Poslednji put kada smo bili na sastanku, reče urednik: „Razmišljajte malo o ključnim rečima svojih tekstova“. Evo uredniče, tri ključne reči – guzica Kim Kardašijan. I ništa više. Alfa i Omega, početak i kraj svega, rešenje misterije crne rupe, Zlatno runo za kojim se traga, događaj koji je prethodio Velikom prasku, iliti Adamu, zavisno od toga u šta verujete. Samo je jedno jasno vidljivo – dotično pozamašno dupe. I nije to bilo kakvo dupe, već nauljeno. Trenutno, u Univerzumu nema poznatijeg subjekta, ili bolje rečeno objekta, od dotične guzice, koja je izazvala tektonske poremećaje na internetu. Nekome, verovatno i u gaćama, a nekima i na mozgu.

Evo upravo proverih, dotični objekat samo na Fejsbuku ima skoro 25 miliona fanova. Među njima i mojih 30 prijatelja. Blago meni. Da je dotična guzica omogućila skidanje fotografije za samo 1 cent, verujem da bi makar 20 miliona njih to rado prihvatilo. I da je zatim te pare uplatila u humanitarne svrhe, evo ja bih prva čestitala na ideji – svaka čast, to je jedna produktivna guzica, koja doprinosi čovečanstvu.

Međutim, ta guzica je svaki cent zadržala isključivo za sebe, sedeći u fotelji i čekajući vaše klikove. I sad se ja zapravo i ne obraćam njoj, ona je ipak jedna vrsta mašinerije koja sebi obezbeđuje pare. Ona se skinula za masne pare, vaši klikovi su te pare isplatili.

Sad će neki reći – evo je ova, samo hejtuje. A nije kao da je lako imati guzicu. I to nauljenu i veliku. Pa ne može to svako. Eeeeej, znaš li ti šta znači imati veliko dupe i slikati to dupe? To su godine i godine rada na sebi, talenta, odricanja… Dobrobit je tu za sve nas. Hahah, jao vidi parodija na sliku. Da, tako je promovišu i oni koji je ne vole. I to besplatno. Bravo Kim, neplaćeni PR je najbolji PR.

I možda tu, zapravo, i nisu najveći problem klikovi odraslih. Mene brine šta rezonuje jedan prosečan tinejdžerski mozak kada vidi milion lajkova na fotografiji jedne masne, gole guzice. Ili – šta vidi jedan prosečan srpski, tinejdžerski, ženski mozak u vremenu kada je lajk merilo toga koliko si lep, zabavan, pametan, zgodan, vremenu kada je lajk postao merilo nečije vrednosti. I na šta će našu omladinu inspirisati jedna ovakva nauljena guzica? Da fotografišu citate iz knjiga Dostojevskog? Sumnjam.

Ono što im se mora reći jeste kako izgleda srpska Kim. Srpska Kim je splavarka sa stažom, noktima veličine kljuna tukana, kožom boje černozema i kineskom nadogradnjom kose. Ona biva primećena od strane neokupanog glavonje, koji konobaru daje 100 evra da je pošalje u zamračeni deo kluba. Po principu 50e njoj, 50e konobaru. Za 50e ona postaje sve što treba, ona radi sve što treba, ona udiše i prdež tog glavonje kao da je miris orhideja, ona je bespogovorni objekat koji radi na evre. Koji se vremenom sve više smanjuju, dok se ne nađe novi, povoljniji objekat. Na kraju postaje odbačeni, iskorišćeni i jefitno plaćeni rob, koji više nije u stanju da gradi emotivnu vezu ni sa kim. Da li je to ono o čemu zaista maštaš?

Kada je reč o guzici, ni srpski mediji nisu zapostavili ovaj događaj. I posle zli jezici kažu mi ne idemo u korak s vremenom. Jedan od naslova u našim dnevnim novinama glasi: „Guzica razvalila internet“. Meni je razvalila nervni sistem, internet mi funkcioniše bez problema.

Nego, htedoh da pitam, zašto premijer nije u Obrenovcu umesto u Tekiji? Obrenovac je daleko više pogođen. A i sećate se onih para koje je svako od nas donirao za pomoć poplavljenima, GDE SU? Šta kažeš, izašla nova parodija na zadnjicu?

Samo sekund, a sećate li se saobraćajne nesreće na Brankovom mostu, u kojoj je nastradao Luka Jovanović, slučaj „Kantrimen“. Šta se dogodilo sa suđenjem potencijalnom krivcu? Je li počelo uopšte? I čekaj, ako advokati štrajkuju već nedeljama, to znači da se sva suđenja odlažu i da je zapravo ceo naš pravosudni sistem u kolapsu? Šta kažeš, nova parodija na sliku?

Tu negde, u pauzi od štancovanja parodija, malo medijskog prostora dobila je i letelica File, koja je sletela na kometu. Kažu – čovečanstvo napravilo još jedan veliki iskorak. A mene, znate, ne brine tehnološki razvoj, mene brinu prioriteti. Može li se reći da je čovečanstvo napredovalo, ako na ovoj planeti postoji na stotine hiljada ljudi, koji još uvek nemaju hrane, vode za piće, elementarne pismenosti, a da ne govorim o internetu i bilo kakvim tehnološkim dostignućima. Uspeli smo da sletimo na kometu, ali nismo uspeli da se zaštitimo od poplava, požara, zemljotresa, cunamija. Uspeli smo da odemo na Mesec, ali ne i da zaustavimo umiranje od gladi. Nismo uspeli da podignemo svest o zagađenosti planete, ali smo uspeli od jedne guzice da napravimo planetarni fenomen, koji sada slobodno može da postane i deo opšte kulture na međunarodnim testovima – Čija je ovo guzica?

Dvanaesti novembar je postao dan kada je čovek uspeo da spusti letelicu na kometu, ali i dan kada je jedna pozamašna zadnjica uspela da otme slavu i važnost tom dostignuću. Ako je jedno nauljeno dupe ono zbog čega smo izašli iz pećine, onda nam je i ta pećina bila preveliki luksuz. I možda ne bi bilo loše skrenuti tu kometu ka nama. Ako se u poslednjem trenutku predomislimo, Kimina guzica može da nam posluži kao štit. Kad već mozga nemamo.