„UMETNOST JE HRABROST“: MIŠO FILIPOVAC
Postavio Dušan Veselinović 24 Apr 2015 u 18:10 | Kategorija: Društvo, Poslednje dodato, top | 0 Komentara

U šarenilu dedinjskog ateljea dvadesetsedmogodišnjeg umetnika Miše Filipovca preovlađuju drvene i voštane bojice, četkice, gomile radova i papira, kao i njegove stvaralačke inspiracije – keramičke figure jelena i srna. Još dok je pohađao osnovnu školu, Mišo je provodio svoje raspuste u crtanju. Završio je Srednju umetničku školu u Užicu, a potom i Filološko – umetnički fakultet u Kragujevcu, na kom je kao jedan od najboljih studenata osvojio razne nagrade i priznanja. Na istom fakultetu danas radi kao asistent, ali trenutno živi u Beogradu gde je upisao doktorske studije na Akademiji lepih umetnosti, nakon kojih će nositi zvanje doktor umetnosti.

miso-filipovac

- Mišo Filipovac / foto: Dušan Milenković

Mišo je upoznat sa više likovnih tehnika. U srednjoj školi je završio smer konzervator kulturnih dobara, kao i zidno slikarstvo na fakultetu. Međutim, danas se prevashodno bavi crtežom i slikom. „Ne mogu da kažem da sam tipični zidni slikar. Na fakultetu sam usavršavao tradicionalno slikarstvo koje mi je kasnije pomoglo da dođem do savremenog, istražujući oblasti crteža, slike, novih medija itd. Nisam jedan od studenata koji vole da se bave ikonografijom, freskom i oslikavanjem manastira što se na zidnom slikarstvu između ostalog i uči. Međutim, to mi je veoma pomoglo da svoj likovni pristup unapredim i osavremenim“, kaže ovaj mladi umetnik.

Miso-Filipovac

U poslednje vreme glavni motivi Mišinih radova su jeleni, srne i srndaći. Budući da gaji veliku ljubav prema ovim životinjama, spontano je skupljao i pronalazio njihove figurice dok je uređivao svoj stan. Počeo je da ih prikazuje i na papiru, pa se iz tih radova razvio ciklus crteža pod nazivom „Skupovi“, koji je prošle godine prikazao na samostalnoj izložbi u galeriji „Mostovi Balkana“ u Kragujevcu. To su crteži na papiru sa malim intervencijama u boji. Uglavnom predstavljaju zatečenu jedinku u njenom prirodnom staništu i njen odnos prema mnoštvu i celini. Životinja uglavnom posmatra određenu situaciju ili strepi od neizvesnosti. Proučavajući ove radove, posmatrač može da dođe do određenog ličnog zaključka. Crteži mogu značiti potpuno odsustvo straha, ali mogu izazvati i nelagodnost samim posmatranjem. Čovek je skriven kao pasivni posmatrač celog događaja. „Lajtmotiv koji se provlači u ovim radovima je i sam opstanak i zaštita vrste. Svi dođemo u situaciju da za Novu godinu volimo motiv jelena, srne, laneta, a zapravo ne znamo šta se tada sa njima dešava u njihovom prirodnom okruženju, i zapravo koliko oni danas idu ka tome da postanu ugrožena vrsta. Pored ovakve poruke, „Skupovi“ oslikavaju i međusobne ljudske odnose“, kaže Filipovac.

Miso-Filipovac 2

Na ovim crtežima preovlađuje bela boja papira. Male intervencije u boji često se mogu videti na glavnoj nacrtanoj figuri. To je obično crvena boja koju će Mišo pretežno koristiti i u svom novom ciklusu portreta na kom trenutno radi. „Verujem da ta bela površina jednako utiče na kvalitet rada kao i deo sa bojama. Pronašao sam dobar odnos popunjenog i praznog prostora na crtežu jer sam težio savršenstvu beline. Na primer, da čista površina, kao sneg, ostane netaknuta kako bi akcentovala dramatiku koja se odvija u bitnijem segmentu crtačkog dela. Crtež može biti slika i slika može biti crtež. Ista je ideja i poruka i granice su neizbrisive“, smatra Filipovac.

