Darko Drobnjak: Svaka porodica treba da ima kućnog ljubimca
Postavio Dušan Veselinović 23 Apr 2018 u 06:17 | Kategorija: Intervju, Poslednje dodato, top | 1 Komentar

Darko Drobnjak je doktor veterinarske medicine i istaknuti kinološki sudija sa licencom FCI-a (Međunarodne kinološke federacije). Sudio je na preko 100 nacionalnih i internacionalnih izložbi pasa. U Beogradu je osnovao Kinološku akademiju, kao i COAR (Centar za očuvanje autohtonih rasa). Autor je velikog broja knjiga, priručnika, naučnih i stručnih radova iz oblasti kinologije, kao i tekstova u magazinu ZOV. Veliku ljubav prema životinjama gaji od detinjstva, budući da je njima neprestano bio okružen u svom zavičaju. Na svoju prvu izložbu pasa otišao je davne 1994. godine i, kako kaže, „dopalo mu se“. Šta će da bude kad odraste, znao je još u osnovnoj školi. Omiljena životinja mu je, začudo, pas – i to grupa molosa u koju spadaju engleski mastif, kane korso, bokser…

Darko Drobnjak (26)

Da li ste znali da postoji oko 1000 rasa pasa? FCI priznaje oko 360. Iz Srbije su priznati srpski gonič, srpski trobojni gonič, kao i šarplaninac – rasa koju delimo sa Makedonijom…

Nedavno ste sudili na jednoj izložbi pasa u Moskvi. U kojoj meri se takva manifestacija razlikuje od onih koje organizujemo u našoj zemlji?

Izložbe pasa se održavaju tokom cele godine, po raznim mestima sveta. One mogu biti nacionalne i međunarodne, pa se po tome razlikuje i način suđenja – procedura i dodela titula. Budući da sam sudija međunarodnog ranga, mogu da sudim na svim izložbama koje organizuje zemlja koja je član FCI – najveće svetske kinološke organizacije sa oko 90 država članica.

Premda ste stručnjak u svom poslu, pretpostavljam da Vas uvek pozovu da učestvujete na njihovim izložbama? 

Da. Pozivi zavise od ažurnosti organizatora. Pojedini su me već pozvali, kao i moje kolege, da budemo sudije i sledeće, pa čak i 2020. godine.  Mada pozive obično dobijamo nekoliko meseci unapred.

Darko Drobnjak (21)

Vratićemo se na izložbe. Godine 2011. pokrenuli ste Kinološku akademiju u Beogradu, a od 2013. ste i njen direktor. Koji je cilj te ustanove?

Prilikom nastanka, prva ideja je bila promovisanje odgovornog vlasništva nad psima. Međutim, ubrzo smo primetili da na našim prostorima nema ustanova koje organizuju kontinuirane i organizovane edukacije, kao što su pravila ponašanja izlagača na izložbama, kursevi za šetače i petsitting (čuvanje tuđih pasa). Ovo su aktivnosti za kojim postoji sve veća potreba, naročito u urbanim sredinama gde vlasnici, kad putuju, često nemaju kome da ostave psa. Onda angažuju petsittere koji će dolaziti u stan i brinuti se o psu, ili kod kojih će on biti u stanu. Samim tim se ukazala potreba da obučimo zainteresovane kako će se ophoditi prema tuđem psu, prepoznati eventualne probleme koje jedinka ima, korigovati određene stavke u toku šetnje kako bi bila prijatna i za psa i za šetača, kao i kako poboljšati odnos sa vlasnikom.

Znači radite na apsolutnoj dobrobiti za pse?

Tako je. Ima i onih koji su skeptični prema ovom poduhvatu, misleći kako već mnogo toga znaju o šetanju i nezi svog psa. Međutim, pas može da vuče kad ga šetate, da se ne odaziva kad ga pozovete, da negativno reaguje na druge pse i da budete u stalnom strahu da će nešto da mu se desi. Mi radimo na tome da odnos vlasnika i psa bude najbolji mogući. U našem slučaju,  odgovornost je još veća jer se brinemo o tuđim psima.

Darko Drobnjak (1)

Koje kurseve imate?

Kurs iz osnova kinologije koji traje sedam meseci i namenjen je onima koji žele da postanu kinološke sudije. Drugi kurs je za profesionalne šetače i petsittere – proučava ponašanje i poremećaj ponašanja kod pasa. Potom kurs za izlagače, tj. za ljude koje izlažu svoje ili tuđe pse na kinološkim manifestacijama; a tu je i kurs iz osnova anatomije i procene eksterijera, koji je, takođe, namenjen budućim sudijama, ali je mnogo manjeg obima.

Na kojim kursevima Vi predajete?

Na svim, ali najveći broj predavanja imam na Osnovima kinologije, dok na ostalim kursevima imam manji fond časova. Drugi deo pokrivaju moje kolege.

Darko Drobnjak (2)

Jedan ste i od osnivača Centra za očuvanje autohtonih rasa i njegov izvršni direktor. Čime se tu bavite?

