- Biljana Bosnić Ognjenović / Foto: bbofondacija.com

Nagrada se sastoji od novčanog iznosa od 100.000,00 RSD i plakete.

Pravo da konkurušu imaju studenti i novinari starosti od 20 do 34 godine.

U saradnji sa Ambasadom Arapske Republike Egipat dodeljuju se još dve specijalne novinarske nagrade „Biljana Bosnić Ognjenović“ za najbolje napisane putopise o Egiptu.

Prva specijalna nagrada se sastoji od plakete i putovanja u Egipat na sedam dana (uključeni su prevoz i smeštaj).

Pravo da konkurišu imaju studeniti novinarstva i novinari.

Druga specijalna nagrada će biti naknadno određena od strane Ambasade Egipta.

Pravo da konkurišu imaju studenti od 17 do 23 godine, svih univerziteta u Republici Srbiji.

Svi nagrađeni radovi će biti objavljeni u časopisu „Turistički svet“.

- Biljana Bosnić Ognjenović / Foto: bbofondacija.com

Prijave na konkurs (putopise sa 3 do 4  fotografije) slati na mejl adresu: konkurs@bbofondacija.com do 21. 6. 2020. godine.

Radovi koji konkurišu ne smeju biti već objavljivani niti nagrađivani.

Prijave će biti šifrovane i kao takve dostavljane stručnom žiriju.

Najbolji radovi će biti proglašeni 15. 7. 2020. godine.

Svečano uručenje nagrada će biti održano  21. 7. 2020. godine u rezidenciji ambasadora Egipta.

Pravilnik o dodeli novinarske nagrade možete preuzeti OVDE.

Tekst konkursa za  novinarsku nagradu možete preuzeti OVDE.

- Biljana Bosnić Ognjenović / Foto: bbofondacija.com

Biljana Bosnić Ognjenović je bila novinarka sa dugogodišnjim iskustvom u polju turizma koji je tokom vremena postao njena uža specijalnost. Kao jedna od najboljih mladih turističkih novinarki iza sebe je ostavila brojne novinarske reportaže, putopise i intervjue sa eminentnim ličnostima iz sveta kulture i umetnosti, kao i sa ekspertima iz oblasti kulinarstva, ugostiteljstva, turizma i hotelijerstva.

Diplomirala je novinarstvo na Fakultetu političkih nauka u Beogradu 2008. godine i na istom, 2012. godine, uspešno završila master studije na smeru Komunikologija.

Za deset godina novinarske karijere u časopisu “Turistički svet” radila je na razvoju i promociji srpskog turizma, hotelijerstva i ugostiteljstva.

The post Napišite najlepši putopis: Otvoren konkurs za nagradu „Biljana Bosnić Ognjenović“ appeared first on Presstiž internet magazin....

- Dejan Papić, direktor Lagune (desno) / Foto: Laguna

Sa preko 370 objavljenih naslova u toku ove godine Laguna širi svoj izdavački dijapazon na veliko zadovoljstvo čitalačke publike. I to ne samo u kategoriji izdanja za odrasle već i za decu, pa se tako “Mala Laguna” ističe sve vrednijim i visoko nagrađenim naslovima za decu i mlade.

U obrazloženju žirija se između ostalog navodi:

- Laguna sledi svoju dugogodišnju tradiciju i podjednako promoviše domaće i strane pisce. Ima niz zasebnih edicija vrednih pažnje, od popularne nauke, klasika do literature za decu i mlade. Posebna zasluga za popularizaciju knjige jeste kontinuirano otvaranje knjižara širom Srbije. Takođe, Laguna promoviše i kulturu čitanja organizovanjem niza korisnih manifestacija kao što je Noć knjige.

U toku protekle godine Lagunini autori su dobili najvažnije domaće i strane književne nagrade: Ninovu nagradu, Vitalovu, Nagradu Politikinog Zabavnika i druge. Nobelova nagrada za književnost ove godine pripala je Peteru Handkeu čiji je roman „Veliki pad“ nedavno objavila Laguna, dok je nova dobitnica Bukerove nagrade, Margaret Atvud koja je deo Lagunine književne produkcije već 15 godina.

