UZOR MI JE EDGAR ALAN PO: UROŠ TIMIĆ
Postavio Dušan Veselinović 18 Oct 2016 u 16:22 | Kategorija: Kultura, Poslednje dodato, top | 0 Komentara

„Četrdeset dana“ je drugi roman mladog pisca Uroša Timića. Knjiga je objavljena u ediciji Alfa – Mladi dolaze izdavačke kuće „Galaksijanis“, u avgustu ove godine. Knjiga na podroban, verodostojan način govori o istorijskom i savremenom ljudskom stradanju, kao i o životima onih koji ostaju. Zbog misterioznih događaja, između ostalog i u „Nesvakidašnjem selu“, ovo književno delo može se okarakterisati kao „religijski triler”, sa elementima drame, a ponegde i horora. Da podsetimo, Urošev prvi roman Osmi život” objavila je izdavačka kuća Laguna” prošlog proleća.

uros-timic-2-copy

Razmišljao sam o grobljima. O hladnom mermeru koji postaje jedini dokaz da smo postojali, nakon što umru sva sećanja na nas. Mesta večnog počivališta. Mesta na kojim život i smrt dobijaju drugačiji oblik.

Vaša knjiga se sastoji od tri priče koje se bave ljudskom patnjom, žaljenjem, gubitkom, a ujedno i požrtvovanošću i ljubavlju. Šta Vas je tištilo, pa ste se odlučili da napišete ovaj roman?

Pored tog ličnog gubitka na kojem je roman i zasnovan, tištila me je istina. Nisam mogao da se pomirim sa time da nas nakom smrti „nema“. Razgovarao sam sa mnogim ljudima, sa sveštenim licima, sa pripadnicima različitih verskih grupa i čitao literaturu koja se tom tematikom i bavi. Stavovi su različiti, ali onaj ko se odvaži da baš zagrebe i ispod površine, shvati da je odgovor samo jedan i da je ljubav jedina stvar u celom tom besmislu za koju se vredi boriti.

Koje mesto je bilo osnova za „Nesvakidašnje selo“ i u koliko mu je slično?

Iz određenih razloga ne bih da otkrivam ime mesta, reći ću samo da je selo pored Smedereva. Nije slično, isto je. Možda je malo prenaglašeno u romanu, ali je opis mesta verodostojan. Istorijski momenat koji je karakterističan za to mesto, bio je velika inspiracija za deo romana. Ti trenuci opisani su onako kako su se desili. Čak su i imena koja se spominju potpuno tačna.

cetrdeset-dana-uros-timic

Smrt me ne plaši ni najmanje. Niko nije pobegao od smrti. Plašim se da ću pobeći od života. Da me život neće stići. I u tom strahu se osećam tako usamljeno.

„Gospod nam je dao večni život. Naš život bio bi besmislen kada bi imao kraj. Smrt je samo nov početak.“ Mislite li i Vi tako i zašto?

Da, to je moje razmišljanje. Prosto mi je nemoguće da smo kao energija nastali onda kad smo se rodili i da nestajemo onda kada umiremo. Šta je onda suština svega? Živedi sedamdesetak godina? Reprodukovati se i nastaviti „lozu“? Prosto verujem da nešto mnogo veće leži iza ljudskog nastanka. Zapravo, donekle mislim da čovek nije „nastao“ već da je oduvek i postojao. Ali to su već neka moja filozofska razmišljanja u koja se udubim onda kada me uhvati melanholija. Trudim se da se ne posvećujem previše stvarima koje mi nisu bliske. Ono što mi jeste blisko je upravo taj zemaljski život od sedamdesetak, osamdesetak godina i trudim se da ga proživim maksimalno dobro iz dva razloga. Prvi je da mislim da smo trenutno ovde da bismo dali svoj maksimum koji ćemo preneti tamo odakle smo došli. Tačnije, iskustvo stečeno ovde. A drugi je za slučaj da nisam u pravu što se tiče mog pogleda na život. Mada bi to bilo fatalno, ipak postoji kao opcija.

