MONEY MAKES THE WORLD GO DOĐAVOLA
Postavio Žana Lalović 30 Mar 2014 u 15:36 | Kategorija: Kolumna, Poslednje dodato, top | 2 Komentara

zanina kolumnaStigla je svetski poznata marka odeće. Trk ispred tržnog centra, vreme je za kampovanje. Ni vetar, ni led, ni vatra, ni voda, ni nemanje novca ne mogu pokolebati tvoju nameru da kupiš farmerke i košulju po „poslednjoj modi“. Doduše, dok su stigli do Srbije, oni su već totalno aut, ali avaj, nekada su negde u Evropi bili moderni. A mi, jelte, evropske trendove ne smemo preispitivati, niti za njima mnogo (za)ostajati. Ne više od pola veka.

Nakon višečasovnog  gaženja, laktanja i potencijalnog izbijanja očiju, uspevaš da se proguraš do police sa stvarima. Vaučer od 1000 dinara čuvan je brižljivije od sopstvenih očiju koje ne mogu da poveruju da jedina stvar koja košta toliko jeste, gle čuda, obična bela majica sa natpisom robne marke. Ah, živote, lutalico, nikada od tebe Keri Bredšo.

Za oko ti je zapela i jedna uska haljina, ali nemoj da se razočaraš ako nemaju tvoj broj, jer nismo svi Adrijana Lima i ostala ekipa po kojoj su komadi odeće krojeni. Uvek možeš kupiti majicu sa natpisom robne marke, jer ipak je to dobar preduslov da bi bila primećena na svom sledećem odredištu – kafiću u centru grada u kom jedva cekaš da se čekiraš sa drugaricom. Naravno, pod uslovom da imaš „pametan” telefon.

U dvočasovnom ispijanju šolje kafe i blejanju kroz izlog kafića, priče je sve manje. A i što bi pričali sa nekim kad je tu vaš pametni telefon. Stigla je era „klik generacija“, koje sve više lajkuju i šeruju, a sve manje razgovaraju. Deca više ne nose blokove za crtanje, sada su tu smart telefoni i tableti koji crtaju umesto njih. Novo nepisano pravilo kaže – što je dete manje, to je telefon veći. I pametniji. Jer razmaženo mezimče mora da ima sve na dohvat ruke. A ako nema u glavi, ima na Google-u.

U tom „guglanju“ naleti se na bezbroj proizvoda koje nudi kapitalističko društvo, pa nastaje problem kako izdvojiti pare koje nemaš, za proizvode koji ti nisu potrebni, da bi zadivio/la ljude koje ne voliš. E, to ti je pravi belaj.

Ona mala ima nadograđenu kosu i nokte, napumpana usta, 40 kilograma, spava u solarijumu i svi momci je jure. A nosi i firmiranu garderobu. To je to. Tako izgledaju i devojke sa reklama. To je model koji muškarci vole. Onda se usput na TV-u pojavi nekoliko pevaljki istog opisa i eto uzora za prosečan pubertetski mozak. Isto je i sa dečacima. Skupa kola, motori, patike sa vazdušnih đonom koje, gle čuda, ipak ne mogu da te uzdignu u nebesa. I eto novog problema – kako postati šmekerčina. Firmirana, naravno.

Kako postati dobar čovek je tema prošlih vekova kojom su se bavili Meša Selimović, Ivo Andrić, Dostojevski i mnogi drugi, ali za njih nema aplikacije na mobilnom. A i stvarno su se likovi mnogo raspisali. A ostaviti status o čitanju knjige, mislim HELLO, ‘esi mi dobar?!

Dolaziš kući, oblačiš svoju firmiranu majicu, staješ ispred ogledala i vidiš apokaliptičnu scenu u ogledalu – celulit! Ali samo smireno, kozmetička kompanija ima savršen proizvod za uklanjanje istog. E sad, to što celulit ne može da se ukloni sasvim, to nije bitno. Moguće je površinski ga zamaskirati, ali uz redovnu upotrebu preparata koje vam kozmetička kompanija servira. Ako jednom preskočiš mackanje, gotovoooo, onda samo liposukcija pomaže. U privatnoj klinici koja ti, naravno, „sasvim slučajno“ iskače odmah tu sa strane dok čitaš ovo.

Dok panično trljaš magičnom kremom butine, u mozgu ti se mota misao kako nabaviti najnoviji telefon, jer on je uvek lakši, brži i pametniji od onog koji već poseduješ. To, što ti više od polovine aplikacija koje nudi nećeš ni otvoriti, nije bitno. Važno je da on ima kameru od deset megapiksela, a to je ono što je prosečnom Srbinu danas najpotrebnije, zar ne?

Kad je reč o smislu, tu smo duduci, ali smo za besmisao doktori. Hoćemo novac, ali ne kao posledicu rada. Hoćemo skupe stvari, jer ne može se svakakav otići na ispijanje espresa. Hoćemo skupa kola, jer cice u Silikonskoj dolini ne vole truckanje. Makar ne u kolima.

Nekada, ne tako davno, postojalo je vreme u kom su ljudi živeli bez telefona i interneta. Bez reklama koje ih ubeđuju da moraju da kupe proizvode od vitalne važnosti za njihov život. Vreme u kom nije bilo važno da li ti je firmirana majica. Ne kažem da treba da se ugledamo na prošlost. Zamisao je da čovečanstvo treba da napreduje. Samo, u tom tzv. napretku čini mi se da smo najgora vrsta. Ubijamo životinje zarad krzna, jer neko tamo reče da je to u modi. Sečemo šume i uništavamo prirodu zarad raznih proizvoda, jer šta nam šuma može dati, osim kiseonika koji udišemo. Umesto plana kako da pomognemo jedni drugima i šta ćemo ostaviti budućim generacijama, prave se planovi kako napraviti oružje za masovno uništenje.

Mantra „Hoću sve i hoću sad“ zarazila je celu planetu. I mi smo inficirani. Ali trčimo taj maraton koji smo započeli. Samo se bojim da jurimo u pogrešnom smeru, a ako nastavimo da zanemarujemo razum, kraj nam i neće biti tako slavan.

Autor: -

Prikazano: 4 Komentara
Napišite svoje mišljenje...
  1. Aristotel says:

    Hahahah, Zana, kidas!

  2. Gri says:

    Odlican tekst!

  3. Tijana says:

    Mamaaaaaa zar to je onaj svet, o kome pricala si mi?! :D

  4. Kostica says:

    Tekst je odličan , a suština udara u mozak. Ko se ne osvesti , živeće sa smart telefonom!
    Mladi, probudite se!
    Nije čar biti deo većine, već biti jedinstven! Razvijajte svoju pozitivnu stranu, osluškujte osećanja, a mislite glavom!

Postavite komentar

XHTML: Možete koristiti ove tagove: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>