Miso Filipovac

Ipak, Mišina glavna inspiracija za crtanje je čovek. U likovnom smislu, portret i ljudska figura su ga oduvek privlačili. Najveći izazov kad crta portret je da verodostojno prikaže ljudski karakter. „Portret je složena tehnika iz više nivoa. Bitno mi je da portret zaliči na osobu, pa makar i po, na prvi pogled, nebitnim stvarima – gestom ili odeći. Nekad model oslikate i pogodite u celini, a nekad prenesete samo karakter ili pozu u kojoj sedi, držanje itd. Prema mom mišljenju, crtež je okosnica svega i najbitniji deo mog razmišljanja. Crtački impuls mi radi dok stvaram portrete modela oko sebe. Kad je osoba prisutna dok sa njom sarađujete, imate veliku želju da njen portret uradite što bolje. Razgovorom je upoznajete i dolazite do suštine portreta. Mnogi umetnici veruju da je psihološko stanje modela najbitnije, kao i ono što uhvatite iz njihovih očiju.“

Miso-Filipovac-portret

Kod sebe uvek ima mali skicen-blok u koji crta sve što ga u određenom trenutku inspiriše. Nekad model ne mora da poseduje apsolutno ništa da bi ga Mišo prikazao na papiru. Kad vežba crtanje u datom trenutku, crta bilo koga ko se nalazi u njegovom okruženju. Nebitno je da li odabrana osoba u tom trenutku pozira, gleda televiziju, piše itd. Svako može biti motiv za crtanje.

Posao asistenta na Filološko – umetničkom fakultetu u Kragujevcu je započeo na predmetu anatomsko crtanje, da bi kasnije držao nastavu i na predmetima crtanje, crtanje i slikanje, i akt. Veruje da je individualni rad u ateljeu veoma bitan, iz razloga što se to znanje i iskustvo kasnije može preneti i mladim ljudima. „Studentima pomažem da zadatu ideju iznesu do kraja. Na prvoj godini studija rade crtež, potom sliku, a u trećoj i četvrtoj godini su slobodniji za likovne eksperimente i individualni rad kada ih upućujemo na samostalne projekte i izložbe.“

miso filipovac

Trenutno je na prvoj godini doktorskih studija gde usavršava tehniku crteža pod mentorstvom umetnika Vladimira Veličkovića. Posle tri godine ovih studija, spremiće doktorsku izložbu koja će biti, prema Mišovom mišljenju, suština i kruna njegovog dosadašnjeg rada.

Filipovac je član ULUS-a (Udruženja likovnih umetnika Srbije) od 2012. godine. Ove godine će održati svoje izložbe u Kovinu, Paraćinu, Kragujevcu, Beogradu, Pančevu, Istri. I pored svojih mnogih samostalnih i grupnih izložbi, smatra da je umetnički život u Srbiji veoma težak. „U ovoj zemlji ste prepušteni sami sebi. Sami stvarate i sami promovišete svoj rad. Umetnik je često usamljen, a njegov najradosniji dan je dan otvaranja njegove izložbe gde može predstaviti sebe javnosti, a iza toga ima i te kako dosta rada, prljavih ateljea, telefonskih poziva itd. U ovoj zemlji umetnost je hrabrost. Hrabrost da se bavite nečim od čega definitivno većina ne može živeti. Da se bavite nečim u šta morate duboko verovati da bi to imalo svrhu. Razmišljao sam i o napuštanju svoje zemlje, ali velika je snaga potrebna za odlazak, a još veća za povratak. S obzirom da radim kao asistent, trudim se da mladima prenesem određene ideje i da ih odgurnem od svakodnevnog sivila i društvenih mreža barem za vreme trajanja časa. Posetiti određenu umetničku izložbu ispunjava koliko i dobar film ili odlazak u pozorište“, zaključuje Mišo Filipovac.

Autor: - https://www.facebook.com/dusan.veselinovic.9 https://www.instagram.com/it_is_dulle/

Postavite komentar

XHTML: Možete koristiti ove tagove: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>