SELINDŽEROVO PISMO HEMINGVEJU
Postavio Redakcija Presstiž 1 Feb 2017 u 18:06 | Kategorija: Kultura, Poslednje dodato | 0 Komentara

Pročitajte pismo pisca Džeroma Dejvida Selindžera (Lovac u žitu) Ernestu Hemingveju, koje je napisao dok se oporavljao u jednoj nemačkoj bolnici, odmah nakon Drugog svetskog rata. Selindžer, koji je preživeo mnoge ratne traume, trajno iscrpljen, kroz ove rečenice pokušava da se našali sa svojim prijateljem, ujedno iščekujući neizvesnu budućnost…

selindzer hemingvej

Dragi Tata,

Pišem Vam iz bolnice u Nirnbergu. Ovde stvarno nedostaje jedna Ketrin Barkli (ime junakinje iz Ernestove knjige „Zbogom oružje“, lepe bolničarke u koju se narator zaljubljuje).

Sve je u redu, osim što sam u stanju konstantne zavisnosti, pa sam otuda rekao sebi da će mi sigurno dobro činiti da porazgovaram s nekim ko je zdrav u glavu. Postavljali su mi ovde pitanja o seksualnom životu (koji je vrlo dobar – hvala lepo!) i detinjstvu (normalno)… Oduvek sam voleo vojsku… Moj vod je od zadataka imao da obavi samo nekoliko hapšenja. Hvatali smo decu mlađu od deset godina sumnjivog izgleda. Treba samo još poslati koji dobar stari formular gore pretpostavljenima, čisto da se raport malo potkrepi.

…Napisao sam još dve one svoje incestuozne priče i nekoliko pesama, a započeo sam i jedan pozorišni komad. Ako jednog dana napustim vojsku, možda ću taj komad i završiti, a onda ću pozvati Margaret O’Brajen da igra sa mnom. Kad mi lepo naprave frizuru i našminkaju me maks faktorom, moći ću i sam da igram Holdena Kolfilda. Jednom zgodom sam, ne bez izvesne senzibilnosti, odigrao lik Ralija iz „Kraja putovanja“.

Kako napreduje Vaš roman? Nadam se da mnogo radite. Nemojte ga prodati filmadžijama. Vi ste bogati. U svojstvu predsednika svih tih silnih klubova Vaših obožavalaca, znam da govorim u ime svih tih članova kad kažem „ne“ Gariju Kuperu.

Dao bih desnu ruku da se oslobodim vojske, ali ne bih pristao da me službe oslobode zbog psihijatrijske procene da „ovaj čovek nije stvoren za vojnički život“. Imam u glavi jedan dirljiv roman, ali ne želim da se tamo negde 1950. priča kako je njegov autor poslednja budaletina. Jesam ja budala, ali ne želim da to drugi znaju.

Mnogo bih voleo da mi napišete reč-dve, ako stignete. Sad, kad ste se izvukli iz ovog krkljanca, Vi stvari ipak vidite malo jasnije, zar ne? Hoću reći, što se posla tiče. Oni naši razgovori za mene su bili jedini trenuci nade u ovom velikom kupleraju.

Postavite komentar

XHTML: Možete koristiti ove tagove: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>