Alfred Hičkok je rođen 1899. godine u Londonu. Sa 14 godina ostao je bez oca i to je ostavilo veliki uticaj na formiranje njegove ličnosti. Nakon završenog školovanja radio je kao dizajner oglasa. U tom periodu se rađa njegovo interesovanje za fotografiju, koje se ubrzo pretvorilo u ljubav prema filmu, budući da je dobio posao u jednoj filmskoj kompaniji 1920. godine.
Prvi film Alfreda Hičkoka je bila britanska melodrama iz 1924. godine pod nazivom „Bela senka”. Za ovaj film se nije znalo sve do 2011. godine, kada je polovina ovog nemog filma otkrivena u tri rolne filmske trake u kolekciji jednog pasioniranog ljubitelja filmova na Novom Zelandu. Hičkok je u ovom filmu potpisan kao asistent režije, scenograf, montažer i scenarista.
- Foto: Insert iz filma Bela senka, rts.rs
Već naredne godine režirao je svoj samostalni prvenac „Vrt zadovoljstva”. Nova umetnost u međuratnoj Britaniji davala je ogromne mogućnosti i mlađani Hičkok je vrlo brzo napredovao. Kroz filmove „Stanar: Priča o londonskoj magli”, „Ucena”, „Čovek koji je previše znao”, „Tajni agent”, „Sabotaža”, stiče veliku popularnost i reputaciju majstora za trilere. Njegov talenat je ubrzo zapao za oko Dejvidu Selzniku koji ga poziva u Holivud.
- Foto: Insert iz filma Vrtoglavica, filmmakeriq.com
„Rebeka” iz 1940. godine je prvi Hičkokov američki film bez obzira na to što je radnja filma smeštena u Britaniji. Film je dobio 2 Oskara, a bio je nominovan za još devet istih. Upravo u ovom periodu zaštitni znak njegovih filmova postaje napetost. Ranih četrdesetih godina režira „Gospodin i gospođa Smit” i šokantnu „Senku sumnje”. Do kraja ove decenije Hičkok je lutao kroz žanrove, snimivši nekoliko ne baš uspešnih filmova što je uslovilo propast njegove produkcijske kuće. Početkom pedesetih godina na filmsko platno stižu njegova veoma značajna dela, a tu deceniju završava svojim zapaženim filmom „Vrtoglavica”, koji se smatra možda i njegovim najboljim filmom, kao i misterijom sa elementima horora – „Psiho” iz 1960. godine. Ovim filmovima dostigao je vrhunac svoje karijere, nakon čega se vraća u Britaniju, snima „Mahnitost” i doživljava svoj poslednji uspeh. Već ozbiljno narušenog zdravlja, gotovo potpuno prestaje da snima i svoju karijeru je zaključio delom „Porodična zavera” iz 1976. godine.
- Foto: Insert iz filma Psiho, slate.com
Umetnost Alfreda Hičkoka, oličena u preko pedeset filmova, temelji se, pre svega, na napetosti, neizvesnosti i šokantnom efektu iznenađenja koji često obiluje stravičnim scenama. Zaštitni znak njegovih filmova su i njegova pojavljivanja kao potpuno sporednog lika koji ulazi u autobus, prolazi gradom ili se pojavljuje na slici. Njegova dela odlikuju i originalni tekstovi, ali u osnovi svega je snažna psihološka podloga koja gledaoca tera na razmišljanje i samostalno razvijanje radnje filma. Kombinovanim voajerskim pokretima kamere i pažljivo slaganim kadrovima, Alfred Hičkok je kreirao svoje filmove ostavljajući značajan pečat autora.
- Foto: telegraph.co.uk
Bio je oženjen Almom Revil, svojom bliskom saradnicom još iz perioda ranog dela svoje karijere. Imao je svoju mračnu stranu koja je izlazila na videlo i u odnosu sa scenaristima koji su često znali da osete svu snagu njegovog karaktera. Nekoliko meseci pred smrt, kraljica Elizabeta II ga je odlikovala oredenom Viteza britanskog kraljevstva. Alfred Hičkok je umro u Los Anđelesu 29. aprila 1980. godine.
AUTOR: Radosav Tucović
- Glavna foto: telegraph.co.uk
