SVETSKI DAN POZORIŠTA
Postavio Redakcija Presstiž 26 Mar 2014 u 10:45 | Kategorija: Kultura, Poslednje dodato | 1 Komentar

Svetski dan pozorišta se preko 50 godina obeležava 27. marta, a u Ateljeu 212 će se obeležiti tradicionalnim čitanjem poruke, koju je ove godine napisao južnoafrički dramski pisac Bret Bejli.

svetski-dan-pozoristaNa inicijativu Međunarodnog pozorišnog instituta (ITI) od 1961. godine širom sveta je 27. mart Svetski dan pozorišta. Na taj dan nacionalni centri ovog instituta i cela međnarodna pozorišna zajednica organizuje različite pozorišne manifestacije, a najvažnija je tradicionalna, međunarodna poruka, koju na poziv ITI-ja uvek piše pozorišna ličnost svetskog ugleda. Poruka sa prevodi na više od 20 jezika. Prvu poruku napisao je Žan Kotko 1962. godine.

 OVOGODIŠNJA PORUKA:

Gde god postoji ljudsko društvo, tu je i neukrotivi Duh predstave.
Pod krošnjama u zaseocima, na moderno opremljenim scenama svetskih metropola; u školskim dvoranama, na poljima, u hramovima; u straćarama, na trgovima, u društvenim centrima i gradskim podzemljima, sjedinjavamo se putem prolaznih pozorišnih svetova koje stvaramo da bismo izrazili svu našu složenost, raznolikost, ranjivost, kako u živom telu tako i u dahu, u glasu.
Okupljamo se da plačemo i da se sećamo; da se smejemo i promatramo; da učimo, afirmišemo, zamišljamo. Da se divimo dostignućima tehnologije i ovaploćujemo bogove. Da nas ostave bez daha naše mogućnosti poimanja lepote, saosećanja i monstruoznosti. Da osetimo energiju i moć. Da slavimo bogatstvo naših kulturnih razlika i premostimo granice koje nas razdvajaju.
dan-pozoristaGde god postoji ljudsko društvo, tu je i neukrotivi Duh predstave. Ponikao iz zajednice, on nosi maske i kostime naših različitih tradicija. Upreže naše jezike, ritmove i pokrete i otvara novi prostor među nama.
A mi, umetnici koji radimo sa ovim drevnim duhom, mi osećamo izazov da ga urežemo u naša srca, ideje, naša tela kako bismo otkrili stvarnost u svoj njenoj svetovnosti i blistavoj misteriji. Ali, u ovoj epohi u kojoj se toliki milioni ljudi bore za opstanak, pate pod opresivnim režimima i grabežljivim kapitalizmom, beže od konflikata i nevolja, u kojoj našu privatnost narušavaju tajne službe, a naše reči kontrolišu nametljive vlasti; u kojoj su šume uništene, vrste iskorenjene, okeani otrovani: šta smo mi to dužni da otkrivamo?
U ovom svetu nejednakih moći gde najrazličitiji hegemonijski slojevi pokušavaju da nas ubede da su jedan narod, rasa, rod, seksualno opredeljenje, religija, ideologija, kulturni okvir superiorniji od drugih, da li je zaista održiva ideja da umetnosti treba da budu odvojene od društvenih agendi?
Da li mi, umetnici iz arena i sa scena, treba da se prilagođavamo prečišćenim zahtevima tržišta, ili pak treba da iskoristimo moć koju imamo: da utremo put u srcima i pamćenju društva, da okupljamo ljude oko sebe, inspirišemo, opčinjavamo i informišemo, i da stvaramo jedan svet nade i saradnje otvorenog .

Više informacija na: atelje212.rs

Prikazano: 1 Komentar
Napišite svoje mišljenje...
  1. AnicaNS says:

    Kada sam pocela da citam vest, pomislila sam “e sad akone napisu i kako glasi poruka poludecu “, ali naravno ispunili ste moja ocekivanja i hvala vam :-)

Postavite komentar

XHTML: Možete koristiti ove tagove: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>