Reperka Ivana Rašić, poznatija kao Sajsi MC opisuje sebe kao „poštena žena i siromašna kučka“. Preko deset godina je zastupljena na domaćoj muzičkoj sceni, a publika je najbolje poznaje po pesama Mama, Roze tašnica, Lajkiram, Ono kao vau – u saradnji sa DJ-om Damjanom Eltech-om i KNVK, Antifa kučke, Gledaj, Ti si moj – sa DJ-om B.k.o. Njeni upečatljivi, provokativni, originalni stihovi se često citiraju među omladinom. Aktivno je počela da repuje još 2003. godine, dodajući u svoje umetničko ime termin MC (master of ceremonies/music composer). Rasla je uz domaću i stranu muziku devedesetih godina, a prve kasete koje je kupila su bile En Vogue, Bobby Brown i Darkwood Dub. Za muzičku scenu Srbije smatra da je raznovrsna i da je dobro da postoji što više autora, ali da je finansijska situacija nezavidna. Najbolji savet joj je dao jedan prijatelj na početku karijere – Nemoj da se rasipaš. Čuvaj svoju snagu, i da ga je, kako kaže, „za veliko čudo delimično poslušala“. Na sceni vrlo drčna, energična i otresita, uživo mirna, ljubazna i staložena.

- Foto: Aleksandar Crnogorac

U svojim pesmama kombinujete jezik ulice i slenga s jedne strane, i filozofske i političke termine sa druge strane. Kako je došlo do ideje takvog nesvakidašnjeg spoja?

Nije mi bilo dovoljno da se izrazim samo na jedan način. Morala sam da koristim sva pomoćna sredstva koja imam na raspolaganju. Određeni predmeti na fakultetu su mi pomogli da se dodatno obrazujem i da neke odnose u društvu i svetu izanaliziram mnogo bolje, nego što bi uradio neko ko nije imao uvid u to. Konkretno, Politička sociologija, Istorija političkih teorija, Studije mira i Teorija kulture su predmeti koji ti daju širinu obrazovanja. Ti predmeti su bitni za razumevanje društva i društvenih pokreta.

Jednom prilikom ste rekli da svoj izraz u pesmama opisujete kao odnos države i civilnog društva. Šta ste pod tim podrazumevali?

Da taj odnos ne treba da bude suparnički, već odnos saradnje. To nije rečeno u afektu. To je izraz kako ja shvatam kakav treba da bude odnos između civilnog društva i države. Smatram da kod nas tek treba da se razvije civilno društvo. Da ono postoji kod nas, ne bismo tolerisali određene pojave koje nam se dešavaju. (Političarima) Ne bi moglo da im prođe sve što naume.

Šta mislite kako bi moglo da se oformi civilno društvo?

Pojedinac treba da shvati svoju odgovornost i da jasno kaže NE na određene pojave. Živimo u društvu podražavanja. Kopiramo jedni druge. Svet shvatamo iz druge ruke, a ne iz prve. Kad gledamo filmove, iskustva dobijamo iz druge ruke.  Ako pojedinac kaže to NE, a drugi ga čuje i ponovi, to bi bio prvi korak ka boljim promenama u društvu. Ljudi bi trebalo da budu pitani povodom bitnih društvenih pitanja i da izražavaju svoje odobravanje ili negodovanje. Ovako mi se čini da se sve to dešava mimo nas. Nije dovoljno da samo izaberemo političare jer ne znamo šta biramo. Ne znamo koji će biti njihovi potezi. Svi su isti i ne biramo više politiku koju će da vode, već njih kao takve. Vrlo je bitno da budu budno kontolisani. Prošli su im neki veoma loši zakoni, a javnost je ćutala. Ne možemo čekati četiri godine da im prođe imunitet da bismo ih kaznili. Ceo sistem ne valja.

- Sestre Tijana i Ivana / foto: Romana Kasumović

Bili ste glavni vokal benda Sajsi koji je osnovan 2003. godine i koji je u jednom trenutku brojao i do sedam članova. Koji je razlog raspada benda 2010. godine?

