ALEKSANDAR LAMBROS: „ŽIVOT SE ŽIVI, NE ČEKA DA SE DESI“
Postavio Dušan Veselinović 29 Dec 2015 u 18:40 | Kategorija: Intervju, Poslednje dodato, top | 1 Komentar

„Vorholov kod i druge misterije popa“ je naziv nove knjige pisca Aleksandra Lambrosa, koja je predstavljena na ovogodišnjem Sajmu knjiga u Beogradu. Priče iz ovog dela su ispunjene humorom, satirom, misterijom, pornografijom i mnogim elementima savremenog života. Ne preporučuje se mlađima od 18 godina. Za Presstiž internet magazin autor govori o nastanku knjige, reakcijama čitalaca i zašto ne voli trilogiju „Gospodar prstenova“…

Aleksandar Lambros (1)

Knjiga se sastoji iz četiri priče koje predstavljaju parodije na književna dela „Snežana i sedam patuljaka“ (Jebuljica i sedam patuljaka), „Pepeljuga“ (Pepelito), „Da Vinčijev kod“ (Vorholov kod) i „Gospodar prstenova“ (Lord of the cock ring). Šta Vas je navelo da napravite parodiju od tih dela?

Ne znam, nekako je samo došlo i nametnulo se. Učinilo mi se zabavnim da od bajki na kojima smo svi rasli napravim porno parodije. Bajke su deo paketa kojim nas roditelji i društvo kao još neformirane ličnosti programiraju gomilom besmislica i fantazama u psihotične ličnosti kad odrastemo. Psihotičan čovek je poželjan za sistem i društvo, jer je kao takav lak za manipulaciju i ceo život biće dobar potrošač lekova za suštinski nepostojeće probleme. Na primer mit o „kraljeviću na belom konju“ i uz njega „živeli su srećno do kraja života“ je najobičniji fantazam koji se provlači još od Platona, preko hrišćanstva, i koji je nebrojeno mnogo ljudi koštao patnje i psihičke bede. Princeze treba da se jebu, a život je dovoljno dug da kroz njega progalopira i nekoliko kraljevića na belom konju. Život se živi, a ne čeka da se desi. Drugo, dobro ne pobeđuje uvek zlo. Štaviše, retko. Većina te slađane bucmaste dečice izraste u individue koje relativno lako podležu zlu. Sem toga bajke, jednom kad odrastemo, dobijaju status „svetog pisma“, a mene to, kao strastvenog blasfemičara, nervira. Verujem u zajebanciju kao relativno delotvoran protivotrov gluposti. Tako da, prosto nisam odoleo da ne iskoristim bajke koje svi znamo da proturim neke skroz druge pouke. Kao životna mudrost nekoliko decenija posle. Bajke revisited.

Što se tiče parodije na „Da Vinčijev kod“ u pitanju je čista ljubomora. Braun je osrednji pisac koji je uspeo da napiše planetarni bestseler. I posle njega još nekoliko na manje više isti kalup. Pa to je moj san! Kako da ne budem ljubomoran! Ja uopšte nemam ambiciju da dobijem Nobela ili da napišem nešto poput „Antigone“ ili „Rat i mir“, pa da jednog dana to uđe u školske lektire. Prilično sam nezainteresovan za sudbinu mojih pisanija jednom kad me više ne bude bilo. Ja više volim da me čitaju ispod klupe, na času fizike. I kako sam čitajući „Da Vinčijev kod“ mislio „jao, pa ovo je sjajno i zabavno, zašto se ja nisam ovoga setio?“ i kako sam ne samo ljubitelj, već i kompulsivni potrošač popularne kulture, napisao sam „Vorholov kod“ koji u svemu parodira „Da Vinčija“, sve zaključno sa porukom da čovečanstvo ozbiljno postradava zbog upornog zatiranja principa ženstvenosti. Stvarno sam ponosan na „Vorholov kod“, mnogo sam se zabavljao pišući ga i govorio sebi „Aleks, ti si car!“. Što se tiče parodije na „Gospodar Prstenova“, prosto mi se sam nacrtao. Ja sam vrlo, vrlo političan i „Gospodar Prstenova“ se prosto sam napenalio za jednu političku parodiju.

Aleksandar Lambros (5)

Pored pomenute parodije, knjiga je ispunjena i pornografskim elementima. Znam kakva je moja, ali kakve su reakcije drugih čitalaca?

Ko ne izdrka barem tri puta tokom čitanja, da vrati knjigu i da traži da mu se vrate pare! Za sada pristižu dobre reakcije, srećom. Želeo sam da pornografiji dam dostojanstvo punopravnog književnog žanra. Jesam li uspeo, nemam pojma. Mene mnogo kopka pitanje zbog čega književno delo gubi legitimitet kad se u njemu umesto eufemizama tipa „venerin brežuljak“ i „muškarčev vršnjak“ upotrebe izrazi „pička“ i „kurac“.

Na početku knjige stoji izjava Vudija Alena: „Ne znam šta je pitanje, ali odgovor je definitvno seks“. Mislite li isto?

Oh, da! Ne mislim. Tvrdim čak. Ne znam za ostalo, al’ za jedno je Frojd bio u pravu – život je rvanje Erosa i Tanatosa. Niko to nije bolje shvatio od institucionalizovane religije koja je od eksploatacije seksualnog nagona, jednog od najjačih koji kao vrsta posedujemo, i institucionalizovanja krivice, tj. greha, napravila nenadjebiv biznis u istoriji celokupnog čovečanstva. Imaš seksualni život – kriv si. Dakle, svi smo u startu krvi (prvobitni greh, još i nasledan!), a potrebno je dokazivati suprotno i na tome religija zarađuje sume u odnosu na koje je svaki drugi biznis sitno preduzetništvo.

