KAKAV ŽALOSTAN DAN
Postavio Redakcija Presstiž 22 Feb 2014 u 13:19 | Kategorija: Kultura, Poslednje dodato, top | 2 Komentara

Petog novembra 1994, u trideset šestoj godini, umro je Milan Mladenović, vitez bez titule i imetka, vođa Ekatarine Velike, jedne od najznačajnijih beogradskih rok grupa svih vremena. Aleksandar Žikić, novinar i autor knjige “Mesto u mećavi: Priča o Milanu Mladenoviću”, s pravom je konstatovao kako nas vreme bez Milana nije naučilo gotovo ničemu od onoga što je on, Milan, u svojim pesmama priželjkivao. “Gledali smo se”, pisao je Žikić, “kao što se i sada gledamo, opreznim, sumnjičavim i lukavim očima konkurenata, umesto očima deteta. Nije svanuo radostan dan.”

Foto: Goranka Matić

Foto: Goranka Matić

Kada se pominje značaj, kao što je urađeno u prvoj rečenici ovog teksta, i kada se ta reč vezuje za Milana, onda se ne misli samo na njegovo snažno, osobeno pevanje, mada je ono već bilo dovoljno da ga izdigne iz gomile. Ne misli se ni samo na njegov jedinstveni stil sviranja gitare, niti na njegovu sposobnost da napiše muziku i stihove koji će – oprostite zbog staromodne patetike – dotaći mnoge duše. Misli se najpre na Milanovu snagu da do puno duša stigne bez ulagivanja čuvarima zoološkog vrta ili, kad hoćemo da tepamo, šou biznisa. Pošto je dokazao da je do publike moguće doći i stazom koja ne podrazumeva mrvljenje časti i integriteta, postao je opasniji od svih drugih. Međutim, umesto da taj dokaz natera i ostale da napuste svoje kaveze i prestanu da se zadovoljavaju sitnim zalogajima bačenim preko ograde, Mladenovićeva smrt značila je gašenje poslednjeg plamička u prostoriji punoj onih koji svoj posao uglavnom i obavljaju u mraku. Dakle, lopova i ostalih protuva. U opštoj tami, sevali su još samo očnjaci takvih i sličnih. Iza njih, iza “voždova” i “otaca nacija”, išle su slepe, dronjave i besne gomile, pod čijim kopitima je stradao Milan.

Mladenović je, da se vratimo njegovom značaju, bio jedan od retkih koji prilikom razgovora sa “nosiocima moći” nisu zadržavali pogled na vrhu sopstvenih cipela, a njegovim odlaskom nestalo je kiseonika za ono malo normalnih mozgova preostalih u Srbiji i nestala je možda poslednja ozbiljna kontrateža opštem posrnuću. Kada smo izgubili Milana, čoveka koji je imao stav – a stav odvaja važne od prolaznika – postalo je jasno da ćemo još dugo trpeti prljavu bujicu onih koji imaju pozu. Bez njega i njemu srodnih, Srbija se, pamtimo, pretvorila u zemlju čiji se stanovnici više nisu pitali kako će naredni dan izgledati, već da li će ga uopšte biti, zemlju protiv koje je bilo moguće zaratiti usput, rekreativno, u pauzi između dva skandala. Pri tom, je li, srpska muka nije naterala Planetu da prestane sa okretanjem, mada su takav razvoj događaja prognozirali televizijski proroci i ostala sumasišavša bića iz Miloševićevog doba.

Stigavši za života do pozicije kojoj teži svaki individualac od klase, Mladenović je još uvek snažan simbol opiranja onima koji su shvatili da se bez tereta morala i zdravog razuma nekako lakše živi. Tek kad se tim ljudima više ne bude ukazivala pedikirska i manikirska nega – i kada im se ukaže ona koja im je zaista neophodna: lekarska i zatvorska – postaće sasvim jasno koliko je dugo Milan bio sam na ulici i koliko je bilo teško stajati s gitarom na gotovs u pokušaju da se sačuva poslednje zrnce onog duha koji će, valjda, jednog dana ponovo pretvoriti Beograd u Grad.

Da bi se to dogodilo, potrebno je da, za početak, jedna pristojna beogradska ulica konačno dobije ime Milana Mladenovića. Tada ćemo znati da smo dostojni onoga što nam je njegov bistar duh ostavio i da ovom zemljom upravljaju ljudi dobrih namera i čistih biografija.

AUTOR: Ivan Ivačković, STATUS MAGAZIN BROJ 82

Prikazano: 2 Komentara
Napišite svoje mišljenje...
  1. anonimus412 says:

    uzivancija za citanje.. vraca u neka druga vremena..

  2. […] će, između ostalih nagrada imati i ekskluzivnu priliku da sledećeg leta nastupe na Platou Milana Mladenovića, u okviru programa „Koncert na zidiću“ koji organizuje Dom […]

Postavite komentar

XHTML: Možete koristiti ove tagove: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>