MIRKA VASILJEVIĆ: NAVIKLA SAM DA PROLAZIM KROZ POZITIVNI HAOS
Postavio Dušan Veselinović 7 Apr 2017 u 15:08 | Kategorija: Intervju, Poslednje dodato, top | 0 Komentara

Sofija, Janja, Dunja, Milica, Blanki, Vera… samo su neke od raznih uloga mlade glumice Mirke Vasiljević. Manekenstvom je počela da se bavi pre upisa u osnovnu školu, što joj je, kako napominje, pomoglo da se oslobodi straha od javnog nastupa. Njeni roditelji su se vodili principom da, ako je odlična u školi i ako završava sve obaveze, može da se bavi čim hoće. Bila je voditelj dečje emisije City kids, a potom su usledile uloge u filmovima, serijama, pozorišnim predstavama. Danas ima troje dece – Andreja, Adrijanu i Mihaila i, pored brojnih privatnih obaveza, kaže da je gluma njena svakodnevica od koje ne planira da odustane. Ove godine ćemo imati priliku da je vidimo i u umetničkom filmu Boška Ilića „Apsurdni eksperiment“

mirka vasiljevic 2 (2)

Foto: Gloria magazin, privatna arhiva Mirke Vasiljević

ŽELIM DA ME PAMTE PO ULOGAMA, A NE PO TOME KOLIKO PARI CIPELA IMAM

U februaru ove godine, u Akademiji 28, bilo je 100. izvođenje predstave „Pazi s kime spavaš“. Prema tvom mišljenju, šta ta predstava poseduje, pa toliko dugo traje?

Verujem da je to iz razloga što je nastala iz pozitivne energije. Ceo naš tim zajedno ju je razrađivao od samog početka. Učestvovali smo i učili. Želeli smo predstavu iza koje ćemo ponosno stati i uz nju uživati. Nismo je pravili zarad novca. Mislim da smo ono dobro iz nas preneli i na scenu. Mogu reći da sam veoma ponosna na celu ekipu koja na njoj radi. Imala sam veliku sreću da se sa istim kolegama susretnem i kroz razne druge poduhvate; na taj način je i naše poznanstvo postajalo čvršće, pa je izraslo i u prijateljstvo. Na primer, glumca Nemanju Janičića sam upoznala na snimanju serije „Jesen stiže, dunjo moja“, i uskoro ću mu biti kuma na venčanju. On je ujedno krstio i moje dete. Iz poslovne saradnje prerasli smo u prijatelje i spojili lepo i korisno.

Mirka Vasiljevic Pazi s kime spavas

Pazi s kime spavaš / foto: Akademija 28, privatna arhiva Mirke Vasiljević

S obzirom na to da se scenario predstave sastoji isključivo iz stihova domaćih pesama, koliko ti je bilo teško ili lako spremiti tu ulogu?

Iskreno, kad je ideja bila predložena, mislila sam da je neizvodljiva. Zapitala sam se kako pojedine tužne stihove pretvoriti u komični kontekst. Dok smo razrađivali tu zamisao, shvatili smo da je to moguće. Tokom predstave ne izgovaramo reči celih pesama, već poneki stih. Ta ideja toliko dobro prolazi kod publike, da nam se dešava da publika zapeva i dovrši određeni stih. Scenario mi nije bilo teško naučiti jer su to pesme koje su mi u velikoj meri već bile poznate. Jedina, da kažem, lošija strana je ta da je improvizacija nemoguća.

Mirka Vasiljevic Pazi s kime spavas 2

Pazi s kime spavaš / foto: Akademija 28, privatna arhiva Mirke Vasiljević

Ideja predstave je svakako nesvakidašnja…

Da. Došli smo do zamisli da iskoristimo nešto što nas svugde okružuje, a to je muzika. Ona je ta koja privlači ljude svih uzrasta. Iskoristili smo starije i savremenije pesme, planirajući da napravimo predstavu sa elementima drame i komedije, ali na malo drugačiji način. Sve smo sami uradili – tekst, režiju, davali predloge za kostim, scenografiju… Napravili smo je funkcionalnom, tako da s njom možemo putovati i po Srbiji i van nje. Ne zavisimo ni od koga. Nemamo ni menadžere, ni prodavce. Igramo na preporuku.