Aleksandar Lambros (4)

U priči „Lord of the cock ring“ jasno napominjete da ne volite delo „Gospodar prstenova“. Zašto?

Ne napominjem, sugerišem, ipak sam dovoljno pisac za te tananosti (smeh). Svesno se izlažem gnevu mnoštva, ali istina je da je jedino što je za mene od tog dela epsko – – dosada. Znam da je „Gospodar prstena“ nezaobilazna referenca pop kulture koje sam ljubitelj, al’ u pitanju je mazohistička potkategorija prema kojoj ne gajim sklonosti. Pokušao sam u tri navrata da odgledan neki od tih XY nastavaka filma, ali bih zaspao svaki put kad bi drveće u šumi krenulo međusobno da razgovara. A uspeo sam da odgledam čak i „Titanik“! Što se knjige tiče, radije bih dva puta pročitao „50 nijansi sive“. Ipak, poslužio mi je odlično da napravim političku parodiju. Neki su mi čak pisali da im je to i najbolja priča u zbirci.

Budući da ste do sada pisali o religiji i biografijama poznatih svetskih ličnosti, zašto ste odlučili da s ovom knjigom bude drugačije?

Ako misliš na knjigu o Robiju Vilijamsu, ona mi je bila naručena. A Madona, da. Al’ ona je boginja, nije poznata ličnost, a ja se bavim religijama. Napisao sam najbolju knjigu o njoj, ajd’ da ne preterujem, ako ne na svetu, a ono makar u istočnoj Evropi (sve do Vladivostoka). Meni njena biografija nije zanimljiva zbog tih infantilnih tabloidnih detalja – npr. s koliko godina je izgubila nevinost i s koliko je muškaraca spavala, već zbog načina na koji je sopstvena iskušenja i životne drame inkorporirala u umetnost. Jedan kritičar je duhovito primetio da za „tako briljantnu karijeru (Madoninu) treba da zahvalimo tome što nije išla na psihoanalizu“.

Ljudi me uglavnom znaju po mojim antireligijskim člancima, što počinje malo i da me opterećuje, pravo da ti kažem. Jer imam želju da pišem i o drugim stvarima, a živimo u svetu u kome su svi nešto hiper subspecijalizovani, k’o kokoši u kavezima na farmama, što s jedne strane kljucaju sa trake, a s druge kenjaju na traku (kad sam se preselio u Francusku i još nisam govorio jezik, javio sam se na oglas za perača sudova u restoranu i na intervjuu su me pitali imam li iskustva u pranju tanjira, kunem se!). Tako da sam morao malo da iskoračim sa poznate i već prilično osvojene teritorije, a imao sam potrebu i da se, kako uglavnom pišem  o ozbiljnim temama, malo i zabavim.

Planirate li svoju sledeću knjigu i, ako nije tajna, čime će se baviti?

Naravno, barem deset ih je već u planu. Koju ću najpre završiti, to ne znam. Dugujem publici knjigu posvećenu isključivo islamu pošto imam reputaciju „ljubitelja“ istog, koju ne samo da prihvatam već želim i da je opravdam. Zatim opet seks. Pa seks. Malo istorije i misterije. Roman. Je l’ sam pomenuo seks?

- Knjigu „Vorholov kod i druge misterije popa” možete poručiti OVDE. 

Autor: - https://www.facebook.com/dusan.veselinovic.9 https://www.instagram.com/it_is_dulle/

Prikazano: 1 Komentar
Napišite svoje mišljenje...
  1. Rosmersholm says:

    Površna, praznjikava i priprosta osoba koja smatra da kada izgovori reč “kurac” emancipuje svako ljudsko biće na svetu. Tja.

    Jedan je od najistaknutijih hodajućih eksperimenata Daning-Krugerovog efekta sa srpskog interneta (a nije da nema opaku konkurencu), izuzetno simplifikuje ozbiljne probleme prema kojima ima pretenzija (niti ima obuke i obrazovanja da smesti te probleme u bilo kakav kontekst), tako nanoseći poprilično štete, pre svega sebi samom.
    O hipster-nacionalizmu koji ispoljava da i ne govorim.

    Ali on sam po sebi i nije problem, jer je njegova uticajnost dubiozna; ukratko rečeno, tipičan pripadnik jedne od najgorih generacija koju je ova sirota zemlja imala nesreću da iskusi – od roditelja koji su obnovili ratom uništenu zemlju ni iz čega, izašli iz tog rata kao pobednici, a dali decu nesposbnu, koja su zemlju upropastila, izrodila još gore ljude, sklone svakoj vrsti moralnog relativizma, egotizma i emotivne inteligencije jedne uljane repice.

    Želeo bih mu od srca da osvetla malo svoj um od neneistinitih mnenja i poluznanja kojima je tako zarobljen, jer na kraju krajeva – ipak verujem, čitajući njegova opštemestašenja da se ispod sve te površnosti, egocentričnosti i različitih niskosti duha krije osoba koja želi da ovom svetu i ljudima krene bolje.

Postavite komentar

XHTML: Možete koristiti ove tagove: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>