Neki ih koriste za skrivanje radoznalih pogleda, drugi za skrivanje tamnih podočnjaka, ali većina ih nosi radi zaštite dragocenih prozora u svet – očiju. Naočare za sunce imaju veoma dugu istoriju, mada se u počecima njihova svrha potpuno razlikovala od današnje.

Istorija naočara za sunce počinje ranije nego što bi većina nas očekivala. Preteču jednog od glavnih modernih modnih aksesoara koristili su još u drevnom Rimu, pedesetih godina nove ere. Naime, rimski car Neron posmatrao je borbe gladijatora kroz uglačano smaragdno drago kamenje koje je smanjivalo jačinu sunčevog bljeska.

Istorija tamnih stakala sličnih ovim danas počinje krajem 13. veka. „Dimno senčenje“ je naziv tehnike zatamnjivanja stakla na naočarima koja je razvijana u Kini tokom 12. veka. Ovako nastala zatamnjena stakla nisu imala dioptriju, niti su bila namenjena ublažavanju jačine sunčevih zraka. Vekovima, sudije u Kini nosile su ovakve naočari kako bi u sudnici sakrili izraz i pokrete svojih očiju. Sudska ocena dokaza i suđenja morala je ostati tajna sve do završetka suđenja. Vremenom su ovakva stakla počela da se koriste i kao štitnik od sunčevih zraka, ali to i dalje nije bila njihova primarna funkcija. Godine 1352. Tomaso de Modena naslikao je nešto što bi se moglo smatrati prvim sačuvanim dokazom o upotrebi naočara za sunce u Italiji. U slučaju Italijana ovaj modni dodatak trebalo je da simbolizuje otmenost i mudrost. Prva zatamnjena dioptrijska stakla proizvedena su u Italiji, ali su bila plasirana i na tržište Kine. Međutim, čak ni tada Kinezi nisu mnogo marili za sunčeve zrake, već su uglavnom italijanske naočari koristili u sudske svrhe.

Sredinom 18. veka, Džejms Ajskou je počeo da eksperimentiše sa zatamnjenim staklima. Ajskou je smatrao da zelena i plava boja mogu pomoći da se isprave određeni nedostaci vida. Zaštita od sunčevih zraka, međutim,  nije bila njegova briga.

VOJSKA I SUNČANA ZAŠTITA

Popularnost naočara za sunce zapravo je fenomen 20. veka. Veliku ulogu u razvoju tehnologije za izradu ovakvih „štitnika“ za oči imala je američka vojska. Američki vojni avijatičarski korpus je 1930. godine od optičke firme Bausch & Lomb naručio izradu visoko efikasnih naočara koje će zaštititi pilote od prejakih odsjaja. Fizičari i optičari ove kompanije usavršili su proizvodnju stakala tamno zelene nijanse koja su apsorbovala žutu svetlost.

Ray Ban

Pripreme za Drugi svetski rat donele su i jednu novinu koja će diktirati trendove modnih dodataka i decenijama kasnije. Naime, 1936. godine kompanija Bausch & Lomb stvorila je novi brend u svetu naočara za sunce, koji je danas jedan od najpopularnijih – Ray Ban. Napravljene su avijatičarske naočari koje su odbijale bljesak. Za njihovu izradu korišćena je novootrivena tehnologija Edvina Landa – tehnologija polarizovanih sočiva. Takođe, dizajniran je i blago savijeni okvir rama kako bi se postigla maksimalna zaštita očiju avijatičara koji menja položaj svojih očiju i glave spuštajući pogled na kontrolnu tablu tokom leta. Piloti su ove naočari dobili besplatno, kao deo vojničke opreme, a na tržište stigle su 1937. godine pod nazivom Ray Ban avijatičarke. Na tržištu njihova popularnost i danas traje, doduše u raznim modifikovanim modelima.

REKLAMA PRODAJE PROIZVOD

Ono što je pomoglo naočarima za sunce da postanu šik detalj, jeste pametna reklamna kampanja iz 1960. godine, koju je osmislila firma za izradu češljeva i stakla Foster Grant. Kampanja je nosila naziv “Who’s that behind those Foster Grants?”, a na fotografijama su se iza naočari ovog brenda krila lica lepotica i zgodnih muškaraca. Sedamdesetih godina 20. veka, naočari za sunce su učvrstile svoje mesto u svetu mode, tako što su poznati modni dizajneri, muzičari i holivudske zvezde svojim obožavanjem ovog modnog detalja doveli do povećanja tražnje za njim. Logičan sled bio je razvoj gigantske industrije koja samo nekoliko decenija ranije nije uopšte ni postojala. Još od davnina žene su zavodljivo sakrivale poglede iza raširenih lepeza, a sa tamnim staklima omogućeno im je da to čine na moderniji i ekstravagantniji  način.

