BAJKOLUMNA – BAJKA O ZEMLJI DIREKTORA
Postavio Miloš Ljubisavljević 19 Jul 2014 u 07:14 | Kategorija: Kolumna, Poslednje dodato, top | 2 Komentara

1470400Bio jednom jedan stari kralj koji je živeo u svom velelepnom kraljevstvu iza sedam mora, na najvišoj planini međ’ sedam planina i u oblacima nedodirljiv. Imao je tri sina. Sva trojica su bili lepi, porodični ljudi, obrazovani na privatnom kraljevskom univerzitetu. Svaki od njih je imao po dva sina. I oni su završili privatni kraljev univerzitet. Prirodno, kao takvi, svi su lako našli posao u kraljevoj službi zbog svoje stručnosti i referenci i nikako nepotizma ili političkih veza jer je kralj tu mogućnost izričito odbacivao. U kraljevoj službi svi su radili kao direktori, izvršni direktori, pomoćnici direktora, zamenici, v.d. i tako dalje. Svi su tako bili srećni i živeli su u raskoši koju su takođe iz sve snage želeli da obezbede i za sve svoje podanike u kraljevstvu. Zbog toga su verovali da ih ljudi vole i podržavaju, pošto uvek kad se spuste gondolom među ljude, dočekivale bi ih velike skupine ljudi, predstavnici naroda Sindikata koji bi uzvikivali štošta sve dok se svita, mašući, brzo ne povuče gondolom natrag na dvor. Od svih palata, kraljevska je bila najlepša i na najvećoj visini u kraljevstvu. Do nje je bilo posebno teško doći, jer je postojala samo ta žičana gondola koja je vozila samo članove kraljeve svite dole, a i ona je radila samo po nekoliko puta godišnje, neretko i manje. Do gore se niko njome nije mogao popeti. Postojale su i jedne stare, nesigurne stepenice zvane Studiorum, ali ih je bilo previše i bile su trošne od zuba vremena da se niko nije usuđivao da se uz njih popne.

FairyTale_Land__Updated__by_sugarcreamU podnožju planine gde je bio kraljev dvor svetlelo se selo od nekih šest miliona ljudi koji su svi radili svoje sitne ili krupne poslove, neki pružajući ruku za dinar, neki zadovoljno trljajući dlanove zbog berićetne trgovine, neki jer je komšiji crkla krava, pa će svi kod njih kupovati mleko. Svako je imao svoje razloge. Među svima njima bilo je tu i jedan poseban dečak, Raja, čiji je životni san vrlo rano postao da dođe do kraljeve palate kako bi upoznao kralja i njegov način života. Jednog dana rešio je da se opremi i krene put teških i opasnih stepenica. Roditeljima je ostavio pismo i otišao od kuće.

