Šef kolumbijskog narko kartela koji je na tržište plasirao 80% svetskog kokaina, čovek odgovoran za hiljade ubistava, proglašen među deset najbogatijih ljudi krajem 80-ih godina, Pablo Eskobar, ubijen je 2. decembra 1993. godine.

Rođen je 1949. u malom selu u pokrajni Antiohija u Kolumbiji. Kada mu je bilo sedam godina, gerila je upala u selo i zapalila im kuću. Nakon tog događaja, Pablo je zajedno sa starijim bratom poslat u Medljin da žive sa Hemildnom majkom (Hemilda je bila njihova majka).

Iako sin učiteljice, Eskobar je još kao dete izbačen iz škole i već tada upada u loše društvo kriminalaca. Reputaciju delikventa stekao je još u tinejdžerskim danima.

Tu počinje priča jednog od najvećih kriminalaca 20. veka…

OD PREPRODAVCA NADGROBNIH SPOMENIKA DO NARKO BOSA

Jedan od prvih Pablovih poslova bio je da sa groblja kupuje stare nadgrobne spomenike, sređuje ih i prodaje. Njegov sledeći posao bio je šverc cigareta i kućne hemije. Međutim, posle par meseci policija je po dojavi znala kuda će kamioni proći, te je zaplenila svu robu. U to vreme, Pablo je bio student političkih nauka na Univerzitetu u Medeljinu, međutim zbog lošeg finansijskog stanja napustio je studije.

Uprkos tome, govorio je da će postati predsednik Kolumbije.

Sa nepunih 30 godina ulazi u svet kokaina. U početku je sa rođakom Gustavom i još jednim prijateljem prenosio pastu koke iz Perua u laboratorije u Medeljnu. Međutim, kako je vreme odmicalo, ekipa je otvorila svoje laboratorije i tako dobijala gotov proizvod, što je znatno olakšalo posao. U to vreme kilogram kokaina vredeo je 35.000 dolara.

Drogu su u početku prevozili u Majami, u starim avionskim gumama. Iako su mu jednom prilikom pronašli robu i uhapsili ga, Pablo je uspeo da podmiti sudije i veoma brzo je bio na slobodi. Od tog događaja nikada više nije on lično prevozio drogu. Angažovao je pilote koji su po jednom letu zarađivali milione dolara. Međutim, posao je cvetao, pa je mogao sebi da obezbedi 15 novih aviona.
Ubrzo ulazi u posao sa Karlosom Lehderom, pa su njih dvojica kupili malo ostrvo na Bahamima gde su napravili pistu. Sredinom 80-ih tuda su prolazili svi avioni koji su prenosili robu u SAD.

ROBIN HUD I UBICA

Kako ga je i politika interesovala, Pablo je 1982. počeo i njome da se bavi. Ovaj potez smatra se njegovom najvećom greškom. Kandidovao se za kongresmena i počeo da gradi stambene objekte za najsiromašnije. Među sirotinjom dobio je nadimak Robin Hud, jer im je pored krova nad glavom obezbedio i zdravstvenu zaštitu. Kako je zadobio poverenje naroda, izabran je za kongresmena. Poltičko angažovanje mu je donelo medijsku pažnju, popularnost kod naroda, ali i zavist kod potrotivnika koji su ga optužili da je narko-diler. Pablo je 1984. naredio ubistvo političkog protivnika Lara Bonjile, nakon čega je policija dobila naređenje da ga uhapsi. Međutim, on je pobegao i sklonio celu svoju porodicu iz Kolumbije. Bili su u Panami, gde ih je štitio panamski diktator Manuel Norijega, međutim kada su saznali da će biti uhapšeni otišli su u Nikaragvu. Nakon par meseci u bekstvu odlučili su da se vrate u Koliumbiju i nagode se sa policijom.