Centar je osnovan sa ciljem da se promoviše uzgoj i očuvanje naših starih autohtonih rasa – onih koje su nastale na našem prostoru. Ne samo pasa, već svih vrsta domaćih životinja.

A očuvanje divljih životinja?

I time se bavimo, ali u mnogo manjoj meri jer smo ga pretočili u istraživački rad – u smislu pisanja naučnih studija na različite teme iz oblasti očuvanja lovnog fonda i gazdovanja populacijama divljači. Ipak, primat nam je na domaćim jedinkama. Dosad smo se najviše bavili psima, ali trenutno, na primer, imamo i projekat koji se bavi proučavanjem morfologije magarca u celoj jugoistočnoj Evropi. Napravili smo dobar sajt sa osnovnim informacijama o svakoj autohtonoj rasi naših prostora i trudimo se da budemo ažurni.

Darko Drobnjak (22)

Pisali ste i stručne radove o lovu. Koji je Vaš stav o toj aktivnosti?

Nisam lovac, ali nisam protivnik lova. Postoji adekvatan, organizovan i naučno-metodološki pristup upravljanja populacijama divljih životinja. Lov služi kao jedna takva mera – da se kontroliše brojnost jedne populacije na određenom području kako se ona ne bi namnožila i narušila ravnotežu koja postoji u prirodi. Problem je krivolov – lov vrsta čija je brojnost sve manja i takva aktivnost bi trebalo biti zabranjena. Za svaku životinjsku vrstu postoji lovostaj – zna se vremenski period kad možete da je lovite i kad ne; i koliko životinja te vrste smete uloviti.

Kako smo već napomenuli, od 2007. godine ste kinološki sudija sa licencom Međunarodnog kinološkog saveza. Na koje karakteristike psa se obraća pažnja kako bi se dala ocena?

Svaka zemlja članica FCI-a predlaže standard za rasu koja je autohtona za njeno područje. Taj standard mora da bude odobren na komisiji za standarde FCI-a. Kad se usvoji i objavi, prema njemu se sudi određena rasa – i to na svim manifestacijama koje se organizuju po pravilniku FCI-a. Mi, kao sudije, obavezni smo da prema njemu sudimo. Karakteristike psa na koje se obraća pažnja su visina i dužina, pojedini delovi tela – kako izgleda glava, njuška, boja očiju, položaj i oblik ušiju, boja i tekstura dlake… U zavisnosti od toga koliko jedinka odstupa od propisanog standarda, na osnovu toga se daje odgovarajuća ocena, a onda i titula. Svaki standard propisuje i šta su lake, teške i diskvalifikacione mane. Ako pas ima neku od njih – u skladu sa tim se i umanjuje ocena.

Darko Drobnjak (19)

Tu se podrazumeva i kretanje i ponašanje psa?

Da. Propisano je i kako treba da izgleda položaj nogu prilikom kretanja. Noge moraju biti paralelne, obraća se pažnja i na rep… U velikom broju zemalja zakonom je zabranjeno izlagati psa sa odsečenim repom ili ušima.

A na koje karakteristike bi trebalo da obratimo pažnju kad kupujemo štene kao kućnog ljubimca?

Pre svega da bude zdravo. Međutim, da se vratim malo unazad – budući vlasnik obično ne razmisli koliko će da košta održavanje tog šteneta. Često su u pitanju ad hoc odluke. Kad se kupuje pas, prvo treba otići u odgajivačnicu ili privatni prostor vlasnika i pogledati kako taj pas izgleda i u kakvim uslovima se gaji. Treba izbegavati kućne dostave ili različita mesta sastanka jer u kutiji možete dobiti nešto što nije bilo na fotografiji. Da se vratim na početak, štene koje napušta odgajivačnicu treba da bude zdravo – da je do tada vakcinisano protiv infektivnih bolesti, očišćeno od parazita i da je čipovano. Pas mora biti čipovan do devedesetog dana starosti. Ukoliko nije, možete da ga odvedete kod veterinara i to završite. Pas danas mora imati i pasoš koji predstavlja verifikacioni dokument koji ga prati ceo život. Kad štene ima rodovnik, cena je veća.

Darko Drobnjak (4)

Prema Vašem mišljenju, da li je bolje udomiti psa sa ulice ili ga kupiti u odgajivačnici?

Bolje je udomiti. Ako za njega nemate takmičarskih ambicija, a želite ga samo kao kućnog ljubimca, svratite do azila ili prihvatilišta i udomite takvu jedinku. Isto zadovoljstvo će vam pružiti taj mešanac kao bilo koji rasni pas. Na isti način ga možete i obučiti.

Je l’ nije tačan termin dresirati psa?

Ne, jer dreser životinja je onaj koji radi u cirkusu. Kod nas je prihvatljiviji termin obučiti psa.

Darko Drobnjak (25)

Koje uslove bi trebalo ispuniti da bi pas bio zadovoljan u jednoj porodici?

