Prvi januar, zna se, prvi je dan godine. Neki se tek vraćaju kućama sa raznoraznih all inclusive provoda uz živu muziku i razmazanu šminku.

Prvi januar, zna se, prvi je dan godine. Neki se bave dovršavanjem novogodišnje sarme i ruske salate.

Prvi januar, zna se, prvi je dan godine. Otvara se srce u jednoj beogradskoj ulici, roditelji se šetaju sa decom koja nose crvene nosiće i rogove na rajfovima.

Prvi januar, zna se, prvi je dan godine, ali je još poznatiji kao dan Bečkog novogodišnjeg koncerta. Milioni ljubitelja klasične muzike nacrtaće se tog prepodneva ispred TV ekrana, pomalo žaleći što verovatno nikada neće moći uživo da osete čari te tradicije, ali uživajući u prenosu i činjenici da su u sreći i zdravlju dočekali još jedan Beč.

Smestiće se pred televizor, pojačaće zvuk koliko god mogu, a da ne smetaju komšijama – jer, ipak, oni koji prate novogodišnji koncert iz Beča znaju šta je red. To je takva „sorta“ ljudi. Uživaće u kompozicijama, i to onim najboljim od onih najboljih, uz kafu, kolače, drage osobe. Oni hrabriji će možda i zaplesati u miru svog dnevnog boravka, zamišljajući da su u nekoj sanktpeterburškoj dvorani, u balskim haljinama i najprefinjenijim frakovima.

E, baš zbog njih i za njih rešili smo da odamo neke male tajne ovog tradicionalnog prvojanuarskog užitka.

- Snimak prošlogodišnjeg koncerta pogledajte OVDE.

Ovaj tradicionalni koncert Bečke filharmonije izvodi se u Zlatnoj sali Muzikferajna – Bečkog muzičkog udruženja, u prvom okrugu Austrijske prestonice. Zlatna koncertna sala ukrašena je velelepnim cvetnim aranžmanima koji su još od 1980. godine tradicionalni poklon grada Sanrema.

- Foto: wikimedia.org

 Koncert je posvećen porodici Štraus – većinski, ali ne i isključivo. U programu ovog novogodišnjeg spektakla mogu se naći i dela drugih kompozitora, ali pod jednim uslovom – da su brza i optimistična! Ipak je Nova godina, zar ne?

Obično se izvodi oko dvanaest dela, sa pauzom oko polovine programa, pa ukupno trajanje koncerta iznosi oko dva i po sata.

Uz pojedine kompozicije u televizijskom prenosu prikazuju se tematski odabrane slike, kao i snimci iz dvorca Šenbrun u kome igraju parovi iz baleta Bečke državne i Bečke narodne opere.

Zvanični program bečkog koncerta sada već tradicionalno prati dodatak od tri bisa – prvi bis je brza polka po izboru dirigenta, drugi je čuveni valcer Štrausa Sina „Na lepom plavom Dunavu“. Koncert završavaju filharmoničari svirajući „Radecki marš“, tokom kojeg se dirigent okreće i „diriguje“ publici. Samo jednom prigodom – 2005. godine, pokojni maestro Lorin Mazel, u znak poštovanja prema žrtvama cunamija u Indijskom okeanu, završio je koncert bez izvođenja „Radeckog marša“.

Malo je poznato da se program svake godine izvede tri puta – 30. decembra kao predizvođenje, rezervisano za pripadnike austrijske vojske, dan kasnije kao Koncert novogodišnje večeri i, kao Novogodišnji koncert, nama svima dobro znan, 1. januara.

Karte se, za sva tri koncerta, prodaju preko Internet stranice bečke filharmonije – početkom svake godine. Da, za nepunih mesec dana, tačnije – od 2. januara do 28. februara 2015. godine prodavaće se karte za novogodišnji koncert 1. januara 2016. Tačnije, u tom periodu možete da podnesete zahteve, prijave za karte, po jednu za svaki koncert – a onda vam ostaje da se nadate da ćete biti izvučeni kao srećni dobitnik mogućnosti da kupite kartu, što će vam javiti u martu. Karte, za divno čudo, nisu toliko skupe – za novogodišnji koncert kreću se od 35 do 1090€. Sitnica.

- Foto: wikimedia.org

 Koncert je prvi put izveden 31. decembra 1939. godine pod dirigentskom palicom Klemensa Krausa, a od 1942. izvodi se oko podneva prvog dana nove godine. Televizijski prenos prvi put je realizovan 1959. godine, u saradnji austrijske televizije ORF i nemačke CDF, odakle se prenosi posredstvom Evrovizije, distributivne mreže Evropske radiodifuzne unije. Odmah posle koncerta prenosi se i tradicionalno takmičenje u skijaškim skokovima iz Garmiš-Partenkirhena u Nemačkoj.

Prvi koncert dirigovao je Klemens Kraus, a najduže je novogodišnjim programom upravljao Vili Boskovski (1955-1979). Posle sedam uzastopnih nastupa Lorina Mazela (1980-1986) započeta je praksa menjanja dirigenata svake godine, te je prva „rotirajuća zvezda“ bio Herbert fon Karajan.

- Foto: wikimedia.org

A (N)ove godine…

Bečki novogodišnji koncert 1. januara 2015. biće 75. jubilarni i izvešće se pod palicom maestra Zubina Mehte kome je ovo peti put da diriguje bečkom filharmonijom na ovom spektaklu. Koncert će biti emitovan u preko 90 zemalja širom sveta i prognozira se da će ga pratiti preko 50 miliona televizijskih gledalaca. Program će sadržati kompozicije Johana Štrausa Oca i Sina, Edvarda i Jozefa Štrausa, ali i Franca fon Supea (rođenog u Splitu) i Hansa Kristijana Lumbjua. Pet kompozicija biće izvedeno prvi put kao deo novogodišnjeg koncerta, a program će obeležiti i 650 godina Univerziteta u Beču i 200 godina Tehničkog bečkog univerziteta.

Mi vam rekosmo šta smo imali, pa sada odosmo da mesimo kolače, spremamo kafu i da se izborimo sa ukućanima za daljinski upravljač. I ne moramo ni da proveravamo, znamo da ćete to isto učiniti i vi, čim ste došli do samog kraja ovog teksta. Znamo da ćemo uživati zajedno u „našem“ Beču.

Srećna Nova bečka filharmonijska godina!

AUTOR: Anđelija Lazić