Bend je počeo s konkretnim radom tek 2005. godine kad je moja sestra Tijana ušla u bend. Od 2003. do 2005. godine je bilo samo povremeno viđanje. Bila sam solo od 2003. do 2005. godine. Pošto je bend počeo mnogo da radi, onda nisam imala vremena za svoje solo pesme. Bend je zahtevao česte probe, više vremena i posvećivanja. Bilo nas je sedmoro, pa šestoro. U jednom periodu smo imali i dvojicu gitarista. Bilo je teško raditi sa toliko ljudi. Neko to ume, ali ja sam vrlo teška za saradnju sa tolikim brojem ljudi. Bend se raspao iz mnogo razloga. Jedan od razloga je što sam želela da idem u drugom pravcu, ali nisam želela da rasformišem bend. Htela sam da i dalje radi i napreduje. Ali bend nije mogao da trpi moje solo projekte jer se to kosilo sa njihovom filozofijom. Nikad posle nisam pevala pesme koje sam radila sa bendom. Uvek sam imala dovoljno svojih pesama da ne upotrebljavam pesme benda. Bend se raspao nekoliko dana pre nego što je izašao moj prvi solo album „Daleko je Dizni“.

U tom periodu ste vaš muzički pravac opisali kao „sajsizam“. Šta je taj izraz značio i da li i dalje Vaša muzika može da se podvede pod taj termin?

Da. I dalje može tako da se okarakteriše. Tada su se sve pesme radile bez ikakvog razmišljanja da li će neko pogrešno da ih protumači. To je bilo neiskustvo i odsustvo straha da će mediji nešto protumačiti pogrešno jer nismo imali mnogo kontakta s njima. Tek sad shvatam da je stih pesme „Umri sa J“  gde spominjem Hrvate, ne u negativnom smislu, mogao pogrešno da se protumači. Da je neko to ozbiljno slušao, moglo bi dosta neprijatnosti da mi se desi. Mediji su mogli da me okarakterišu na loš način. Međutim, niko to nije kritički preslušavao. Sad ću da se setim strofe:

Čipka i štikla i moja uspavana muštikla

Tripozna k’o srpska jebote

Za hrvatska vlažna snoviđenja

To je međunarodno jebanje, loženje, orgijanje

Kada krv se ne osuši i ostavlja fleke

Tako sam opisala rat u Bosni. Kad sam bila u Puli, primetila sam da se Hrvati neviđeno lože na naše otegnuto jebote. Ubacila sam taj deo „tripozna k’o srpska jebote za hrvatska vlažna snoviđenja“ jer smatram da se Srbi i Hrvati neviđeno lože jedni na druge, pa je otuda i sav taj rat. Kao vid erotske politike. Takođe, smatram da postoji i erotska tenzija između muslimana i pravoslavaca, katolika i pravoslavaca, katolika i muslimana. To znači to „međunarodno jebanje, loženje…“. „Kada krv se ne osuši i ostavlja fleke“ označava da je mnogo krvi proliveno sa svih strana koje su učestvovale u ratu. I da se još uvek nije osušila. I da će nam biti potrebno mnogo vremena dok se te rane ne zacele. A to se možda nikad i ne desi. To je bio odvratni, profiterski, bratoubilački rat. Tim stihovima sam se izrazila i moglo je loše da se protumači. Brzo repujem i ljudi jednostavno nisu obratili pažnju. Tu pesmu smo čak i izvodili u emisiji Zorana Kesića. Period u kom tek počinješ da se baviš muzikom je najspontaniji i najoslobađajući jer ne razmišljaš ni o čemu. Opsednut si samo pravljenjem novih pesama. To je najlepše doba. Radiš mnogo, ali ujedno naiđeš i na mnoge negativne situacije i počneš da paziš na mnoge stvari. Sajsizam nije muzički žanr. To je moja lirika.