Ove godine, gosti Sajma knjiga su i dvoje Laguninih autora: najznačajniji glas američke savremene proze Dejvid Van, i švedska bestseler autorka Sofija Lundberj. Oni će se družiti sa čitaocima u Beogradu i Novom Sadu u toku predstojećeg vikenda, čime ćemo obeležiti veliko finale ovogodišnjeg Sajma knjiga.

The post Laguna: Najbolji izdavač 64. Međunarodnog sajma knjiga appeared first on Presstiž internet magazin....

Iz ovogodišnje produkcije iz Derete izdvajaju kapitalno delo svetske književne kritike Biographia Literaria S. T. Kolridža, koje je „centralni dokument“ engleske književne istorije i „biblija moderne kritike“, i prvo srpsko izdanje kultnog romana XX veka Duga gravitacije Tomasa Pinčona, koji je jedinstvena priča enciklopedijskih razmera o besmislenosti rata i uticaju tehnologije na društvo.

Deretina književna edicija „XX vek”, sa delima koja su u svetu već kanonizovana kao klasici, ali dosad nisu bila prevođena na srpski ili nisu dobijala zasluženu pažnju književne kritike. U romanu Neutešni, Kazuo Išiguro se u snolikom lavirintu gotovo kafkijanski opskurne psihološke priče, ponovo vraća svojoj opsesivnoj temi – nepouzdanosti ljudskog sećanja. Ovo delo upotpunilo je kolekciju Išigurovih knjiga u izdanju Derete koju čine još i: Ostaci dana, Slikar prolaznog sveta, Zakopani džin, Ne daj mi nikada da odem i Nokturna: pet priča o muzici i sutonu. Svoj poslednji završeni roman Pogledaj arlekine!, koji je osmislio kao pseudoautobiografiju, Vladimir Nabokov piše u nameri da se obračuna s kritičarima koji su u njegovim delima maliciozno tražili elemente iz privatnog života, zbog čega je često morao da dokazuje kako nije pedofil, špijun ili homoseksualac. Kontorverzni roman Crvena Kejla Isaka Baševisa Singera zbog bogatog erotskog sadržaja izazvao je burne reakcije i proteste širom sveta, te je dugo i ostalo „zatočen” u jidiškom rukopisu, a tek su nedavno počeli da ga prevode i objavljuju. Svet čuda Robertsona Dejvisa treći je deo Detfordske trilogije, koju čine Marginalac (Dereta, 2016) i Mantikora (Dereta, 2018), i smatra se jednim od najboljih dela kanadske književnosti. U okviru ove edicije izdali su i roman Izdaja Rite Hejvort, prvi roman argentinskog pisca Manuela Puiga, autora kultnog dela Poljubac žene-pauka. 

I ove godine, pripremili su nove naslove popularnih savremenih autora: zbirku priča Veliki eksperiment, Džefrija Judžinidisa, kao i roman Običan momak, novi hit Lorenca Maronea, autora bestselera Sitnice koje život znače. Ljubitelji Dmitrija Gluhovskog imaće prilike da nabave dva nova naslova ovog autora: distopijski roman Budućnost i Tekst, njegov prvi realistički roman koji predstavlja spoj psihološkog trilera i kriminalističkog romana

Svetski bestseler Besplatan novac za sve: 5 ideja koje će promeniti svet Ruthera Brehmana svojevrsna je Biblija nove, naprednije Utopije. Ljubiteljima popularne kulture interesantne će biti knjige i Lovac na umove, knjiga po kojoj je snimljena istoimena popularna Netflix serija. U knjizi Strah: Tramp u Beloj kući verovatno najznačajniji američki novinar svih vremena, Bob Vudvard, čovek koji je zaslužan za aferu „Votergejt“, otkriva nam šta se zaista dešava iza scene, u kabinetu najmoćnijeg čoveka na svetu.

Večito vraćanje fašizma delo je holandskog teoretičara kulture Roba Rimena u kojem pokušava da objasni šta je to u prirodi fašizma što mu dopušta žilavost uprkos nebuloznoj i opasnoj priči na kojoj počiva.

