BEOGRADSKI MALI PIJACI I NJIHOVI JUNACI
Postavio Redakcija Presstiž 15 Dec 2014 u 12:23 | Kategorija: Čari Beograda, Poslednje dodato, top | 2 Komentara

„Beogradski mali pijac potopila Sava. Moju dragu zabolela glava…“

„Beogradski mali pijac potopila Sava. Mog dragana zabolela glava…“

(birati stihove u zavisnosti od pola, orijentacije i raspoloženja)

beogradska-pijaca

- Foto: bgpijace.rs

Teško je pisati o čarima Beograda, a ne pomenuti pijace. Ti živi organizmi sastavni su deo beogradskog šarma, baš zato što najmanje beogradskog imaju u sebi. Beograd im je samo dao prostor, a one su se ispunile Srbijom i, što je najvažnije, pravim srpskim junacima. Jer, priznaćete, malo je danas junaka koji bi, poput one zabrađene bake pognuli glavu i presavili kičmu, da život posvete zemlji i njenim plodovima. I svako na svakoj pijaci je heroj današnjeg doba, junak života, pobednik igrice u kojoj se svi mi borimo za opstanak. Pobedili su jer su opstali i jer uz njih opstajemo i mi. Opstaje i selo i opstaje i grad.

I, zato, vreme je da se spakujemo i da pođemo na beogradske pijace, da upoznamo heroje današnjice.

Mogli bismo da odemo najpre do pijace Skadarlija? Tako je zovu samo robotizovani glasovi u gradskom prevozu, iako se tako zove od 1946. godine, za svakoga je to Bajlonijeva pijaca. Jevrejski trgovac Bajloni osnovao je i držao, premda je ona tada bila „kvantaš“ pijaca i roba se prodavala na veliko.

Bajlonijeva-pijaca

- Foto: Bajlonijeva pijaca, izvor: Crno-beli Beograd – Facebook

Ako ste gledali seriju „Grlom u jagode“ onoliko puta koliko je reprizirana sigurno ste zapazili epizodnu ulogu gospođe koja pevajući pere prozore, automobile i sređuje po kući Živkovića. To je teta Eva. Slovakinja koja je ceo Stari Grad odgojila na domaćoj testenini. Jer, supa nije supa ako nije sa Evinim rezancima i ako nije od Martinovog pileta – a Martin je, razume se, Evin zet. Ova slovačka herojska porodica simbol je Bajlonijeve pijace za sve starosedeoce koji ne bi pojeli supu ako nema rezanaca dobre stare Eve. Nije li to junački? Nije li to veliki uspeh u životu, navići toliko ljudi na sebe i na svoj rad?

A znate li gde je Smederevska pijaca? Tačnije, Smederevski đeram? Na Bulevaru kralja Aleksandra, nekadašnjem – Revolucije. Smederevska, pretpostavljamo, jer su se na toj pijaci prodavali proizvodi iz tada udaljenih krajeva – Mirijeva, Karaburme, Velikog sela, pa sve do Smedereva. Nekada se prodavalo direktno iz kola, a neki su pravili drvene tezge na kojima bi noću prespavali.

djeram-pijaca

- Foto: Đeram pijaca, bgpijace.rs

Na Đeram pijaci lokal sa mlečnim proizvodima imaju Goran i njegova supruga Maja. Red ispred kioska je večiti, a neretko ćete iza stakla primetiti i njihovo dete koje radi domaći okruženo sirevima i jogurtima. Hrabra, herojska porodica!

Tu, na primer, imate i Baba Brku (veliko B na insistiranje, jer se sama tako predstavlja). Ona je svojevrsni starosedelac Đerma, baka koja zna sve i svakoga. Ako ne znate gde da nabavite dobar kelj ili kod koga možete kupiti najkvalitetnije voće – pitajte Brku, ona će znati gde da vas uputi. Uz simpatičan osmeh, ova baka će vas ubediti da su vam baš danas potrebne jabuke, ubediće vas i da od njene „komšinice“ sa tezge pored kupite ren – čak i ako ga ne jedete.

Zaputićemo se naposletku na Palilulsku pijacu, koja nas čeka ispod Taša, ispod Pete gimnazije. Tu je nekih šezdeset godina. Od spontanih drvenih tezgi, do ovih modernijih prošlo je trideset godina, ali herojski sastav je isti.

palilulska-pijaca

- Foto: Palilulska pijaca, bgpijace.rs

Da smo se ranije sreli i otišli zajedno tamo, možda bismo imali sreće da sretnemo baka Borku. Bila je to žena nad ženama, simbol i ikona nebeogradskog beogradskog junaka. Crna kosa prošarana sedim vlasima davala je akcenat bistrim plavim očima, uprkos marami kojom je bila povezana. Borkin strog pogled bio je rezervisan za strance, za nove na pijaci, već prilikom drugog susreta bili biste joj kao rod najrođeniji. Ona je bila ta koja je 1999. godine tokom bombardovanja svim „svojima“ (nikad nije govorila o „mušterijama“) rekla gde živi i šta je od povrća sve „utrapila“ (stavila u trap, pod zemlju), svima je rekla da dođu, da ne sede u gradu, kod nje će biti siti i bezbedni. I, ako biste došli da kupite glavicu kupusa, sa njene tezge biste otišli i sa dve-tri šargarepe, bar dve glavice luka i po nekim krompirom. Vodila se Borka snažnom motivacionom rečenicom: „Rekao je Bog – kuj dava, daće mu se!“