Na put je poneo nešto vode, hrane i nekoliko knjiga koje će mu dobro doću usput da se snađe i ne izgubi na dugom putu do vrha planine gde je bio njegov cilj. Kad je stigao negde na četvrt puta, iz jednog žbuna iskoči lisica i kaže mu da treba da skrene kozjom stazom levo kako bi lakše stigao do vrha. Mali Raja ne bi naivan, pa otvori prvu knjigu u kojoj beše detaljna mapa puta, te ne posluša lisicu, već nastavi dalje prema mapi. Kad je već bio negde na pola dugih, predugih stepenica, već pomalo umoran stade i reši da se odmori. U to mu u susret naiđe magarac koji se spuštao dole i usput mu dobaci: „Mani se ćorava posla, mali, do vrha niko peške nije stigao. Evo ni ja što sam najtvrdoglaviji i najuporniji nisam uspeo!“
Raja ne časeći časa, otvori i drugu knjigu u kojoj pronađe da strpljenje i upornost nisu dovoljni ponekad da bi se došlo do cilja i reši da promeni pravac i pronađe prečicu. Skrete desno sa stepenica i posle nekog vremena nalete na jednog bika koji mu nabusito reče: „Otišao si predaleko dečko, odavde pa sve do kraljeva dvora ja čuvam, i samo onaj ko dobro plati može proći!“. Ne znajući sad već šta će, on uze treću knjigu iz koje nauči da bikovi ne vole crvenu boju te iz torbe izvadi crvenu maramu i namami bika koji se zalete i pade u provaliju. Nije dugo prošlo, a Raja se nekako posle tolikih iskušenja našao na vrhu i pred vratima palate.
Kada su ga čuvari videli ne mogaše da veruju očima kud se neko tu našao i odmah pozvaše sve direktore, kraljeve sinove, da dođu i vide šta će sa njim. Mali Raja, iako umoran, radosnih očiju što je stigao do cilja, nije se mogao načuditi velelepnosti ovog zdanja i jedva je čekao da upozna kralja i njegovu svitu, a potom se vrati i ispriča drugarima sve što je video. Kako li je samo neverovatno biti direktor, zamišljao je, čim mesto gde žive izgleda ovako bajkovito – a stvarno je! I pred njime. Posle nekoliko žustrih i žurnih koraka nađe se ispred glomaznih i ogromnih drvenih vrata koja se otvoriše sama i on kroči u unutrašnjost kristalom obasjane dvorane u kojoj ga dočekaše svi kraljevi sinovi i unuci zajedno, jedino kralja ne beše. Odlučan i okuražen uspehom što je stigao dovde on im poče pričati šta mu se sve usput dešavalo. Kada je završio sinovi i unuci su se povukli u veliku odaju gde će u miru odlučiti šta će sa neplaniranom pridošlicom. Jedan reče: „Kući ga ne smemo puštati, kud da kaže šta sve imamo, svi će hteti da budu direktori!“. Drugi se složi, a treći dodade: „Možda, ali seti se da i naš narod ima dovoljno i živi u izobilju jer mi uzimamo samo po četvrtinu od svega što se zaradi u svakoj firmi u kraljevstvu.“ Četvrti se ubaci: „A da mu damo lizalicu ili dve, opremimo ga još ponečim i ipak pošaljemo nazad, možda ima nekog ko se brine za njega i stara o njemu?“, na šta peti svađalački odgovori: „Ma kako da nema, da ima ne bi ni pokušavao da dođe na ovako visoko mesto!“.
fairytale_towerU toj graji ipak razazna se šesti glas, glas najstarijeg kraljevog sina koji reče: „Smirite se vas dvojica, mislim da imam rešenje! Daćemo mu da nekome od nas bude sekretar, ali da mu ne dozvolimo da se ikada više vrati u selo dole, jer nam ne treba da nas bilo ko dole hvali ili uzdiže u nebesa pošto smo dovoljno skromni da nam ne treba nikakav publicitet da bismo bili dobri.“
Ostali se pogledaše, klimnuše glavama i vratiše se u kristalnu dvoranu i srdačno počeše poimence da se predstavljaju malom Raji, od najstarijeg: Miovde, Imamo, Mnogo, Love, Avas, Sitne, Paore, Dole, Kojebe. Nakon predstavljanja, imenovaše ga u Sekretara raznih poslova i poželeše mu toplu dobrodošlicu i sa njima je na dvoru živeo srećno i zadovoljno do kraja života. Čiča miča i gotova priča.

Da ne bih u ovoj priči sve vreme ostao po strani, evo i ja ću malom Raji poručiti: „Dobrodošao u sektor javnih preduzeća Srbije 21. veka, Rajo! A za konkretne informacije o tome koliko primaju tvoji direktori i kakav je njihov način života, konsultuj sajt Blica i B92, tekst o direktorima. Zdrav nam bio!“.

Prikazano: 3 Komentara
Napišite svoje mišljenje...
  1. Petar23 says:

    hahaha kidalica!

  2. Oleg_88 says:

    Odusevljenje

Postavite komentar

XHTML: Možete koristiti ove tagove: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>