Višestruko nagrađivana plesačica Marijana Maja Kovačević, devojački Nikolić, plesom je počela da se bavi još kao devojčica. Pored predstavljanja naše zemlje na nekoliko kontinenata, njena postignuća uključuju i lokalne i svetske nagrade, a svoja iskustva je tokom godina prenosila mlađim polaznicima, držeći časove u nekoliko plesnih škola. Za Presstiž internet magazin Maja govori o svojim plesnim počecima i izazovima, razlici između evropskog i američkog plesa i šta za nju ova umetnost predstavlja…
Kad si počela da se baviš plesom?
Sa nepunih 9 godina. To je bila ljubav na prvi korak.
Šta te u plesu posebno privlači?
Ne mogu da izdvojim jednu stvar koja me posebno privlači, jer ima toliko toga lepog u plesu – muzika, sloboda pokreta, elegancija i gracioznost koju svaka plesačica oseća kada obuče plesni kostim i cipele. Da ne govorimo o značaju fizičke aktivnosti, o sklapanju novih poznanstava, upoznavanja drugih kultura i vrsta plesa itd.
U svojoj plesnoj karijeri si igrala u grupi sa svojim partnerom i još sedam parova, a kasnije ste se izdvojili kao nezavisni takmičarski par. Nastupali ste na mnogim takmičenjima u Srbiji i inostranstvu…
Plesali smo u Austriji, Sloveniji, Bosni, Turskoj, SAD, Argentini… Bilo je tu mnogo putovanja, nagrada i lepog druženja. Sa svojim partnerom sam bila finalista svih turnira u našoj zemlji, bili smo polufinalisti na međunarodnom turniru u Sloveniji, na međunarodnom turniru u Sarajevu smo osvojili prvo mesto, a u Argentini sam osvojila drugo mesto na svetskom prvenstvu u Pro/Am kategoriji sa svojim partnerom iz Amerike. Na svim plesnim takmičenjima u SAD smo osvojili prva mesta – Stamfordu (Konektikat), Bostonu, Las Vegasu… Ples u Americi se dosta razlikuje od evropskog načina koji mi primenjujemo u našoj zemlji. Koraci i brojanje su drugačiji. Ukratko rečeno, njihova takmičenja nisu ista kao kod nas, tako da kad i najiskusniji plesač ode u SAD susreće se sa potpuno novim načinom plesa.
- Sa plesnog takmičenja u Argentini
- Nastup Maje i njenog plesnog partnera Martina u SAD pogledajte OVDE
Koje odevne kombinacije su najprikladnije za plesnu tačku?
Sve zavisi da li je u pitanju takmičenje, koncert, ili nastup sa određenom tematikom. Na takmičenju se nosi jedan kostim za svih pet plesova jer nema vremena za presvlačenje. Za latino tačke se nose malo slobodnije kreacije, kraće i otvorenije haljine, jer je važno da plesačica ima slobodu pokreta koji su vrlo brzi i zahtevni. Za standardne plesove se nose svedene duge haljine, jer nema tako brzih pokreta i koraka kao u latino plesovima.
- Sa plesnim partnerom Dragoljubom Ilićem
U kom plesu najviše uživaš?
U rumbi. Prirasla mi je za srce od prvog trenutka kad sam je zaplesala i za mene predstavlja jedinstven doživljaj. Rumba je ples ljubavi, nežan je, romantičan i mislim da je većini plesačica baš taj ples omiljeni.
Časove plesa si počela da držiš još dok si pohađala srednju školu. Koji uzrast su bili tvoji polaznici?
Da, časove sam počela da držim sa 17 godina, u plesnom klubu „Luna” iz Čačka. U početku sam radila uglavnom sa mlađim polaznicima predškolskog i školskog uzrasta, a kasnije sam se družila i sa učenicima srednjih škola i prenosila im svoja igračka iskustva i umeća.
Kad bi sve ovo objedinila, šta ples za tebe predstavlja?
Ples za mene predstavlja nešto posebno i najlepše na svetu. To sam shvatila prvog trenutka kad sam zaplesala. Muzika me pokreće i čini srećnom. Kad plešem, ne razmišljam ni o čemu drugom. U tim trenucima postoje samo muzika i pokret. Sve ostalo staje…
- Foto: privatna arhiva Maje Kovačević
