože (Španija)
Zet, (Alžir)
Dan u životu (Italija)
Golo telo (Brazil)
Diva (Brazil)
Bilo je to juče (Italija)
Neodređeno (Danska)
Teret (SAD)
Ortak (Holandija)
Razdvajanje (Velika Britanija)

16:00

Maske (Belgija)
Filip (Švedska)
Dan kad je Marti MekFlaj otišao u budućnost (Španija)
Više od boga (Velika Britanija)
Nataša (Nemačka)
Sigurna zona (Holandija)
Peder (Kanada)
Volim huligane (Holandija)
Prijateljica (Tajvan)
Prave boje (Australija)
Zarobljene u braku (SAD)
Kraljičina milja (Velika Britanija)
Iskra (Holandija)

18:00

Sove (Grčka)
Zgodna devojka (Danska)
Život je dreg (Australija)
Jazbina (Italija)
Golubica (Grčka)
Ariel (Velika Britanija)
Kako te samo volim (Španija)
Grozota (Kanada)

20:00

Kad izađem… budi tu (Srbija)
Izgleda da smo sami (Srbija)
Jedna noć (Srbija)
Molim te mama, nemoj danas (Hrvatska)
Ko ima pravo na najlon čarape (Srbija)
Tranzicija (Srbija)
Just Vivaldi (Srbija)
Zločin iz mržnje (Srbija)
Šake (Hrvatska)

Ponedeljak, 12. decembar 2016.

17:00
Igrani film: Otvorena
Open wound
Cena ulaznice: 200 dinara

Drama, Horor
Režiser: Momir Milošević
Glavne uloge: Milena Djurovic, Jelena Puzic, Jelena Angelovski
Srbija (Srpski sa engleskim titlom)
Trajanje: 72 minuta

Prijateljstvo između Sare i Alise se završava kada Sara biva iskrena prema Alisi o svojom seksualnim željama. Kako se Alisa distancira sve više, Sara pada sve više u samoću i izolaciju koje je vode u haotično emocionalno stanje.

19:00
Dokumentarni film: Mepltorp: Gledaj fotografije
Mapplethorpe: Look at the Pictures
Cena ulaznice: 200 dinara

Dokumentarni film
Režiseri: Fenton Bailey, Randy Barbato
Zemlja: SAD (Engleski sa srpskim titlom)
Trajanje: 108 minuta
Dve nominacije za Primetime Emmy Awards

On je bio katalizator i iluminator, ali i magnet za skandal. Od rane mladosti Robert Mepltorp imao je samo jedan cilj: da uspe, ne samo kao umetnik, već i kao slavna ličnost. Nije mogao da izabere bolje vreme za to: to je Menheten za vreme Vorholove Fabrike, Studia 54, nakon nemira u Stonvolu, u eri neobuzdane hedonističke seksualnosti. Njegova prva samostalna izložba 1976. godine predstavila je njegove teme: erotika, cveće i portreti. Postao je poznat po seriji eksplicitno seksualnih fotografija gej sadomazohističke scene i golih slika crnih muškaraca.

21:00
Dokumentarni film: Zauzmi pozu
Strike A Pose
Cena ulaznice: 300 dinara

Dokumentarac, mjuzikl
Režiseri: Ester Gould, Reijer Zwaan
Holandija, Belgija (Engleski sa srpskim titlom)
Trajanje: 83 minuta

Godine 1990, sedmorica mladih muških igrača pridružilo se Madoni na njenoj najkontroverznijoj „Blond Ambition“ turneji. I na pozornici i u filmu „Truth or Dare“ oni su pokazali kako neko treba da izrazi sebe. Sada, 25 godina kasnije, oni otkrivaju istinu o životu tokom i nakon te turneje. Strike A Pose je dramatična priča o pobeđivanju srama i pronalaženju hrabrosti da se bude ono što jesi.

Utorak, 13. decembar 2016.

17:00
Dokumentarni film: Kralj govori
Parole de King
Cena ulaznice: 200 dinara

Dokumentarac
Režiser: Chriss Lag
Francuska (Francuski sa engleskim i srpskim titlom)
Trajanje: 95min

Dreg kraljice i njihovi kabare nastupi su poznati u Francuskoj, ali dreg kraljevi su i  dalje negde na marginama. Chriss Lag je putovao po celoj Francuskoj i upoznao je 22 dreg kralja i doveo ih pred nas. Pratimo njihove živote dok rade na sceni, vode radionice, uvek donoseći tonu zabave u svojim umetničkim i političkim pristupima svemu. Teško je zastupati tezu da rod nije društveni konstrukt, nakon gledanja ovih dreg kraljeva kako dekonstruišu svoju ženstvenu stranu i istražuju kodove muževnosti.

