Zovem se Skadarlija, ili Skadarska ulica. Kako hoćete. Nisam ni bulevar, ni avenija, ni magistrala. Ja sam običan strmi krivudavi sokak usred  Beograda. I to bi bilo sve što bi vredelo reći o meni da nema moje boemske povesti, da nema mojih trošnih krovova, rasklimatanih stolica i rasporenog jendeka…Ovako je o Skadarliji pisao Zuko Džumhur, čuveni karikaturista i hroničar Beograda.

Na mestu gde danas stoji skadarlijski grb – zastava sa žirado šeširom, štapom i karanfilom – nekada se završavao grad, a počinjala zapuštena, neugledna četvrt. Ta četvrt bila je od grada odvojena šančevima punim vode, a uveče bi nakon spuštanja drvenih ćuprija, ostajala u mrklom mraku. Nisu se u njoj čuli ni zvuci tambure, ni violine, ni pesma, ni žamor boema. Nijedan čovek nije želeo da se nađe mimo bedema usred noći, jer je umesto današnjeg bajkovitog sveta, tu mogao naići jedino na zaudaranje baruština koje su punile rovove, ili ne daj bože na palisade – zašiljene koce – na koje su bile nataknute glave srpskih pobunjenika koje su Turci ostavljali kao upozorenje. Zimi se ovde čak moglo naići i na vukove. Kroz ovu ulicu nekada je išao potok, a stanovnike su uglavnom činili Romi, pa je dobila naziv Šićinmala (u prevodu Ciganska mahala). Krajem 19. veka sa odlaskom poslednjih Turaka romsko naselje iščezava, a trošne kolibe oblepljene blatom i sa krovovima od trske, zamenile su solidnije kuće u kojima su živeli zanatlije, ugostitelji i sitni činovnici. Svuda su bili lijanderi posađeni u drvenu burad, praveći hlad i dajući ulici upečatljiv izgled. U to vreme nikle su i prve kafane. Od turskog prisustva ostala je samo kaldrma, pa je kasnije satiričar Brane Cvetković napisao – Noću kad je jedan sat Skadarlijom lomiš vrat.

Skadarska ulica je ime dobila 1872. godine, a za vreme austrijske okupacije se nakratko zvala Ružina ulica. Potom je čitav kvart po njoj dobio ime. Iste godine se ovde doselio čuveni srpski književnik i slikar Đura Jakšić koga smatraju prvim poznatim boemom Skadarlije. Nakon toga će uslediti dolazak mnogih umetnika koji će iznajmljivati sobe u tada još uvek siromašnoj četvrti. Svi oni će živeti i stvarati u ovdašnjim kafanama. Nakon rušenja kafane Dardaneli (1901), koja se nalazila na današnjem Trgu Republike, a tadašnjem Pozorišnom trgu, čitav kafanski život Beograda seli se u Skadarliju. Među gostima je bilo glumaca, novinara, pevača, književnika, ali i običnih namernika, gimnazijalaca i zaljubljenih u mlade glumice. Prema ,,Vodiču kroz Beograd“, u Skadarskoj i okolnim ulicama je početkom 19. veka bilo četrnaest kafana. Neke od njih su iščezle – ,,Vuk Karadžić“, ,,Bums – keler“, ,,Bandista“, ,,Zlatni bokal“. Međutim, dve koje su prema mnogim svedočenjima bile najomiljenije, održale su se do danas, ali u nešto izmenjenom stanju – ,,Dva jelena“ i ,,Tri šešira“. Vreme nakon Prvog svetskog rata donelo je u ovaj kvart džez, šampanjac i čarlston.

U kafanama skadarske ulice inspiraciju su tražili mnogi velikani pera, glume, kičice, pesme. Od Čiča Ilije Stanojevića, J.J. Zmaja, Đure Jakšića, Branislava Nušića, Stevana Sremca, Tina Ujevića, do Žanke Stokić, Tome Zdravkovića, Silvane Armenulić i Mome Kapora. Mnoga čuvena dela napisana su za stolovima sa kariranim stolnjacima. Jedno od njih je drama ,,Stanoje Glavaš“, koju je Đura Jakšić napisao u kafani ,,Zlatni bokal“.

