KAFANA POD ZNAKOM PITANJA
Postavio Milica Pavlović 27 Feb 2014 u 12:45 | Kategorija: Čari Beograda, Poslednje dodato, top | 2 Komentara

Pitam se, pitam, da li na ovom mestu mogu popiti pravu tursku kafu? Ako bi moglo, iz fildžana. I pitam se pitam, da li postoji neki mirni lokal u kome nema modernih sprava, niti kompjutera, ili televizora? Nema moderne muzike? Nema muzike, uopšte? Pitam se, dalje, zašto ova kafana, baš ovde, preko puta Saborne crkve, nema imena? Pitam se…

„Ne pitaj se više, boga ti! Ovo mesto se ionako samo pita, dva veka već, i ništa drugo ne radi!“

Krenuh za tim prolaznikom kako bi mi objasnio svoje reči i sledeći ga, prođoh kroz uska drvena vrata koja me uvedoše u… prošlost.

Beli zidovi, i sušene crvene paprike okačene o furunu peći u ćošku. Drveni šank koji gleda pravo na vrata, i za njim uredno obučen konobar. Nizak sto od tamnog drveta, sa niskim stoličicama bez naslona. Na zidu okačen crveni vez na belom platnu. U oknu prozora na ćilimu položeni su osušena tikva i lanac belog luka, posuđe od gline, cvet suncokreta… Ovo je najstarija kafana u Beogradu, kafana pod slučajno nadenutim imenom „Znak pitanja“ ili samo „?“ i smatra se jednim od retkih baština istorije ovog grada. Davne 1823. kada je podignuta, beše samo obična kuća, kasnije pretvorena u kafanu. Godine 1946. označiše tu kafanicu kao spomenik kulture, da bi je 2000. tokom procesa privatizacije umalo srušili. Sada bi na adresi Kralja Petra pod brojem 6 izvesno stajala nekakva moderna zgrada ili supermarket da 2011. nije doneta odluka kojom je „Znak pitanja“ zvanično potpao pod upravu grada Beograda.

Ta kafana, mudra Beograđanka, možda stari, ali se ne menja. Kao vrsna domaćića svakodnevno ugošćava svakog ko bi prešao preko njenog praga, i iznosi na stolove stare srpske specijalitete, jagnjetinu ispod sača, kiseli kupus, sarmu… Kad kuva kafu kuva pravu domaću, a tursku, i služi je s ratlukom. Mirna i spokojna, ostavljena je da odoleva vremenu i sakuplja zanimljive priče onih koji joj svraćaju. A to su, ispostavlja se, najviše turisti. „U svakom vodiču za strance nalazi se i ova kafana, kao najstarija u gradu. Zbog toga oni dolaze i svi konobari, a ima i nas u poodmaklim godinama, moraju znati engleski jezik dovoljno za sporazumevanje, bar“, objašnjava konobar i mirno odšeta do drugog stola. „Ako šta treba, tu sam“, srdačno dodaje.

Menjala je vlasnike, a bogami i imena…

Izgrađena je kao svojina kneza Miloša Obrenovića 1823. godine, a on ju je na poklon dao Naumu Ičku, svom trgovačkom konzulu koji od nje napravi kafanu i nadenu joj prvi naziv – „Srpska kafana“.????????????????????????

Pod tim imenom je ostala do 1826. godine kada je prešla u ruke Hečim-Tome Kostića, koji je nazva „Tomina kafana“. Novi vlasnik je 1878. doneo novo ime: „Kod pastira“, a po prelasku u ruke Ivana Pavlovića menja se u „Kod Saborne crkve“. Možda bi tako ostalo i do danas da se crkva nije pobunila smatravši neumesnim da se ime crkve pominje u nazivu birtije. Kao privremeno rešenje vlasnik okači tablu sa ispisanim upitnikom. Mislio je, samo dok mu na pamet ne padne novo ime. Upitnik ipak osta do danas. I prolaznici se često zapitaju gde je tabla sa nazivom lokala, i zašto pred ulazom stoji fenjer sa znakom pitanja. Zapitaju se oni koji još uvek ne znaju priču.

Sve je drugo ostalo isto…

Ulazna vrata su autentična. Pod i prostorije, takođe. Tu je crkveni kalendar, i grb dinastije Obrenović. Dve ploče. Na jednoj je ispisana kratka istorija kafane, a na drugoj pesma Dragana Vasića, koja počinje rimom „Znak pitanja, kafana mog grada. Nekad obična a znamenita sada“. Iz bašte, kad se podigne pogled uvis, vidi se nebo i vrh Saborne crkve. Sve je kao u 19. veku osim nadstrešnice poznatog napitka, pred ulazom. Kažu da je ovde sedeo Vuk Stefanović Karadžić, Đura Jakšić, da je poeziju ovde pisao i Branko Radičević. A i danas, ovde se uvek može videti neki savremeni priznati umetnik. Prosto, mnogi prepoznaju da ova kafana ima i neguje dašak istorije…

Jedno je jasno. Ovaj „Znak pitanja“ ima dušu, i to možemo reći sa velikim znakom uzvika na kraju. ????????????????????????

Autor: -

Prikazano: 5 Komentara
Napišite svoje mišljenje...
  1. Dugo lepsu reprtazu nisam citala! Cestitke

  2. AnaPetrovic says:

    Od pocetka, do kraja tako lagano za citanje. Prosto se klizi kroz pricu.

  3. DanijelaV. says:

    Bas volim ovakve reportaze koje mi omogucavaju da, dok citam, apsolutno sve i zamisljam u svojoj glavi. Svaki kutak i detalj.

  4. ManojlovicM says:

    Bio sam tamo sa dva drugara i devojkom bas na dan kad su otvarali onaj toranj na Avali. Mesto je toliko dobro da mi nikad nije bilo zao sto sam propustio otvaranje tornja

  5. Vesna says:

    Dugo, dugo nismo imali mogucnost da procitamo nesto ovako umetnicki napisano u online medijima. Svaka cast, vidi se da ste talentovani. Samo napred

Postavite komentar

XHTML: Možete koristiti ove tagove: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>