Borke više nema, ali tu je još junaka. Tu je Vranje. Ne znam kako se čovek zove, to na pijacama nije ni bitno. Svako za svakog ima neki nadimak, neko znamenje, pa je tako čovek koji iz Vranja donosi gljive i lekovite trave postao – Vranje. Baš kao što je i njegov pokojni brat crvenih obraza bio – Rumeni. Tu je Vranje za svakoga, sa najboljim pečurkama i još boljim čajevima. Zna svakoga, za svakoga je tu, svima pomaže, makar i da samo nekoj baki ponese namirnice do zgrade. Vranje je tu doveo i sina. Plavooki mladić – Vranjetov Sin (jer, ni njemu se ne zna ime), postao je nalik ocu – heroj. On odabere najbolje šampinjone i u stanju je ceo dan na zimi da cupka pored tezge, sa iskrenim osmehom na licu.

pijaca

- Foto: bgpijace.rs

I svi oni, ma odakle došli, predstavljaju beogradske čari. Upotpunjujući i ukrašavajući Beograd svojim prisustvom, svojim radom, svojim narađenim osmesima. Bez njih, Beograd bi bio samo još jedan sivi kavez, skup supermarketa i poslovnih odela. Bez njih, Beograd ne bi bio Beograd i zato nikako ne treba zaboraviti na pijace – male izvore beogradskog života.

U moru betonskog sivila i šarenih metalnih čudovišta na točkovima, beogradske pijace mame nas da osetimo ono iskonsko ushićenje pri susretu sa prirodom. Pa, ima li šta lepše nego kad posle surove zime dočekamo pijačnu radost ispunjenu svežim povrćem koje iz sve snage najavljuje proleće? I, opet, ima li šta lepše nego kad pred jesen sa svih strana mirišu paprike, paradajz i krastavci. Dovučemo se iz sivih zgrada na taj mali plato ispunjen tezgama i – zaboravimo na sve. Posvetimo se čulima i uživamo. Oči se obraduju bojama, mirisi nam ispune dušu, usput probamo po koju trešnju ili zrno grožđa, pa nam se i usta raduju… Ni ruke nisu „pošteđene“ užitka. I one hrle ka gajbicama, da osete hrapavu koru cvekle, jedrost paradajza i snagu, trud i rad koji su u taj plod uloženi.

pijaca2

- Foto: bgpijace.rs

Onda ne možemo da odolimo da ne podignemo glavu, da se ne zagledamo u lik osobe koja nam je sve to omogućila. U njima prepoznamo sami sebe. Samo u nekom drugom vremenu, u nekom drugom svetu. Možda to i nismo mi, već naši preci? Pomislimo da odnekud poznajemo tu staricu izboranih obraza i ispucale kože. Zapitamo se gde li smo mogli da je sretnemo i tek mnogo, mnogo kasnije shvatamo da je ona – mi. Ona je neki naš predak, neka naša prabaka kojoj je isto tako pucala koža na hladnom vetru dok je vadila krompir. Zagledamo se i drago nam je što je prepoznajemo i krivo nam je što je tu i takva i sramota nas je što je nismo prepoznali ranije, što se nismo zahvalili baš toj starici mnogo ranije. To bi bila poruka toj nekoj našoj prabaki ili čukunbaki, ona bi je negde u prošlosti čula i možda joj ne bi bilo krivo što je od rasne lepotice postala gruba iskrivljena starica, znala bi da je negde tamo u budućnosti čekamo mi – zahvalni i srećni. Znala bi da nije uzalud taj njen trud, njeno mučenje, njen život.

AUTOR: Anđelija Lazić

Prikazano: 5 Komentara
Napišite svoje mišljenje...
  1. Šarlota says:

    divno! divno! Baba Brka pobednica!

  2. Palilulka says:

    Borka je bila legenda celog kraja! Nema ko je nije voleo. Hvala vam na ovom podsećanju na nju.

  3. Jovana says:

    super tekst, bas volim pijace, pozdrav za vranjeta i njegovog sina sa palilulske pijace!

  4. Kostica says:

    Bas su sarmantni ti pijacni likovi!
    I nasa pijaca je imala baba Cvetu, cika Ugljesu, teta Radu ciganku koja nas je obozavala nudeci plehove za strudle i kolace. Niko od njih nije ziv. Zato su tu sad vredni Ilici povrtari, a i Sladja koja je odmenila svekrvu Danu. Ali im je sir i dalje prva liga-citavih 25 godina…ko bi rek’o?!

Postavite komentar

XHTML: Možete koristiti ove tagove: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>