Ljubiteljima umetnosti posebno će biti interesantna biografija Leonardo da Vinči: univerzalni genije renesanse Vojislava Gledića, a Srpska knjiga mrtvih Bojana Jovanovića nezaobilazno je štivo za sve ljubitelje antropologije i etnologije.

Ovogodišnji dobitnik Nagrade „Miroslav Dereta” je roman Mačka u koferu Branislava Jankovića, koji se odlikuje Harmsovom poetikom nadrealističkog oslikavanja života kroz groteske i alogičnosti. Usta puna zemlje / Smrt gospodina Goluže Branimira Šćepanovića, priče su o snazi i izdržljivosti čoveka pred nedaćama i zlom ovog sveta, a posebno mesto u ovogodišnjoj produkciji zauzima i provokativni autor Zoran Ćirić, „jedini rokenrol pisac u zemlji”, sa svojim najnovijim romanom Lanac slobode. 

Najmlađi čitaoci imaće priliku da nabave nove nastavke popularnih ilustrovanih serijala: Dnevnik šonjavka 12 – Bekstvo i Dnevnik štreberke 3 1/2 ‒ Kako da uštrebaš svoj dnevnik.

Posetioci Deretinog štanda u areni Hale 1 imaće priliku da se druže sa Mišom Mihailom Kravcevom i Dušanom Pejčićem.

U četvrtak 24. oktobra od 18 do 20 časova, Miša Mihailo Kravcev, slikar i književnik, promovisaće knjigu Velmer, raznosač ideja, bajkovitu priču o snazi ljubavi, o prirodi i tajnama postojanja, inspiracije i prosvetljenja.

U petak 25. oktobra od 18 do 20 časova, omiljeni dečji autor Dušan Pejčić potpisivaće knjigu Glista za Jelenu : priče o deci, knjigu koja je lekcija čiste ljubavi uz koju deca pomalo odrastu, uz koju se roditelji i učitelji malo bolje razumeju i uz koju konačno shvatamo da smo svi na istoj strani!

Na našim štandovima posetioce očekuju popusti od 30 do 70 %, akcija 3 knjige za 999 rsd i još mnogo toga.

- Izvor: Dereta

The post „Dereta” na Sajmu knjiga od 20. do 27. oktobra appeared first on Presstiž internet magazin....

Festival će 7. novembra svečano otvoriti film Areta Frenklin – Amazing Grace u Kombank dvorani, Kulturnom centru Novog Sada i niškom Cineplexx-u.

Areta Frenklin – Amazing Grace je jedinstveni filmski dokument o 48 sati snimanja najuspešnijeg gospel albuma u istoriji. Areta Frenklin se 1972. na vrhuncu slave u 29. godini vraća korenima da bi u Baptističkoj crkvi svog detinjstva pevala neke od najlepših gospel himni svih vremena. Samo postojanje ovog filma je pravo čudo jer je bilo potrebno čak 45 godina da materijal o ovom jedinstvenom događaju ugleda svetlost dana. Za razliku od istoimenog kultnog albuma gde su neke od muzičkih deonica promenjene i dosnimljene u studiju, u filmu je zabeležena sirova snaga Aretinog originalnog izvođenja i njena neverovatna harizma koja sija sa filmskog platna skoro pola veka kasnije i mami egzaltaciju i suze kao tog davnog vikenda u Los Anđelesu.

Trejler pogledajte OVDE.

Gledaoce očekuje još uzbuđenja. Domaća premijera filma Dnevnik Diane Budisavljević je takođe jedan od važnih trenutaka festivala, a za ovaj višestruko nagrađivani film vlada veliko interesovanje. Rediteljku filma Danu Budisavljević publika Slobodne Zone već poznaje, njen film Nije ti život pjesma Havaja prikazan je sa velikim uspehom na Slobodnoj Zoni 2012. godine.

Trejler pogledajte OVDE.

Ovogodišnji program Slobodne Zone obeležiće filmovi koji se bave alarmantnim porastom nasilja i desnog ekstremizma, etničkim i socijalnim tenzijama ali i aktivizmom i načinima borbe protiv nedemokratskih režima, paralelnih kriminalnih struktura i nezajažljivosti liberalnog kapitalizma.

