ULICA ZNAMENITOSTI I UBISTVA
Postavio Milica Pavlović 30 Mar 2014 u 12:15 | Kategorija: Čari Beograda, Poslednje dodato, top | 2 Komentara

????????????????????????Tom starom beogradskom ulicom ore se aplauzi. Ona često ugošćava naše vrsne glumce. Ponekad se na njen plato postavi crveni tepih, te cenjeni umetnici po njemu koračaju pre nego što uđu u pozorište. Svakog prvog januara ova ulica uživa u dečjem smehu i igrarijama. Svakog drugog dana u godini njom šetaju ili žure Beograđani, ne osvrćući se na njen značaj. Bila je svedok jednog ubistva koje je zauvek iskorenilo iluziju da se u našoj zemlji mogla otvoreno kritikovati vlast. I temelj mišljenja da nikada neće ni moći. Menjali su joj ime sedam puta, da bi se od ’97. ustoličila kao Svetogorska. Dok prilazim broju 35 pitam se, postoji li išta sveto u vezi sa ovom ulicom…

????????????????????????

Znak secanja na Slavka Curuviju

Slavko Ćuruvija je ostao zapamćen kao novinar oštrog pera i simbol brutalnosti Miloševićevog režima. Bio je osnivač „Dnevnog telegrafa“, „Nedeljnog telegrafa“ i „Evropljanina“ a ujedno i  dopisnik listova „Komunist“, „Večernje novosti“, „NIN“ i drugih. Ubijen je na Uskrs 1999. godine. Mesto ubistva? Svetogorska broj 35.

U prolazu gde je živeo i gde je metkom pogođen pao taj čovek, baš tu, nešto je zauvek oživelo. Strah novinara za goli život. Ta adresa je danas barijera zbog koje novinari brišu preoštre stupce svojih tekstova. Na toj adresi ostala je samo ploča njemu u čast. Jedna opomena i podsetnik.

Godine kad se taj zločin odigrao, današnja Svetogorska je nosila naziv Ulica Lole Ribara. Međutim, to nije bilo jedino njeno ime. Pored Resavske i Krunske jedino je ova ulica promenila mnogo naziva. Sve je počelo 1872. godine kada joj je nadenuto prvo ime Kod dva bela goluba. Od 1896. se zvala Svetogorska, ali samo do 1922. godine kad postaje Bitoljska. U svom kasnijem životu biva Ulica Žorža Klemensoa, pa opet Svetogorska, pa Ulica Lole Ribara, da bi danas ponovo nosila naziv Svetogorska. Nije pobedila u ovoj trci jer je pretiče Resavska koja je menjala uličnu tablu devet puta, i Krunska kojoj se to dogodilo čak deset puta.

Atelje 212

Atelje 212

Prema mišljenju mnogih Beograđana, 212 je njen najznačajniji broj. Dugo je ova ulica bila najpoznatija zbog Ateljea 212. Zanimljivo je da pozorište uopšte ne stoji na tom broju već na broju 21 još od svog osnivanja 1956. godine. Postoje nagađanja u vezi sa tim otkud broj 212 u nazivu teatra. Jedno od njih je da je to bio broj londonskog apartmana u kome je rođen Aleksandar II Karađorđević.

Na samom početku svog rada, glumci su imali običaj da nakon završenih predstava prelaze u „Srpsku kafanu“, a svakog 1. januara tu bi preuzimali uloge konobara i služili goste. Tako je nastala i ideja o Ulici otvorenog srca koja je danas postala radosni običaj.

Dom Jevrema Grujica

Kuca Jevrema Grujica

Prva kuća s leve strane pozorišta je bila kuća ministra i političara Jevrema Grujića. Znameniti Srbin je umro dok je kuća još uvek bila u izgradnji. Završena je 1896. godine kao delo Milana Kapetanovića. Kuću je pod zaštitu grada stavio arhitekta i pisac Aleksandar Deroko jer je postojala opasnost urušavanja zbog zidanja zgrade Ateljea 212. Šezdesetih godina je kuća Jevrema Grujića bila diskoteka, da bi nakon toga vratila svoju ulogu političke i biznis kuće – radnog prostora (ne imovine) Bebe Popovića i Milana Beka.

Beograd_Atelje_Urosa_Predica_Svetogorska_27

Atelje Urosa Predica

Kuća na adresi Svetogorska 27, ružičasto-žute fasade, bila je atelje srpskog slikara Uroša Predića. Izgradnja je završena 1908. godine delom arhitekte Nikole Nestorovića kao porodična kuća Uroševog brata Josifa Predića. Uroš se uselio u ovu kuću 1909. godine i radio u njoj naredne 44 godine, do svoje smrti 1953. godine. Njegova najpoznatija dela i portreti tadašnjih srpskih znamenika su nastali u ovom prostoru. Njegov atelje danas spada u spomeničke vrednosti memorijalnog karaktera u Beogradu.

Još jedna znamenita kuća u ovoj ulici se nalazi na broju 32. Ona je pripadala Stanoju Stanojeviću, prvom srpskom enciklopedisti, istoričaru, članu Srpske kraljevske akademije, docentu u Velikoj školi i redovnom profesoru Narodne istorije na Beogradskom univerzitetu. Kuća je podignuta između 1897. i 1899. godine. Stanojević je živeo i radio u ovoj kući od 1904. do 1937. godine.

Dom Stanoja Stanojevica

Dom Stanoja Stanojevica

Pitanje sa kojim dospeh do Svetogorske, pitanje ima li ičeg iole svetog u ovoj ulici dobilo je svoj odgovor u dugoj šetnji među njenim fasadama. Postoji tu neprimetan mir, u hladovini haustora. Prolazi koji vode u zgrade ujedno odvode i do zadnjeg dvorišta. Kad tamo kročite, kročite u vakuum. Nema gužve. I nema sirena automobila. Odjednom je tišina. U hladovini između zgrada, sklonjena sa ulice, nalaze se dvorišta i u njima drvo ili dva. Brojne uspomene dečaka i devojčica koji u njma rastu. A napolju, na trotoaru, prolaze majke sa dečicom u mirnim prolećnim šetnjama. Sa njima, naravno, šetaju i osmesi. Tu su spori i brzi koraci. I tu su prve kocke leda poslužene u piću ove godine. Ako se neko zapitao isto što i ja, neka ode do Svetogorske po svoj odgovor.

Foto: presstiz.rs

Autor: -

Prikazano: 4 Komentara
Napišite svoje mišljenje...
  1. TINA says:

    Oduvek sam mislila da je kuca Jevrema Grujica deo Ateljea :D

  2. Kostica says:

    Lepa dela starije arhitekture pišu istoriju i bude uspomene, a ova današnja neće imati ni istoriju, ni uspomene.

  3. Vesna says:

    Milice, beskrajno lepo pises. Deco, svaka vam cast na ovom magazinu.

  4. manja79 says:

    Magazin je odlican! Kvalitetan je i vidi se da na njemu rade uceni ljudi, ja sam bas zadovoljna. Pozdrav!

Postavite komentar

XHTML: Možete koristiti ove tagove: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>