Prvo, da svi u porodici budu saglasni da ga imaju. To je bitan preduslov zato što neće biti problema ko će ujutru da ga izvede u šetnju, da li će neko biti srećan, a neko nesrećan zato što je pas tu itd. Vlasnici moraju da imaju vremena da psa hrane, redovno izvode u šetnju, da imaju finansijske mogućnosti za zdravu ishranu i redovne veterinarske preglede (barem jednom godišnje). Vakcine protiv infektivnih bolesti i protiv besnila koja je i zakonski obavezna.

Da li ste mišljenja da bi svaka porodica trebalo da ima kućnog ljubimca?

Da, ali u skladu sa svojim mogućnostima i slobodnim vremenom.

Darko Drobnjak (17)

Koji pas je najadekvatniji za stan?

Ne postoji pas koji ne može boraviti u stanu. Svaka rasa ima svoje prednosti i mane. Ljudi u gradskim sredinama obično se opredeljuju za male rase iz razloga što misle da takvi psi lakše borave u zatvorenom prostoru. Isto tako i nemački ovčar ili druga veća rasa može živeti u stanu, ali njima treba više fizičke aktivnosti.

Kad pas prvi put sme da se kupa i koliko često?

Nema pravila. Sa kupanjem se može početi i kad štene ima dva meseca jer sad na tržištu postoji veliki izbor šampona i preparata za negu dlake pasa. Postoje i sredstva namenjena samo za određene rase zbog njihove jedinstvene teksture i građe dlake. Ranije, zbog neinformisanosti, koristili smo razne preparate koje nismo smeli, pa su razne iritacije bile moguće. Najbolje je psa kupati kad se ukaže potreba.

Darko Drobnjak (11)

Kad se pas vodi kod frizera/grumera i kod kojih rasa je to obavezno?

Kod svih dugodlakih rasa. Odvesti ga što ranije – već kad štene ima tri meseca. Grumer (engl. groomer) tad neće imati mnogo posla, ali će se pas polako privići na zvuk vode, fena, makaza, mašinice, kako kasnije ne bi imao problema. Odlazak kod grumera treba ponavljati na svakih trideset do četrdeset dana kako bi pas bio adekvatno negovan.

Je l’ istina da može da im se zamrsi dlaka i da to može dovesti do uginuća?

Da. Ako imate dugodlakog psa potrebno je da ga barem svaki drugi dan iščešljate i pregledate da li ima stranog tela. Kod zapuštenih pasa se mogu javiti gljivične, bakterijske infekcije koje usled komplikacija mogu dovesti do smrti ako se na vreme ne tretiraju.

Darko Drobnjak (10)

Kad izvodimo psa u šetnju, šta je sve potrebno da imamo kod sebe kako ne bismo imali problem sa komunalnom policijom?

Ranije je bilo potrebno da nosite njegov pasoš, a danas nema potrebe nositi bilo kakvu dokumentaciju. Međutim, potrebno je da pas bude obeležen, odnosno mikročipovan, kao što sam već napomenuo – do devedesetog dana starosti. Znači ako izađete sa štenetom od tri ili četiri meseca, ono mora biti čipovano. Ako je pas stariji od tri meseca, mora biti i vakcinisan protiv besnila. Kesica za nuždu je stvar kulture vlasnika i za svojim psom bi trebalo da počisti. Komunalna policija i veterinarski inspektor vam mogu pisati kaznu ako su videli da je vaš pas izvršio nuždu, a vi niste počistili. Na javnim površinama, pas se mora voditi na povodniku zbog bezbednosti ljudi, ali i samog psa.

A da se nosi brnjica na njušci?

To se odnosi samo za opasne pse.

Koje?

Po pravilniku Srbije iz 2011. to se odnosi na američkog stafordskog terijera, stafordskog bulterijera, zapravo sve bulterijere, i sve mešance ovih rasa. Oni moraju nositi korpu, tj. brnjicu. Za druge rase to nije propisano.

A za rotvajlera i dobermana?

Ne.

Darko Drobnjak (13)

Šta moramo sa sobom imati ako rešimo da povedemo psa van zemlje?

Pasoš, koji se dobija onog momenta kad se pas čipuje. I mora biti vakcinisan protiv besnila. Morate se raspitati koji su to uslovi koje zahteva država u koju putujete, i to sve obaviti dva do tri meseca pre puta jer sama procedura izdavanja analiza i dokumenata može potrajati.

Autor ste više knjiga iz oblasti kinologije. Između ostalih, napisali ste i „Enciklopediju rasnih pasa“ i „Eksterijer pasa – osnovne procene“, kao i Priručnik za odgovornog vlasnika psa. Radite li možda na novoj knjizi?

Da. Na dve. Takođe se bave psima i kinologijom i nadam se da će do kraja godine biti objavljene. Obe su usko stručne – jedna je o biomehanici i kretanju pasa, a druga o metodologiji uzimanja eksternih parametara kod pasa. Obe će biti rezultat višegodišnjeg istraživanja.

Darko Drobnjak (20)

- Foto: privatna arhiva Darka Drobnjaka

Autor: - https://www.facebook.com/dusan.veselinovic.9 https://www.instagram.com/it_is_dulle/

Prikazano: 1 Komentar
Napišite svoje mišljenje...

Postavite komentar

XHTML: Možete koristiti ove tagove: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>