U pariskom predgrađu Monfermej, koje je Viktor Igo opisao u svom kultnom romanu Jadnici, tenzije dostižu vrhunac kada hapšenje maloletnika krene naopako. Mreža mržnje i ucena uzima danak među najslabijima, sve dok ne ustanu oni koji nemaju šta da izgube. Reditelj Lađ Li je u Montfermeju vodio aktivističku video grupu i 365 dana brižljivo dokumentovao život u predgrađu, uključujući i brutalne nemire iz 2005. godine. Njegov igrani prvenac Jadnici u velikoj meri je baziran na tom iskustvu i predstavlja provokativni i vizuelno fascinantan uvid u napet odnos između lokalnog stanovništva i policije. Film je dobitnik velike nagrade žirija (Grand Prix) na ovogodišnjem festivalu u Kanu.

Trejler pogledajte OVDE.

Novi programski segment na festivalu EU Zona promena posvećen je svim promenama koje se trenutno događaju u Evropskoj uniji od narastajućih socijalnih tenzija. Brexita, pitanja migranata i porasta desnih populističkih pokreta.

Novi dokumentarac švedskog novinara i reditelja Fredrika Gertena Izbačeni bavi se temom koja je izuzetno aktuelna i kod nas – sve više ljudi nije u mogućnosti da ostvari jedno od glavnih ljudskih prava – pravo na krov nad glavom. Film istražuje zašto obični ljudi sve teže mogu da priušte život u gradovima. Stanovanje je osnovno ljudsko pravo, preduslov za siguran i zdrav život. Međutim, u gradovima širom sveta postaje sve teže i teže obezbediti mesto stanovanja, a prinudna iseljenja su svakodnevna pojava. Ko stoji iza svega toga i zbog čega je stanovanje jedno od gorućih svetskih pitanja današnjice? U filmu učestvuju Saskija Sasen, Džosef Štiglic, Roberto Savijano i Lejlani Farhe, specijalna izvestiteljka Ujedinjenih nacija za pitanja adekvatnog stanovanja ljudi širom sveta.

Trejler pogledajte OVDE. 

Film Stig Laršon: Čovek koji se igrao vatrom detaljno govori o zaostavštini i životnom delu bestseler autora Stiga Laršona. Život tvorca hit serijala Devojka sa tetovažom zmaja, koji je adaptiran u nekoliko uspešnih filmova, bio je napetiji i dramatičniji od njegovih romana. Laršon je bio predan novinar i autor, posvećen borbi protiv desnog ekstremizma u Evropi koja je uključivala i riskantne akcije pod drugim identitetom. Kombijujući intervjue sa ljudima bliskim Laršonu, jedinstven materijal iz njegove privatne arhive, rekonstrukcije događaja i nikada ranije viđene arhivske snimke, reditelj Henrik Georgson, koji je proslavljen televizijskom serijom The Bridge (Most), stvara snažan i izuzetno aktuelan portret čoveka koji je upozoravao da je demokratija u opasnosti mnogo pre nego što je to postalo očigledno.

Trejler pogledajte OVDE. 

Ova tri filma biće i povod za razgovore u okviru govornog programa Kompas Slobodne Zone.

U okviru programa Horizonti Balkana publiku očekuje još jedan muzički dokumentarac. Reč je o filmu reditelja Andreja Korovljeva Tusta. Reditelj nam otkriva nepoznate momente iz života Branka Črnca Tuste, frontmena legendarnog pank-rok benda KUD Idijoti iz Pule. Kroz arhivske materijale i intervjue s gitaristom Sašom Milovanovićem Verudom, basistom Nenadom Marjanovićem Fricom, bubnjarem Diegom Bosuscom Pticom, kolegama i savremenicima, film govori o neočekivanom proboju i meteorskom usponu pulskog sastava u bivšoj Jugoslaviji, ali i zabranama koje su doživljavali usled rata i nacionalizma u Hrvatskoj. Nepoljuljanih ideala i beskompromisnog stava, Tusta i KUD Idijoti bili su prvi hrvatski bend koji je nastupio u Srbiji nakon raspada SFRJ, na danas legendarnom koncertu u beogradskoj Hali sportova 2000. godine.

Trejler pogledajte OVDE. 