- Foto: Nebojša Babić

Po čemu se razlikuju Vaše pesme iz vremena benda i prvog solo albuma „Daleko je Dizni“ u odnosu na pesme sa DJ-evima Damjanom Eltech-om i B.k.o.?

Suštinski ni po čemu. Jedino što određene rime više leže gitarskoj muzici nego muzici nekog drugačijeg tempa. Kad pišem – pišem na sličan način. To sam ja. To zvuči dosta drugačije i kao da ne peva ista osoba. Ali, volim da se igram s tim. Volim da napišem prekomplikovan koliko i prejednostavan tekst. Jednostavno da meni ne bi bilo dosadno u celoj toj priči. Mnoge pesme koje sam napisala 2004. godine sam iskoristila tek 2013. godine jer su tad došle na red. Tako da nema razlike u pisanju. Jedino ne mogu bilo koji tekst da uglavim na određenu matricu. Ranije sam uglavljivala tekstove na silu dok nisam shvatila da ništa ne treba siliti. Posle toliko godina iskustva mi je mnogo bitnije kakav je čovek koji je radio tu matricu. Bitno mi je da je to dobar čovek. Onda mi je lepše da nastupam uz to.

Na šta ste najponosniji u svojoj karijeri?

Na pesmu „Antifa kučke“.

- Foto: Anenade

Što?

To je najverniji izraz mog društvenog bića. To je moje socijalno mezimče. Drago mi je što je ta pesma izazvala toliko polemika. Nikom ništa nije jasno šta sam njom htela da kažem. To me je iznenadilo. Mislila sam da će svima sve biti jasno. Ne mogu da imam objektivno mišeljenje kakva je pesma jer je emotivno doživljavam. Napravila je reakcije koje uopšte nisam očekivala. Ona je Baćkov (DJ B.k.o.), Tijanin i moj prvi zajednički spot. Nisam izašla u javnost sa objašnjenjem te pesme. Na društvenim mrežama svakodnevno dobijam pitanja šta su to antifa kučke. One su utopijska potkultura i ujedno urbane Amazonke. Sa druge strane, imamo profeminističkog anarho-dizel baticu koji je takođe utopijska potkultura i predstavlja nadogradnju dizel kulture. Obe strane su vrlo društveno osvešćene. Pesma predstavlja celu himnu društvenoj levici. Ali, došla sam u situaciju da čitam komentare gde fašisti misle da ih u toj pesmi afirmišem i stvarno ne znam gde su to našli u tekstu. U „Antifa kučke“ sam unela i svoje stavove u vezi sa religijom jer pominjem i Isusa i Alaha. Tim putem izjednačavam sve religije. Prilazim sa jednog ateisitičkom stanovišta iako se ne deklarišem kao ateista. Nisam sigurna da bih umela da ponovim takvu pesmu. Trebalo je da prođe deset godina da sazrim da bih uspela da napišem takvu pesmu. Nisam je napisala odjednom. Dugo sam razmišljala o njoj.

Sa DJ-om B.k.o. ste sarađivali na više pesama u poslednje dve godine. U januaru ove godine ste izbacili i muzički spot za pesmu „Ti si moj“. Pripremate li neku novu pesmu?

Imamo osam novih pesama koje izvodimo uživo, ali koje još uvek nismo snimili. Ta saradnja i dalje traje. Pre neki dan smo uradili još jednu novu pesmu, što je, u stvari, devet novih pesama. Još uvek nemaju nazive. Planiramo i album, ali ne znamo kad ćemo to uraditi. To organizaciono ide spontano. Nemam tu produkciju i mogućnost da mnogo manipulišem marketinškim trikovima. To i ne znam da radim. Meni se, na primer, svidi određena pesma i odmah planiram singl i spot za nju. Ne razmišljam u kom mesecu bi trebalo da izađe ili da li je to zimski ili letnji hit. Od tih novih pesama mogu da otkrijem pesmu moje sestre Tijane. Pisana je za nju i ona će biti glavni vokal u njoj. A ja da malo odmorim. (smeh)

- Foto: Aleksandar Zec