Hronološki prikazano opismenjavanje našeg naroda čuva se u Pedagoškom muzeju u Beogradu.

Pedagoški muzej danas

Potrebu da se nastavna sredstva sakupe i sačuvaju, kao i značaj razvoja srpskih škola, prvi je uvideo učitelj Dimitrije Putniković. On je svoju ideju predstavio Učiteljskom udruženju. Tako je kasne jeseni 1896. godine osnovan Školski muzej. Prvih decenija muzej nije imao stalan smeštaj. Prvobitno je boravio u zgradi jedne osnovne škole na Vračaru, zatim na Dunavskom keju, Terazijama… Šezdesetih godina prošlog veka smešten je u zgradu bivše Realke (škole) sa novim nazivom, Pedagoški muzej. Pod istim nazivom na istom mestu nalazi se i danas.

Zgrada je smeštena između Kalemegdana i Etnografskog muzeja u Uzun Mirkovoj ulici broj 14. Zbog svoje arhitektonske i istorijske vrednosti 1979. godine proglašena je za spomenik kulture od velikog značaja za Republiku Srbiju. U njoj se od zaborava čuva kulturna baština naše pismenosti.

Na samom ulasku u muzej nalazi se Bukvar za prvi razred osnovne škole iz 1956. godine, školsko zvonce, pisanka, pribor za pisanje, maketa učionice s kraja XIX veka i statua đaka prvaka u prirodnoj veličini iz istog perioda. Sa desne strane nalazi se prodavnica u kojoj posetioci mogu kupiti suvenire – razglednice, torbe, školski pribor, publikacije muzeja. Hodnikom se dalje nastavlja u izložbeni deo. U hodniku je predstavljen istorijski pregled geneze slova, pisma od Mesopotamije sve do Vukove azbuke. Izloženi pribor za pisanje pomaže da bi se ispisani tekst lakše mogao razumeti. Kora, lišće drveta i pečurka, korišćeni su kao podloga za pisanje, kao i voskolesna tablica, kamena tablica, listovi papira ručno izrađeni, pisaljke, mastionica i papirus, deo su prikupljenog pribora.

Suveniri koji se mogu kupiti u prodavnici muzeja

Zatim se iz hodnika u kom su prikazani eksponati koji opisuju opšti razvoj pismenosti prelazi na školstvo i prosvetu kod Srba od XII do XIX veka. Pismenost se u srednjem veku na našem području negovala u manastirima. Shodno tome na replikama freski prikazani su Ćirilo i Metodije, Sveti Sava, Kliment i Naum, srednjovekovna episkopska škola itd. Mapa kulturno – prosvetnih centara (manastira) živopisno prikazuje Žiču, Ravanicu, Studenicu, Gračanicu i Pećku Patrijaršiju. Takođe, replika Miroslavljevog jevanđelja, najznačanijeg spomenika srpske pisemnosti još iz XII veka, čuva se u Pedagoškom muzeju.

Školstvo je u Vojvodini bilo najraprostranjenije, pa nije ni čudno što učenici Karlovačke gimnazije zauzimaju najviše prostora. Njihova svedočanstva, vežbanke, sveske, slike najverniji su prikaz institucije u kojoj su učili. Prikaz prosvete do XIX veka završava se učionicom iz tog perioda.

Naredna prostorija daje iscrpnu hronologiju perioda između XIX i prve polovine XX veka. „Sultanovim Hatišerifom 1830. godine Srbija je postala vazalna Kneževina i dobila pravo da otvara škole, bolnice i štamparije“, zabeleženo je u Muzeju. Vreme koje su obeležile dinastijske borbe, nastanak nacionalnog programa, donošenje ustava, omladinski pokreti, osnivanje Liceja, nacionalno oslobođenje, građenje Srbije kao moderne građanske države bilo je burno za naš narod. Okončanjem Prvog svetskog rata počinje industrijalizacija i veći razvoj školskog sistema. Ova prostorija je sve to objedinila.

Kako su godine prolazile mnoga nastavna sredstva su se menjala, a neka i ne toliko. Na policama su poređani geometrijski predmeti (kupa, valjak, kocka…), šestari i lenjiri za tablu, istovetni su onima koji se i danas u našim školama koriste. Čitanke i zbirke zadataka sa natpisom na sredini „cena e 60 para“ uvode u svet učenika toga doba. Dok pohabana, kožna đačka torba, ruska računaljka, beležnica i pribor opisuju svakodnevicu đaka. Herbarijumi, minerološka zbirka, lampa sa špiritusom, školski kompas u metalnoj kutiji, Feklanov planetar deo su opreme kabineta. Ako je suditi po opremi, učenici su velikim radom i zalaganjem dolazili do znanja.

Za kraj je ostavljen period od početka Drugog svetskog rata. Tada razvoj pedagoškog vaspitanja postaje omasovljen. Time počinje nova epoha i školstvo se ubrzanog razvoja. Eksponati o uvođenju obaveznog osnovnog obrazovanja, organizaciji srednjoškolskog obrazovanja i napretku Univerziteta u Srbiji, takođe se čuvaju u Pedagoškom muzeju.

Jedinstven je muzej te vrste u Srbiji i na Balkanu i jedna od naših najstarijih muzejskih ustanova koja nastoji da od zaborava sačuva istorijske vrednosti srpske škole.

Realka – nekada prvi, a danas ni u prvih sedamsto

Razvoj prirodnih i društvenih nauka u Evropi i potrebe srpske privrede uticali su da se šezdesetih godina XIX veka u Beogradu osnuje Realka. Ta ustanova je u početku imala karakter trgovačke i tehničke škole, ali je ubrzo došlo do zakonskih izmena i pretvorena je u opšteobrazovnu instituciju sa specifičnim usmerenjima na prirodne nauke. Potvrda pozitivnog razvoja beogradske Realke bila je zlatna medalja osvojena 1889. godine u Parizu na Svetskoj izložbi nauke. Kad se taj podatak uporedi sa poslednjim rangiranjem svetskih škola prošle godine na kojem Srbija nije ušla ni u prvih 700, ukazuje da su naši prethodnici imali organizaciju i opremljenost u skladu sa prestižnim školama sveta.

- Foto: avgd.rs