Kultura sećanja i neophodnost pamćenja kao preduslov da se prošlost sačuva i kao opomena i kao uzor, takođe je jedna od važnih tema ovogodišnjeg festivala. U vreme narastajućeg revizionizma, lažnih vesti i falsifikovanja istorije, Slobodna Zona se okreće autorkama i autorima koji su svoj rad i svoje filmove posvetili borbi za istinu i protiv zaborava.

U okviru međunarodne selekcije publika će moći da pogleda i najnoviji film čileanskog reditelja Patrisia Guzmana. Posle filmova Nostalgija za svetlošću i Sedefno dugme, Guzman se u filmu Kordiljeri snova okreće Kordiljerima kao metafori tragične istorije zemlje koju je napustio pre više od 40 godina. Ovaj film je prikazan u okviru zvanične selekcije Filmskog festivala u Kanu ove godine, dobitnik je nagrade za najbolji dokumentarni film i poslednji je deo njegove alegorijske trilogije (pustinja, voda, planine), kroz koju je naslikao veoma lični portret Čilea, njegovih stanovnika i duhova njihove prošlosti. Publika Slobodne Zone će Guzmanov prethodni film Sedefno dugme moći da pogleda u okviru ovogodišnjeg specijalnog programa Najbolje od Slobodne Zone u dvorani Jugoslovenske Kinoteke.

Borba za ženska prava, emancipaciju i ravnopravan odnos među polovima i dalje je centralna tema programskog segmenta Ženska linija, a tu je i program za mlade 14+ u okviru koga će biti organizovane srednjoškolske projekcije.

Pored već tradicionalnih programskih linija posebnim programima biće obeleženo i 15 godina Slobodne Zone i 30 godina od pada Berlinskog zida. U dvorani Jugoslovenske kinoteke publiku očekuju filmovi kao što su Nebo nad Berlinom, Život drugih i Barbara, kao najpopularniji filmovi sa prethodnih izdanja festival pod nazivom Najbolje od Slobodne Zone – 20.000 dana na zemlji, Dugme od sedefa, So zemlje i Hana Arent.

Vredan pomena je i specijalni programski segment U fokusu. U okviru njega biće prikazani neki od najznačajnijih filmova kanadskog reditelja Denisa Kotea uključujući i njegov najnoviji film Antologija gradova koji nestaju. Denis Kote će biti gost festivala i održaće master klas predavanje u Dvorani Kulturnog centra Beograda.

Karte su u prodaji na blagajnama Dvorane Kulturnog centra (DKC), Doma omladine Beograda (DOB), Kombank dvorane, Art bioskopa Kolarac, Kulturnog centra Novog Sada, kao i putem onlajn prodajnog servisa tickets.rs.

- Izvor: Slobodna zona

The post Filmski festival „Slobodna zona“ od 7. do 12. novembra appeared first on Presstiž internet magazin....

Knjige Arhipelaga dobile su više domaćih i međunarodnih književnih nagrada, među kojima su Nagrada „Stefan Mitrov Ljubiša“, Nagrada grada Beograda za književnost i Nagrada čitalaca Evropske unije za najbolju evropsku priču.

Arhipelag je u ovoj godini objavio nekoliko kapitalnih knjiga, među kojima posebno mesto imaju dve knjige iz istoriografije: istorija Evrope i sveta od 1875. do 1914. godine koju je u knjizi Doba carstva predstavio Erik Hobsbaum i verovatno najbolja istorija Evrope u doba nacističke vladavine koju je u knjizi Hitlerovo carstvo izložio veliki savremeni istoričar Mark Mazover.

Dve knjige doživljavaju svetsku premijeru izvan jezika na kojima su napisane. Jedno je novi roman Davida Grosmana Život se sa mnom mnogo poigrao, koji se jednim delom odigrava u Beogradu i na Golom otoku, kao i na mnogim drugim mestima bivše Jugoslavije, dok je glavna junakinja nekadašnja Beograđanka Eva Panić-Nahir. Drugo je knjiga priča velikog italijanskog pisca Klaudija Magrisa Zakrivljeno vreme u Kremsu.