Imate li zvanični naziv vaše trupe?

Ne. Okupili smo se kao prijatelji. Pojedini naši glumci su zaposleni u matičnim pozorištima. Kao privatna trupa trajemo tri godine. Pored „Pazi s kime spavaš“, napravili smo i komedije „Hotlajn“ i „Voli me do kraja“, koje smo igrali i u Beču, Bosni i Hercegovini, Makedoniji, po raznim delovima Srbije…

Mirka Vasiljevic Hotline

Hotline / foto: Miki Veličković, privatna arhiva Mirke Vasiljević

Da se vratimo malo unazad. Glumom i manekenstvom si počela da se baviš kao devojčica. Prvu filmsku ulogu dobila si u ostvarenju Srđana Dragojevića „Mi nismo anđeli 2“. Budući da si tada bila maloletna, na koji način si doživela takvo iskustvo?

Vrlo nesvesno sam ušla u tu priču. To nije bilo tako davno, ali jeste bilo veoma drugačije u odnosu na to kako se danas snimaju filmovi. Tada je bilo mnogo lepše. Čak smo imali i kamp prikolice za glumce. Družilo se i pre i posle snimanja. Znali ste imena svakoga na setu, pravili smo gulaš, paprikaš, riblju čorbu… A danas imate toliko obaveza da se glumac na poklonu predstave ne pojavi, jer je morao da otrči da završi određenu obavezu. Baviti se glumom u današnje vreme je velika privilegija jer ona nije ono što je bila nekad. Mislim da sam počastvovana što sam imala mogućnost da biram posao koji ću raditi s ljubavlju. Veliki je luksuz raditi posao koji volite, a ne onaj na koji ste primorani.

Kad si prvi put shvatila da bi želela da se baviš glumom?

Već sa pet, šest godina sam znala da je umetnost ono što me privlači, ali ne i koja konkretno. Tada sam krenula na manekenstvo i imala sam veliku podršku od roditelja, iako su oni prirodnjaci. Nikad me nisu sputavali. Danas, kao majka, trudim se da postupam isto. Uz manekenstvo, oprobala sam se i kao voditelj dečje emisije. Dugi niz godina sam išla i na folklor. Sve je to bilo vrlo nenametljivo i spontano. Zatim sam snimala i reklame.

Koje? Mirka Vasiljevic (13)

Toliko ih je bilo da ne mogu svih da se setim. Na primer, za Fuji film, Tide prašak sa Galom Videnović, humanitarne reklame za dečje parkove sa Sašom Đorđevićem…

A onda je usledila i uloga u nastavku kultnog filma…

Upravo. Srđan Dragojević je tada išao po osnovnim i srednjim školama, školama glume, manekenstva… U jednoj sam se i ja našla. Otišla sam na kasting i, prema njihovoj priči, odmah sam im zapala za oko jer sam bila „drugačija od onog što su do tada viđali“. Dugo je trajao taj odabir jer je mnogo devojčica bilo u igri. Imali smo probne kastinge, vežbali scene iz filma… Moji vršnjaci su uživali na letnjem raspustu, a ja sam se neprestano pripremala za film. Kada sam konačno dobila ulogu, nisam to primila ni sa kakvim ushićenjem jer sam već uveliko bila deo te priče, i bila sam veoma umorna. Da podsetim, tad sam imala trinaest godina. Taj novi korak doživela sam kao još jedan segment umetnosti u kom ću se oprobati. I nije mi bilo strano da budem pred kamerama. Ispostavilo se da je bilo veoma bogato iskustvo. Nisam imala dovoljno godina da shvatim da moja uloga može da upropasti film, ili da mu da ozbiljan pečat.