19:00
Dokumentarni film: Topli momci, hladna diktatura
Hot Men, Cold Dictatorship
Cena ulaznice: 200 dinara

Dokumentarac
Režiserka: Mária Takács
Madjarska (Mađarski sa engleskim i srpskim titlom)
Trajanje: 98 min

Četiri mlada gej muškarca istražuju kako mađarsko društvo i Mađarska kao država tretiraju osobe homoseksualne orijentacije i kakvo je iskustvo tih osoba sa društvenom i političkom opresijom i da li se šta promenilo od komunizma naovamo.

21:00
Igrani film: Viva
Viva
Cena ulaznice: 300 dinara

Drama
Režiser: Paddy Breathnach
Glavne uloge: Héctor Medina, Jorge Perugorría, Luis Alberto García
Zemlja: Irska, Kuba (Španski sa engleskim i srpskim titlom)
Trajanje: 100 minuta
Nagrade: ADL Stand Up nagrada na Internacionalnom Filmskom Festivalu u Santa Barbari

Kada danas sve ima svoju cenu, koja je cena ljubavi?
Hesus radi kao šminker u trupi dreg izvođača, ali sanja i o tome da sam postane izvođač. Kada konačno dobije svoju šansu da izađe na scenu iz publike se pojavljuje stranac koji ga nokautira. Ispostavlja da je to ni manje ni više Hesusov otac, bivši bokser, koji je bio odsutan preko 15 godina iz života svog sina. Kako se otac i sin bore oko svojih suprotnih očekivanja koja imaju jedan od drugog, Viva postaje priča o ljubavi u kojoj dva muškarca pokušavaju da razumeju jedan drugog i da postanu ponovo porodica.

Sreda, 14. decembar 2016.

17:00
Dokumentarni film: Život pod maskom
Life Behind a Mask
Cena ulaznice: 200 dinara

Dokumentarac
Režiser: Aleksandar Stojaković
Trajanje:

19:00
Dokumentarni film: Ko će me voleti sada?
Who’s gonna love me now?
Cena ulaznice: 200 dinara

Dokumentarac
Režiseri: Barak Heymann, Tomer Heymann
Izrael i Velika Britanija (Hebrejski i engleski sa srpskim titlom)
Trajanje: 85 min
Nagrade: Nagrada publike ˝Panorama˝ na festival ˝Berlinale˝ Nagrada publike na filmskom festival u Krakovu

Saar, 39-godišnji padobranac u izraelskoj armiji, koji živi u Londonu, saznaje da je HIV pozitivan i započinje svoj put pomirenja sa svojom religioznom familijom u Izraelu.

21:00
Svečano zatvaranje
Dodela nagrada i plesni nastup

Igrani film: Gde si krenuo, habibi?
Were are you going, habibi?
Cena ulaznice: 300 dinara

Komedija, Drama
Režiser: Tor Iben
Uloge: Cem Alkan, Martin Walde, Tuncay Gary
Zemlja: Nemačka
Jezik : Nemački ( Engleski i Srpski titl)
Trajanje: 79min

Ibrahim se zaljubljuje u Aleksandra, plavušana sa plavim očima, Nemca, kriminalca i kečera koji je strejt – između njih se stvara prijateljstvo koje nadilazi obojicu.

The post MERLINKA FESTIVAL – OTVARANJE 8. DECEMBRA appeared first on Presstiž internet magazin....

Prema saopštenju iz Doma omladine, nakon nekoliko decenija saradnje sa Fakultetom likovnih umetnosti, kroz tradicionalnu studentsku izložbu skulptura i crteža malog formata, uredništvo Doma omladine Beograda došlo je na ideju da osnaži vezu sa studentima ovog umetničkog fakulteta, ali i da je osveži učešćem studenata istorije umetnosti sa Filozofskog fakulteta u Beogradu. Tako je 2016. godine nastao projekat Inkubator: Inter/Akcija koji je, zahvaljujući podršci Ministarstva kulture i informisanja, započet sa mnogo elana.

Prva aktivnost na projektu Inkubator: Inter/Akcija 2016 je izvedena tokom juna 2016. godine, u zgradama Fakulteta likovnih umetnosti u Beogradu, na vajarskom i grafičkom odseku na Senjaku i Topčideru. Studenti, učesnici projekta, su imali priliku da se međusobno upoznaju i da kroz prezentaciju radova sa Školske izložbe studenata FLU prodiskutuju o samoj izložbi, kao i o tokovima savremene umetnosti u Srbiji i problemima stvaralaštva.