RAT SA DRŽAVOM

SAD je pritiskala vladu Kolumbije da donese zakon o ekstradiciji kojim je bilo omogućeno da se državljani ove zemlje isporučuju u SAD, a tamo će im se suditi. Ovaj zakon je označio početak rata između narko kartela i vlade.
Novembra 1985. Pablo je dao novac gerilskom pokretu koji je krajem meseca napao vrhovni sud u Bogoti. Zgrada je spaljena, četvoro sudija je ubijeno, ubijeni su i policajci kao i neki članovi gerile. U Medeljinu je objavljeno da će svako ko ubije policajca dobiti novac od Eskobara. Preko 700 policajaca ubijeno je tokom dve godine.

Pablov posao je cvetao, kartel je mesečno slao desetine tona kokaina u Ameriku, a otvoreno je novo tržište u Evropi. Roba se prevozila brodovima do Španije (gde su bili u dogovoru sa španskim premijerom), a odatle u Zapadnu Evropu.

Iako zvuči neverovatno, Pablov najveći problem u to vreme bio je gde smestiti tolike količine novca. Držali su ga po raznim skladištima, a pacovi bi im godišnje pojeli nekoliko milijardi. Postoji priča da su mesečno trošili 3000 dolara samo za gumice da svežu novčanice.

Nakon napada na vladu članovi kartela su postali begunci, skrivali su se u džunglama noseći sa sobom torbe u kojima su bili milioni dolara. Kao odgovor na napad na sud, vlada je locirala i uništila najveću laboratoriju Medeljinskog kartela i zaplenila 13 tona droge.

Godine 1989. bili su predsednički izbori, i svi kandidati su u svojim kampanjama obećavali da će iskoreniti organizovani kriminal i deportovati narko dilere u Ameriku. Kao odgovor na takvu kampanju, Eskobarov kartel je ubio šest kandidata. Tokom narednih godina rat je kulminirao , svakodnevno su minirani objekti, ubijani ljudi..

BEKSTVO IZ KATEDRALE I SMRT

Rat je privremeno obustavljen kada je 1991. godine vlada pod pritiskom Pabla Eskobara promenila ustav i zabranila ekstradiciju. Dogovor je bio da on u Kolumbiji provede sedam godina u zatvoru, a on je na ovo pristao pod uslovom da sam sebi napravi zatvor. Kupio je kuću na planini iznad Medeljina i odlučio da tu boravi. To mesto dobilo je naziv katedrala. Ovaj privatni zatvor bo je ispunjen luksuzom koji je za to vreme bio nezamisliv. Eskobara su čuvali njegovi ljudi. Mesto je postalo centrala njegovog kartela, mesto gde su primani poslovni partneri i ubijani protivnici. Ali u jednom trenutku vladi je ovo ponašanje narko bosa bilo previše.
Eskobaru ni u ovakvim okolnostima nisu izostajale informacije. Jula 1992, pre nego što su ga vlasti premestle u drugi zatvor on je pobegao. U poteri za njim učestvovale su kolumbijska policija, američka Agencija za suzbijanje narkotika (DEA), kao i CIA. Pored njih komanda za ubijanje od sukobljenih trgovaca drogom, uz podršku policije, desetkuje Medeljinski kartel. Prilikom hapšenja Eskobar je bežao preko krovova zgrada izbegavajući metke koji su iz sekunde u sekund išli ka njemu.

Prema jednoj priči, Eskobar je pucao sebi u glavu kako bi izbegao hapšenje. Prema drugoj, za njega je bio koban jedan od hiljadu metaka koji su ispaljivani ka njemu.

Posle smrti Eskobara počeo je period preporoda za Medeljin. Grad je postao bezbedniji, ulagano je mnogo novca u infrastrukturu, strana preduzeća su investirala… Međutim, trgovina drogom nije prestala. Pojavili su se novi narko bosovi. Nijedan kao Eskobar. Ali su postojali. Postoje i danas. Kolumbija je još uvek na prvom mestu po izvozu kokaina u svetu.

Fotografije: dailymail.co.uk, express.co.uk, mirror.co.uk