Skadarska modernog sveta

Već sa prvim korakom u Skadarsku, tu kod zastave sa šeširom, štapom i karanfilom, osetićete miris mesa pečenog na roštilju, a sva vaša čula počeće da golica boemska atmosfera. Čućete tamburu, smeh i čavrljanje gostiju načičkanih po kafanskim baštama prepunim cveća. U ovoj kratkoj, kaldrmisanoj ulici saobraćaj je zabranjen, pa je savršena za šetnje, uživanje u ručku ili ispijanje jutarnje kafe. Dok koračate dalje naići ćete na kuću Đure Jakšića koja je lako prepoznatljiva jer se ispred nje nalazi bista ovog velikana srpske umetnosti. Slobodno pogledajte unutra jer se ovde često održavaju književne večeri i izložbe, a ulaz je uvek slobodan. Sa obe strane ulice su kafane, restorani, barovi , ali i galerije, antikvarnice i prodavnice suvenira. Na samom kraju je postavljen poklon grada Sarajeva – Seviljska česma. Ovu boemsku četvrt svakog dana poseti oko 20 hiljada ljudi, pa je uvek živahna. Ugostitelji su preponosni na svoje liste svetski poznatih ličnosti koje su kod njih ugošćene. Neki od njih su Džimi Hendriks, Džordž Buš, Alfred Hičkok i španski kralj Huan Karlos. A želju da se provede, ali i nastupa u Skadarliji izrazila je i popularna francuska pevačica Zaz.

Nema dana u sedmici kada biste u Beogradu mogli reći: „Večeras nemam gde da izađem“. Skadarlija je uvek budna. U njoj ćete naći mešavinu domaćeg i stranog, starog i mladog, urbanog i boemskog. Mešavinu tambure i elektronske muzike, koktela i rakije. Samo, postarajte se da uvek pored sebe imate pouzdanu osobu kao oslonac, jer kaldrma i strmost i u noćima 21. veka nisu prijatelji visokih štikli i teturavog hoda.

 Od šeširdžijskog dućana i pekare do kafane

Kafana ,,Tri šešira“ ime je dobila po radionici za prepravku starih šešira, koja se nalazila na mestu na kom je kafana nastala 1864. godine. U nju su se nakon zatvaranja, preselili svi gosti kafane ,,Dardaneli“. Kafanu je do sredine 20. veka vodio gazda Stojan Krstić koji je naklonost umetnika stekao davajući im da se goste na veresiju. On je takođe platio većinu troškova za postavljanje spomen-ploče na kuću Đure Jakšića.

Glavna konkurencija ovoj kafani bila je kafana ,,Dva jelena“ nastala iz pekare gazda Avram. Uvidevši da posao dobro ide, on je sa suprugom pored uobičajne ponude počeo da služi kuvana jela i tako pekaru pretvorio u kafanu. Međutim, ova kafana tek od 1867. godine počinje svoj život pod imenom ,,Dva jelena“. Tada ju je kupio i preuredio kafedžija gazda Joakim, a ime joj dao po dobrom ulovu koji su jednom prilikom ispred kafane istovarili beogradski lovci.

Danas u ovim kafanama preko dana možete uživati u specijalitetima srpske kuhinje i domaćoj rakiji, a uveče uz tamburu i starogradske pesme.

Tri urbana usred tradicije

Iako je uprkos različitim istorijskim okolnostima do dana današnjeg Skadarlija zadržala svoj starogradski izgled, u njoj su nikli pojedini objekti koji, prema raznim shvatanjima, ne liče na kafane u kojima su zore decenijama dočekivali mnogi boemi. To su tri bara – ,,Šikarica“, ,,Familija“ i ,,Red bar“. Mišljenja su podeljena, pa neki smatraju da je to neizbežan rezultat smene generacija, ali da uprkos svojoj urbanosti, ovi objekti nisu narušili njen duh već su ga samo učinili šarolikim. Dok drugi, oni malo više skloni kritici, smatraju da takvim lokalima nije mesto u Skadarliji, jer su odavno nadjačali zvuk tambure prateći trend elektronske muzike.