U jednom delu knjige sveštenik „Nesvakidašnjeg sela“ kaže kako su nepravde cela suština. Na šta konkretno misli?

Kada se ne bi dešavale nepravde, ne bismo umeli da cenimo pravdu, ljubav i dobrotu. Ako nas nepravda pokrene da isteramo pravdu, to je pokazatelj da smo dobra osoba i da nam je ipak stalo. Do svega. Zar ne bi bilo dosadno kada bi se ostvarila „utopija“?

Starenje je proces. I treba uživati u njemu. Jer stariti znači – živeti.

Da li se Pavle na kraju zaista pomirio s tim da je umislio prikaz njegove majke na prozoru njegove sobe? Ako da, zašto?

Prvobitna verzija romana bila je takva da je zaista postojao duh dečakove majke koji ga je proganjao. Ali sam onda dublje sagledao stvari i shvatio da se to kosi sa ostatkom romana i sa mojim shvatanjima. Pavlova majka, kao duh, bila bi potpuno ista kao duh Vaske. A to nije bila poenta. Čak je Vaska, osvetoljubiv duh, neko ko je pokrenut ljubavlju. Vaska je spasila nedužnu dušu od sudbine koja je pretila da bude kao njena. Pavlova majka, kada bi zaista bila duh, ne bi mogla da se objasni kao „dobar“ duh, a opet, ne mogu da je predstavim kao lošu osobu jer ona to nije bila. Da, ona je možda zarobljena u nekom svom „paklu“ kao Vaska, ali svakako ne bi proganjala sopstvenog sina na takav način. Pavle je dečak koji mi je poslužio da pokažem i taj psihološki aspekt. Najveće zlo koje se dečaku desilo jeste to što je prisustvovao sceni kada njegov tata pokušava da spase njegovu majku, bez uspeha. Ta scena ostala je urezana i manifestovala se na jedan „horor“ način.

Planirate li sledeću knjigu i čime će se baviti?

Ono što ja planiram, uvek ispadne drugačije. I drugi roman je trebalo da bude neka vrsta nastavka „Osmog života“, pa mi je „iskrsao“ ovaj, trenutno aktuelni, roman „Četrdeset dana“. Kada sam malo razmislio, ipak smatram da je „Osmi život“ završena priča i ne treba je širiti da se ne bih previše spetljavao. Za sada planiram zbirku gotičkih priča koje ću posvetiti mom najvećem uzoru Edgaru Alanu Pou. Međutim, u planu imam još četiri knjige. Koncept stoji i čeka da bude pretočen u delo. Neću skretati sa svoje putanje, svaki roman će biti išaran misterijom, elementima fantastike i trilera, uklopljenih tako da deluju realno. Priče će biti veoma drugačije od prva dva romana.

uros-timic

- Šta je to što pokreće svet, Stefane?

Nisam se dugo razmišljao.

- Ljubav.

Uroš Timić je rođen 1991. godine u Smederevu, gde je završio gimnaziju. Diplomirao je na katedri za Bibliotekarstvo i informatiku na Filološkom fakultetu u Beogradu. Član je udruženja „Mladi dolaze“ koje podržava Udruženje književnika Srbije. Za kratke priče u kategoriji pisaca do 30 godina osvojio je nagradu „Duško Trifunović“, koju mu je dodelila Scena svih kreativnih, za tri priče koje su kasnije objavljene u magazinu „Umetnički horizont“. Danas radi u Narodnoj biblioteci u Smederevu, piše za portal „Pokazivač“, ima rubriku u magazinu „Plezir“ koja se bavi muškom modom, a kratke priče objavljuje na portalu „Blacksheep“. Osnivač je grupe „Fit365srbija“ sa Aleksandrom Stojanović koja propagira zdrav način života, bavljenje sportom, ali i drugim aktuelnim temama.

Autor: - https://www.facebook.com/dusan.veselinovic.9 https://www.instagram.com/it_is_dulle/

Postavite komentar

XHTML: Možete koristiti ove tagove: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>