PILOTSKE, PUTNIČKE, MAČKASTE, LENONKE

Lenonke

U današnjem svetu postoji pravo šarenilo modela sunčanih naočari. Velika raznovrsnost boja, materijala, oblika i cena omogućava svakome da pronađe zaštitu za oči kakva mu sasvim odgovara. Kao i sa svim ostalim stvarima koje imaju veze sa modom, i stilovi i modni trendovi, kada su naočari u pitanju, dolaze, odlaze i vraćaju se. Ali, jedan model proizveden 1953. godine, najprodavaniji je u istoriji industrije tamnih stakala. To je model pod nazivom „Putnik”, odnosno, na engleskom Wayfarer. Proizvod je brenda RayBan i, mada njegova popularnost nikad nije prestala,u većem intenzitetu je vraćena pre nekoliko godina.

1950-ih glavni dizajn ženskih naočari ovog perioda bio je „mačije oči”. Sa svojim zašiljenim gornjim uglovima, ovakve naočari bile su dovoljno glamurozne za zvezde poput Merilin Monro i Odri Hepbern. Ovakve naočari omiljene su i među ženama današnjice jer daju šik i dramatičan izgled. Kada je o dizajnu muških naočari reč, popularan je bio takozvani browline stil koga je karakterisala zadebljana gornja linija rama. Veliki obožavalac ovakvog dizajna bio je Džejms Din. Modni kritičari smatraju pri izboru ovakvog modela ne možete pogrešiti.

1960-e godine su bile vreme velikih socijalnih preokreta, kontra-kulture, Vijetnamskog rata i Kenedija. Politička i društvena klima imala je jak uticaj na modu. Ogromne, bug-eye, predimenzionirane naočari postale su modni imperativ. Ikona stila, Žaklina Kenedi Onazis, učinila je popularnim ogromne naočari okruglih okvira, dok je Brižit Bardo proslavila velike naočari sa belim okvirom.

Brižit Bardo

Upravo 60-ih, stvoren je Wayfarer model, najpopularniji stil za muškarce koji se vratio na velika vrata u 21. veku. Danas ga podjednako nose i jači i lepši pol. Šezdesetih su ih nosili Bob Dilan i Endi Vorhol.

1970-e godine donele su ekonomske probleme, inflaciju, zelene pokrete, naftnu krizu, Ričarda Niksona i disko. Najveći broj naočari u ovim godinama bile su one izrađene od plastike, velikih dimenzija, bez okvira. Sedamdesetih je počela da se rađa raznovrsnost u bojama stakala. Džejn Fonda i Dajan Kiton nosile su naočari čija su stakla bila osenčena od tamne ka svetloj nijansi. Muški stilovi bili su veoma slični, mada je Elton Džon uveo jednu novinu noseći ramove kvadratastog oblika.

Tom Kruz u filmu Top Gun

1980-e obeležene su padom Berlinskog zida, Reganizmom, Černobiljskom katastrofom, ratom protiv droge, Lenonovom smrću, prvim računarom i pojavom MTV-a. Kada je o modi reč, novi talas kapitalizma doveo je do popularnosti dizajnirane odeće i ekscentričnog stila. Dobro je poznato da je moda osamdesetih donela naramenice, teksas jakne, neon i svetle boje, natapirane frizure, trikoe, dokolenice, grejače za noge, majice bez rukava i izbeljene farmerke. Svet naočari bi se mogao opisati kao ekscentričan „plastičan retro stil”. Za žene, to je značilo plastične, šarene okvire koji „upadaju u oči”. Modna ikona tog doba bila je Lejdi Di koja je obožavala naočari belih okvira. Kad je o muškarcima reč, važno je pomenuti kralja popa Majkla Džeksona koji je proslavio takozvane štit-naočari, ali i Tom Kruza koji je ulogom u filmu „Top gan” i nošenjem avijatičarskih okvira u istom, doprineo da prodaja ovakvih naočari poraste za 40%.

1990-e ostaće upamćene po smrti princeze Dajane, Internetu, poznatim sitkomima poput „Prijatelja”, kao i pojavi rolera. Moda je donela kožne jakne, mokasine, predimenzionirane džempere, teksas pantalone. Naočari za dame su bile okruglastih stakala, oivičenih žičanim ramovima, dok je kod muškaraca bio popularan sportski dizajn ovog modnog dodatka.

Tržište naočara za sunce danas izgleda kao veliki vašar na kome se mogu kupiti svi modeli ikada proizvedeni. Cene se kreću od nekoliko stotina dinara, do nekoliko hiljada evra, u zavisnosti od brenda, dizajna i kvaliteta. Ono što je zapravo najbitnije jeste pronaći one koje će svojim kvalitetnim staklima pružiti zaštitu vašem ogledalu duše.