„Sva dobra umetnost je indiskretna”, jednom prilikom je izjavio ovaj dobitnik Pulicerove nagrade. Uz Judžina O’Nila i Artura Milera, predstavlja jednog od tri najistaknutija dramaturga američke pozorišne scene prošlog veka.

Rođen je kao Tomas Lanier Vilijams III 26. marta 1911. godine, u Kolumbusu, Misisipi. Posle završenog fakulteta, preselio se u Nju Orleans, grad koji će mu pružiti veliku stvaralačku inspiraciju. Godine 1945. njegova predstava „Staklena menažerija” premijerno je izvedena na Brodveju, a dve godine kasnije, „Tramvaj zvani želja” donela mu je prvu Pulicerovu nagradu. Usledile su i „Mačka na usijanom limenom krovu” (i drugi Pulicer), „Slatka ptica mladosti”, „Noć iguane” i mnoge druge. Mnogi njegovi komadi su pretočeni u filmove u kojim su igrali Marlon Brando, Vivijen Li, Elizabet Tejlor, Pol Njuman itd. Pisao je i kratke priče, eseje, poeziju.

- Vilijams i Marlon Brando

Sve ovo mu je donelo veliki uspeh i prepoznatljivost, ali je njegov kasniji rad uglavnom nailazio na negativnu kritiku. Ovo je bilo uslovljeno Vilijamsovom konzumacijom alkohola i narkotika, što mu je umanjivalo želju za pisanjem. Bio je privržen svojoj sestri Rouz koja je patila od šizofrenije i koju je izdržavao i redovno posećivao u duševnoj bolnici nadomak Njujorka. Krajem 1930-ih prihvatio je svoju homoseksualnost i imao više ljubavnih veza koje su se tragično završavale (dvojica njegovih ljubavnika su rano preminula). Ovi događaji su rezultirali Tenesijevom depresijom i dodatnom upotrebom droge, što ga je nekoliko puta vodilo do bolničkog lečenja.

Četiri godine pred smrt, svrstan je u „Američki teatar slave”. Preminuo je u Njujorku 1983. godine.