UTVRĐENJE, ZATVOR, MUZEJ: KULA NEBOJŠA
Postavio Miloš Ljubisavljević 24 Jul 2014 u 09:56 | Kategorija: Čari Beograda, Poslednje dodato, top | 0 Komentara

Od trenutka kad se iz porodilišta začuje prvi plač jednog novorođenčeta, bar dve stvari postaju izvesne: prva je glavobolja roditelja zbog preskupe bebi opreme, a druga da smo kao novorođenče osuđeni na život čoveka i obdareni svim dobrim i lošim emocijama koje takav život sadrži. Od tog trenutka, pa preko prvih iskušenja puberteta, prvih odgovornosti, strahova i strepnji sa kojima se suočavamo u životu, mnogo puta smo čuli kako nam različiti ljudi kažu: „Ne boj se!“. Zamislite se sad u ulozi zatočenika kome te reči kao jedine koje zna na srpskom izgovara turski dželat koji će vas skratiti za glavu. Jeza i strah su istog trenutka na koži, pod kožom, u celom biću. Milenijumima već kao vrsta nismo u stanju da zaista poslušamo tu krilaticu, jer smo ljudi i moramo da živimo sa svojim osećanjima i strahovima.
Ona s druge strane to ne mora, jer se ona nikoga ne boji – Kula Nebojša.

Kula Nebojša Foto: dodaj.rs

Kula Nebojša
Foto: dodaj.rs

Nekada se u istoriji Slovena verovalo da je ime koje se nadene detetu povezano sa sudbinom koja će ga pratiti. Radi uroka to se radilo i kod nas. Radi se još uvek. Otud još uvek žive imena poput Jablan, Bogdan… A jedno od njih je i Nebojša.

Između keja gde lagano šetaju zaljubljeni parovi i puta gde brzo špartaju ogromni šleperi u prolazu ka luci i Pančevačkom mostu, nepomično stoji kula, greškom često nazivana Nebojšina kula. I tako sve od 1460. godine kada su se ovoj, tek stvorenoj, građevini impozantne istorije divili ribari i prodavci sa obliženje riblje pijace, pa sve do danas kada je retko i šetači na keju primećuju. Priča o ovoj osmougaonoj građevini sa pet etaža i otvorima za topove lebdi negde između istorije i legende čineći je utoliko zanimljivijom zbog primesa mističnog. Kula koju danas imamo je takozvana „kradljivica identiteta“. Naime, originalna kula je bila sagrađena u Gornjem gradu Kalemegdana i nosila je naziv još i Bela ili Temišvarska kula tokom svoje istorije. Njena namena je bila da zbog visine i dominantnosti u svakom pogledu služi kao poslednji odbrambeni bedem. I bila je, sve do 1490. godine, kada je srušena. Međutim, svoj simbol nepobedivosti i epitet „neosvojiva“ prenela je na kulu u Donjem gradu, onu koju danas vidimo. Jedna od legendi kaže da se Kula, opirući se turskoj opsadi do krajnjih granica, na kraju vinula u vazduh iz Gornjeg grada u Donji gde će biti van domašaja Turaka, kako bi sačuvala atribute koji su je krasili. Posle više promena naziva, današnji naziv se ustalio krajem 17. veka. Kula u Donjem gradu je i sama rušena prvobitno 1521. godine kada su Turci prodrli u grad tek pošto su uspeli da zapale „Nebojšu“. Odmah potom, otomanski vladar Sulejman je naredio njeno obnavljanje. I tako njena istorija ne prestaje. Ipak, i pored toga što je dugo onemogućavala Turke da osvoje Beograd, današnja Kula Nebojša je u narodu najpoznatija kao zatočenička kula i mučilište, što je postala u 18. veku. To je na neki način čini Crnom kulom Beograda kako je neki zovu. Kao zatvor su je koristili Turci, a u njoj je između ostalih stradao i Riga od Fere, grčki revolucionar i borac za oslobođenje Balkana od Turaka.

Foto: politikin-zabavnik.rs

Foto: politikin-zabavnik.rs

Rušena i obnavljana, pod različitim upravljačkim palicama koje su se smenjivale kao na rolerkosteru, Kula je sve to stoički podnosila, pritom odolevajući i vremenu i reci. Svoje pretposlednje „umivanje“ dobila je 1964. godine i od tog momenta do 2009. njome je vladao – Dunav. I duhovi prošlih vremena. Potpuno je napuštena i ostavljena sama sebi istovremeno i kao materijalna potvrda i kao presuda našoj nemarnosti za istorijsko-kulturnu baštinu. Jedina „umivanja“ u tih četrdeset i nešto godina doživljavala bi kada bi reka plavila priobalje. Jedno od čeda Beograda i jedina očuvana srednjovekovna građevina kalemegdanskog kompleksa do pre deset godina umalo nije postala još jedan od kafića koji su se smatrali komercijalno isplativijim u tom delu grada. Srećom, Grčka je poštujući svoju istoriju i ime Rige od Fere predupredila to, i sa ovdašnjim vlastima dogovoreno je da se na tom mestu otvori muzej. Kao muzej, ovo zdanje funkcioniše od 2011. godine. Na različitim etažama Kule, nalaze se i različite tematske postavke muzeja.

Foto: beograd.rs

Foto: beograd.rs

Ako se prati izreka Fortuna fortes iuvat onda je tu sreću Kula Nebojša svakako zaslužila i zahvaljujući fortuni, ostaje na istom mestu da se i u predstojećim vremenima ničega ne boji i da naredne generacije štiti još dugi niz godina.
Riga od Fere je na samrti, pre nego je u kuli udavljen rekao – Ja sam posejao bogato seme, neka sada drugi dođu da uberu slavno voće.

Odlazak u Kulu Nebojša se stoga ne sme dovesti u pitanje: plod bogate istorije nam je tu, naše je samo da odemo i uberemo ga.

Postavite komentar

XHTML: Možete koristiti ove tagove: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>