PARISKI ŽIVOT ERNESTA HEMINGVEJA
Postavio Dušan Veselinović 5 Feb 2016 u 11:50 | Kategorija: Kultura, Poslednje dodato, top | 0 Komentara

Stil pisanja nobelovca Ernesta Hemingveja imao je snažan uticaj na književnost 20. veka, a njegov burni, avanturistički život i danas je zanimljiv mnogim generacijama. Napisao je više romana i zbirki kratkih priča, a bavio se i dokumentarnom literaturom. Ženio se četiri puta i dobio trojicu dečaka. Borio se u Prvom svetskom ratu. Radio je kao novinar izveštač tokom Španskog građanskog rata. Bio je prisutan tokom iskrcavanja američkih trupa u Normandiji. Išao je na safari u Afriku gde umalo nije poginuo u dve uzastopne avionske nesreće. Živeo je na Floridi i Kubi, da bi naposletku izvršio samoubistvo u svojoj kući u gradu Kečam, u državi Ajdaho, 1961. godine. Međutim, prema zapisima iz njegovih memoara „Pokretni praznik“, boravak u Parizu je ostavio najdublji, najlepši trag u njegovom životu.

Ernest u Parizu (1923)

- Ernest Hemingvej – Pariz (1923)

U prvoj polovini prošlog veka, Pariz je predstavljao stecište svetske kulture i povoljno mesto za život. Pisci, novinari, glumci, slikari, muzičari, plesači opsedali su ovaj grad i isticali svoju kreativnost i boemski način života. Među njima je bio i, tada dvadesetdvogodišnji, Ernest koji je sa svojom prvom suprugom Hedli došao ovamo kako bi unapredio svoj književni stil. Vrlo brzo će se pokazati da je to bio dobar potez. Visok, zgodan, plećat, smeđih očiju i prijatnog glasa, ostavljao je pozitivni utisak kod svojih savremenika. Mentor mu je bila Gertruda Stajn, koju su tada nazivali „bastionom modernizma u Parizu“, i koja mu je nesumnjivo pomogla da pospeši svoje pisanje i da se združi sa raznim uticajnim ljudima tog vremena. Hemingvej je upoznao Frensisa Skota i Zeldu Ficdžerald, Pabla Pikasa, Žoana Miroa, Huana Grisa, a neretko se i opijao po kafanama sa Džejmsom Džojsom. U knjižari „Šekspir i društvo“ u kojoj je provodio mnogo vremena, upoznao je pesnika Ezru Paunda s kojim je ostvario iskreno prijateljstvo i obilazio Italiju.

Ernest Hemingvej - Hedli Ricardson

- Ernest i Hedli (1922)

Ernest je živeo na više pariskih lokacija. Svoj prvi stan je iznajmio u zgradi u Ulici kardinala Lemona broj 74, u Latinskoj četvrti, u kom je na trećem spratu živeo sa Hedli od 1922. do 1923. godine. Ujedno je u komšiluku, u Dekartovoj ulici broj 39, na četvrtom spratu veome uske visoke zgrade iznajmio i sobu u kojoj je pisao od 1921. do 1925. godine. Iako je zgrada spolja i iznutra renovirana, ostale su stare, drvene stepenice iz tog vremena koje škripe pri svakom koraku. Nije slučajno što je Hemingvej baš u ovoj zgradi radio. U njoj je nekada živeo i umro francuski pesnik Pol Verlen, pa je Ernest verovao kako će možda iz tog razloga dobiti stvaralačku inspiraciju. Danas se sa leve i desne strane te zgrade nalaze kafići u kojima se služi veoma ukusna kafa i profiterole, i koji su opremljeni velikim brojem fotografija, kako Hemingvejevih, tako i raznih francuskih i svetskih lica kulturne elite. Zgrade su danas i dalje stambene i nisu dostupne turistima, ali sam imao sreću da uđem u njih, pitavši konobara za šifru interfona. Iako obe zgrade spolja krase ploče o nekadašnjem boravku pisca, unutra nema nikakvog obeležja u kom stanu je konkretno boravio.

Hemingvejeva zgrada-Ulica Descartes 39 (1)

- Zgrada u kojoj je Hemingvej iznajmljivao sobu za pisanje – Rue Descartes 39

Hemingvejeva zgrada-Ulica Descartes 39 (3)

Hemingvejeva zgrada-Ulica Descartes 39 (5)

Hemingvejeva zgrada-Ulica kardinala Lemona 74 (1)

- Zgrada u kojoj je živeo sa Hedli – Rue du cardinal Lemoine 74 

Hemingvejeva zgrada-Ulica kardinala Lemona 74 (2)

Hemingvejeva zgrada-Ulica kardinala Lemona 74 (3)

Hemingvejeva zgrada-Ulica kardinala Lemona 74 (4)

Tokom prvih 20 meseci svog života u ovom gradu, Hemingvej je napisao 88 priča za novine „Toronto Star“. Pisao je i o Grčko-turskom ratu i članke o pecanju. Njegov prvi roman „Sunce se ponovo rađa“, koji mnogi čitaoci smatraju njegovim najboljim delom, objavljen je 1926. godine. Radnja knjige prati događaje u Parizu i Španiji, ensijero (trčanje pred bikovima) i koridu. U njoj je popularizovao termin „Izgubljena generacija“, koja je obuhvatala mnoga imena tadašnjih posleratnih svetskih umetnika, opisavši je kao jaku i otpornu. Ovaj roman je pisao i u kafićima Les Deux Magots, Café de Flore, La Closerie des Lilas i drugim. Danas, na unutrašnjim zidovima tih lokala, izložene su Hemingvejeve fotografije, dok konobari nude veliki broj kafa i poslastica. Posećenost je velika, a cene su izrazito visoke budući da se ovi kafići nalaze na ekskluzivnim pariskim lokacijama.

kafe Les Deux Magots - Hemingvej (2)

- Kafe Les Deux Magots 

kafe Les Deux Magots - Hemingvej

Cafe de flore - Hemingvej

- Café de flore

Hemingvej je obožavao Pariz. Voleo je ljude koji šetaju njegovim ulicama koje mirišu na kroasane i sir. Svako mesto mu je davalo inspiraciju da nešto napiše. Jedva je podneo selidbu za Toronto gde je, 1923. godine, sa Hedli dobio sina Džeka, oca kasnijih glumica i manekenki Margo i Mariel Hemingvej. Ernest je Toronto smatrao dosadnim gradom i vratio se u Pariz već sledeće godine. Budući da mu je karijera tada cvetala, udaljio se od Gertrude Stajn, kume svog sina, i njihova veza se pretvorila u literarnu raspravu koja će trajati decenijama. Sa Hedli se razveo 1927. godine kad je saznala za njegovu aferu sa modnom novinarkom Paulinom Fajfer s kojom se iste godine i oženio. Sa njom se preselio na Floridu, u mesto Ki Vest, i od tada više nikad nije živeo u velikom gradu.

Ernest i sin Dzek

- Ernest i sin Džek (Pariz)

Hemingvej je Pariz nazvao „pokretnim praznikom“, nazivom koji je dao svojim memoarima koje je objavila njegova četvrta supruga Meri tri godine posle njegove smrti.

„Ako ste imali sreće da živite u Parizu kao mlad čovek, onda gde god da odete tokom svog života, on ostaje sa vama, jer Pariz je pokretni praznik.“

ernest hemingvej

Ernest Hemingvej

Autor: - https://www.facebook.com/dusan.veselinovic.9 https://www.instagram.com/it_is_dulle/

Postavite komentar

XHTML: Možete koristiti ove tagove: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>