Sećam se da je i kampanja za film bila vrlo ozbiljna…

Apsolutno. „Mi nismo anđeli 2“ ste mogli videti na bilbordima, u novinama, u najavama i televizijskim emisijama. Tada sam dobijala toliko telefonskih poziva da sam morala da promenim broj.

Mirka Vasiljevic (4)

Mirka Vasiljevic (5)

Mi nismo anđeli 2 / foto: privatna arhiva Mirke Vasiljević

Da, odigrala si glavnu žensku ulogu u nastavku domaćeg filmskog klasika. Mislim da je to bio veliki plus…

Baš tako. Imala sam tu sreću da sam kasnije sarađivala i sa živim legendama kao što su Ljubiša Samardžić, Milan i Mima Karadžić… Uvek sam bila željna razogovora i veoma pričljiva, kao što vidiš iz mojih odgovora… (smeh)

Tako i treba!

…I onda sam dobijala razne korisne savete koje sam uvažila. Naučila sam da ne doživljam lično to što glumim zlu, lepu, ružnu ulogu, da je određeni poljubac samo u tu svrhu; da sam u tom trenutku neko drugi. Karijera mi se sastoji od prihvaćenih i odbijenih uloga. Ne treba sve prihvatiti. Nešto i odbij jer će ti i to napraviti karijeru. Želim da me javnost zna kao glumicu, a ne kao nečiju suprugu, ćerku, kao nekoga ko je nešto kupio, glasao za nekoga; već po ulogama. One te čine prepoznatljivom. To sam naučila od kolega. Na primer, Nikola Simić mi je rekao da treba da glumim iznutra, a ne da mlatim rukama kako bih bolje objasnila. Mislim da ne treba da budem dopadljiva svima, kao što ni meni nisu svi dopadljivi. Trudim se da mi karijera bude zasnovana na radu, i možda je bolje u jednom trenutku i zaustaviti se, pa da me ljudi pamte po onome što sam do tada stvorila, a ne da se to pretvori u nešto periferno kao, na primer, koliko pari cipela imam.

Mirka Vasiljevic Ljubav navika panika 2

Ljubav, navika, panika – sa Nikolim Simićem i Sekom Sablić / foto: privatna arhiva Mirke Vasiljević

Pomenula si Nikolu Simića. Odmah posle „Anđela 2“ zaigrala si u TV seriji „Ljubav, navika, panika“. Postaviću ti isto pitanje kao na početku – šta to ostvarenje poseduje, pa je i danas popularno?

Mislim da se ona pojavila u pravom trenutku. Nekad nije dovoljno imati dobar projekat, već pogoditi i vreme kad ćeš ga plasirati. Tom serijom je napravljeno televizijsko osveženje. A, zatim, i ljudi koji su činili taj poduhvat. Nebojša Romčević koji je to sjajno napisao, Slobodan Šuljagić koji ima smisao za sitkom koji je veoma teško napraviti, a potom i glumci koji su to mogli da prate. Često su me pitali da li se međusobno čujemo dok pričamo i snimamo. Čujemo li šta zapravo govorimo. Radeći to, ušli smo u tematiku, pa smo i menjali scene, prepravljajući ih i kreirajući na određen način. Ta serija je životna i u njoj nema onoga ko je čija mama, baba, ćerka, da li je pašenog došao da pomuti konce. Jednostavna je, jer su takvi i naši životi. Mi ih činimo komplikovanim. Nikola Simić je bio specifičan čovek. Ako bi mu se svideo, bio si „na konju“; ako ne – nagrabusio si. Sa njim sam imala i slaganja i neslaganja. Sa svojih petnaest godina bila sam pomalo buntovna, nezrela i nisam umela da izbrojim do deset. Danas brojim i do dvadeset. Umeo je da me pohvali, ali i izgrdi. Pesmu „Mirka“ Đorđa Balaševića nekada nisam volela jer su me svi njom zadirkivali, a danas me podseća na Nikolu. Često mi ju je pevušio i uvek se setim njegovog lika i osmeha kad je čujem. Pored njega, volela sam kad bi Seka Sablić bila nervozna jer smo tada još bolje radili.