Projekat Inkubator: Inter/Akcija 2016. bavi se direktnom saradnjom studenata Fakulteta likovnih umetnosti Univerziteta umetnosti u Beogradu  i Odeljenja istorije umetnosti pri Filozofskom fakultetu  Beogradskog Univerziteta. Ova saradnja se ostvaruje kroz zajednički rad na projektima iz oblasti savremenog stvaralaštva na osnovu kog bi se u kasnijem periodu njihove profesionalne karijere stvorila mogućnost zajedničkog nastupa kroz formu izložbi i projekata u javnim prostorima.

Ovakav vid povezivanja studenata tokom studija omogućava da kroz koordinisanje od strane predavača i institucije Doma omladine Beograda razviju svoje veštine prezentacije umetničkog dela, razumevanja trenutka u kome njihova dela nastaju i kao konačan cilj plasiranja svojih ideja kroz izlagačku delatnost.

Kako su ovi aspekti skrajnuti u procesu sazrevanja svakog profesionalca kako umetnika tako i kustosa-istoričara umetnosti, ovim međusobnim povezivanjem omogućuje se praksa povezivanja ne samo kroz generacijsku saradnju, koja je veoma bitna jer se time budući saradnici upoznaju i zajedno formiraju, već se omogućuje i profesionalni razvoj kojim se formira i širi profesionalni kontakt u zemlji i inostranstvu.

Kroz dosadašnji rad oba fakulteta ovaj vid saradnje je bio do sada skrajnut i nije mu se posvećivala  pažnja, već su fakulteti obrazovali svoje kadrove bez međusobne saradnje, a time se gubila važna osnova za unapređenje obe profesije.

U savremenom likovnom stvaralaštvu prisustvo kustosa postalo je neophodno, te se time i stvorila potreba da se ova dva fakulteta i institucija Doma omladine Beograda međusobno povežu i nadograde svoj način obrazovanja i prezentovanja studentskih radova, kao i radova mladih umetnika.

Dom omladine Beograda svojim profilom omogućava da se susreti i radionice održe pod njihovim okriljem, time direktno pomaže institucionalizovanjem ove ideje.

Izložba “Inter/akcija” predstavlja rezultat saradnje studentkinja i studenata Fakulteta likovnih umetnosti i Odeljenja za istoriju umetnosti Filozofskog fakulteta proistekle iz potrebe za intenziviranjem dijaloga između mladih profesionalaca koji stupaju u polje umetnosti. Nastala kroz upoznavanje, diskusije i razmenu interesovanja o savremenoj umetnosti i iskustava specifičnih za obrazovne sisteme pomenutih institucija, izložba je koncipirana kao presek stanja aktuelnih i međusobno raznovrsnih istraživanja studentkinja i studenata Fakulteta likovnih umetnosti. Izložbu prati i katalog koji će biti promovisan tokom trajanja izložbe, a koji su koncipirale studentkinje istorije umetnosti.

Spisak studenata koji izlažu:

1. Nadežda Kirćanski 1. godina master studija vajarstva
2. Gorana Bačevac 1. godina master studija vajarstva
3. Svetlana Bulatović 1. godina master studija vajarstva
4. Bogdan Čontoš 4. godina osnovnih studija vajarstva
5. Nenad Avramović 4. godina osnovnih studija slikarstva
6. Luka Jendrišek 4. godina osnovnih studija grafike
7. Sanja Momčilović 4. godina osnovnih studija slikarstva
8. Olga Đelošević 4. godina osnovnih studija slikarstva
9. Đorđe Ćetković 4. godina osnovnih studija grafike
10. Sofija Ružić 1. godina master studija grafike
11. Irena Đukanović 4. godina osnovnih studija slikarstva
12. Andrijana Kostić 4. godina osnovnih studija slikarstva

Studenti istorije umetnosti

Sofija Milenković, Milica Milojković, Katarina Kostandinović, Luna Radoman i Marijana Vaščić

Izložba traje do 02. decembra 2016.

Radno vreme Galerije Doma omladine Beograda: utorak-subota od 12:00 do 21:00; nedeljom od 12:00 do 18:00; ponedeljkom Galerija ne radi.

The post OTVARANJE IZLOŽBE „INTER/AKCIJA” U DOMU OMLADINE appeared first on Presstiž internet magazin....