Kakav si imala odnos s njom?

Takav da me je izabrala da pročitam nekoliko rečenica na sceni kad je dobila nagradu „Dobričin prsten“. To mi je bio jedini put kad sam za javni nastup imala tremu. Noge su mi se tresle. Ne zbog ljudi u sali, već zbog pomisli da je baš mene odabrala od svih ljudi sa kojima je do tada sarađivala.

Mirka Vasiljevic Ljubav navika panikaA sa Marijom Karan?

Razlika u godinama između nas dve tada je bila velika. Za mene je ona bila ozbiljna devojka. Lepo smo se družile. U kafiću, posle snimanja, ona bi popila kafu, a ja sok. Ubrzo je odlučila da ode u inostranstvo i, kad se sretnemo kad dođe u Srbiju, izgrlimo se, izljubimo i popričamo. Uvek se interesujem šta radi jer je obeležila moje detinjstvo.

Da li postoji neki citat iz te serije koji ti je omiljeni?

Svaki put kad danas pogledam neku epizodu, vidim neki novi trenutak. To je divno. Uvek mi je bilo smešno Ne lupaj vratima!, Gde su mi gaće?! i svađe između Vere i Kiće. Često me i moja deca podsete na Maju i Janju.

Za ulogu Janje bila si nominovana za Zlatnu ružu Montrea. Kakav je bio osećaj kad su ti javili?

Gle čuda, u tom trenutku sam bila sa folklornom grupom u Meksiku na turneji od mesec i po dana. Bila sam vrlo pozitivno iznenađena, ujedno se pitavši otkud ja, kako su došli do mene itd. Naravno da mi je bilo izuzetno drago. Da bih ranije stigla u Beograd iz Meksika, morala sam da promenim četiri aviona! Moji roditelji su tada odigrali veliku ulogu jer su sve to organizovali. Budući da sam od detinjstva učila jezike, svuda sam se snašla. Čim sam stigla u Beograd, mama mi je dala drugi kofer i otišla sam u Švajcarsku. Moji baka i deka s mamine strane, koji su tada živeli u Nemačkoj, sačekali su me tamo kako ne bih bila sama. Išli su sa mnom na dodelu, imali smo rezervisana mesta… Niko tako mlad do tada nije bio nominovan na tom festivalu, tako da sam bila veoma počastvovana.

Mirka Vasiljevic (8)

Foto: Marko Poplašen Story magazin / privatna arhiva Mirke Vasiljević

Glumila si i u serijama „Premijer“, „Jesen stiže, dunjo moja“, „Pare ili život“, „Totalno novi talas“, „Miris kiše na Balkanu“, „Zvezdara“… Budući da si te uloge dobijala u ranom uzrastu, da li ti je gluma nekad predstavljala teret? Da li si pomišljala da odustaneš od nje?

Nikada. Baš iz tog razloga što sam kao devojčica počela time da se bavim, bilo mi je najnormalnije da to i nastavim. Prirodna stvar je bila ići u školu, a potom na probe, snimanja, a zatim i druženja sa porodicom i prijateljima. Sve sam postizala, ali uz neprestana odricanja. Na nesvesnom nivou sam sve prihvatala. Sve to je sastavni deo mog života i ne mogu da funkcionišem drugačije. Volim ritam i nabijenost obaveza. Danas imam troje dece, pa opet postižem da glumim u pozorištu i da snimam. Smeh i aplauz publike nahrani glumce pozitivnom energijom – to nam daje snagu i motivaciju da nastavimo da se bavimo ovim poslom. Navikla sam da se provlačim kroz pozitivni haos.

mirka vasiljevic 2

Foto: Luka Šarac Story magazin / privatna arhiva Mirke Vasiljević

Autor: - https://www.facebook.com/dusan.veselinovic.9 https://www.instagram.com/it_is_dulle/

Postavite komentar

XHTML: Možete koristiti ove tagove: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>