Zastupajući prava svojih domaćih autora, Arhipelag je potpisao sa poznatim izdavačima od Slovenije i Nemačke do Irana, od Poljske i Francuske do Kine, od SAD do Turske, od Rumunije i Moldavije do Albanije, od Italije i Španije do Rusije ugovore o pravima i prevodima preko 20 knjiga svojih pisaca na 15 jezika.

Arhipelag je učestvovao na više međunarodnih sajmova knjiga i stručnih konferencija u oblasti izdavaštva i književnosti.

Između dva Sajma knjiga Arhipelag je objavio nekoliko štampanih izdanja Arhipelag magazina i nastavio razvoj elektronskog izdanja ovog magazina za književnost, kulturu i nove ideje.

Rad na velikom međunarodnom projektu 100 slovenskih romana, čiji je Arhipelag najaktivniji nacionalni izdavač, pokazuje se u novim izdanjima i novim prevodima, kao i u velikim međunarodnim promocijama.

Klub čitalaca Arhipelag je u vremenu između dva Sajma knjiga u Beogradu stekao nove čitaoce koji nas prate iz knjige u knjigu. Tako smo dobili novu energiju bez koje je savremeno izdavaštvo teško zamisliti.

U ovoj godini Arhipelag je, pored savremenih stranih autora, objavio nekoliko romana pisaca koji predstavljaju neke od najznačajnijih glasova nove srpske književnosti. Objavljeni su novi romani dvoje dobitnika Evropske nagrade za književnost, Jegermajster Darka Tuševljakovića i Otkako sam kupila labuda Tanje Stupar Trifunović. Prvi roman Nine Savčić Vlasnik svega našeg privukao je veliku pažnju čitalaca, kao i provokativna autofikcija Srđana V. Tešina Moje u kojoj se kao jedan od glavnih junaka pojavljuje Danilo Kiš. Novi krimi roman Mladena Vurune Otrov, banka i treće pismo smešten u beogradsku svakodnevicu ispunjenu ljubavnim aferama, političkim spletkama, tabloidima i moćnim bankama. U Švapskom notesu Ratka Dangubića dokumenti i potreba za sećanjima oživljavaju jedan neobičan život koji ispunjavaju istorija i ideologija, sećanje na 1948. i na jedan koban put u Vršac na rumunsku granicu. Istorijski roman Nikole Moravčevića Nesrećni kralj govori o tragičnom srpskom kralju Stefanu Dečanskom koga je otac prognao i oslepeo, a sin u uspeloj pobuni zadavio. U središtu romana su višegodišnja strana ropstva Stefana Dečanskog najpre u tatarskom logoru, a potom i u Carigradu.

U knjizi kritičke proze Solvitur scribendo Mihajlo Pantić ispisuje uzbudljivu hroniku svakodnevice i književnosti, dok Milan Todorov u novoj knjizi priča Telefonski imenik mrtvih pretplatnika pripoveda o intimi i svakodnevici, o porodici i prijateljstvu, o ljudima kojih više nema i o uspomenama koje su stalno sa nama.

Radnja nove drame Vide Ognjenović Kozocid dešava se u crnogorskom planinskom selu, u posleratnoj Jugoslaviji. Zaplet gradi odluka vlasti da se pobiju sve koze, jer su one viđene kao štetočine na putu industrijalizacije zemlje, odnosno razvoja drvne industrije. Drama je metafora odnosa vlasti i naroda, kao i samodovoljnosti politike koja ne vidi dalje od sopstvenih interesa. Za ovu „dramu o obnovi i izgradnji“ Vida Ognjenović je nedavno dobila Sterijinu nagradu za najbolju dramu.

Ova izdavačka kuća objavljuje i poeziju, kapitalne knjige iz istoriografije, eseje, istraživačke i politikološke studije itd.

Uostalom, posetite štand Arhipelaga na predstojećem Sajmu knjiga od 20. do 27. oktobra!

- Izvor: Arhipelag

The post Književnost bez kompromisa: „Arhipelag“ na 64. Beogradskom sajmu knjiga appeared first on Presstiž internet magazin....

Bertolt Breht je najznačajniji nemački dramski pisac XX veka. U pozorištu je ostavio neizbrisiv trag, a teme njegovih komada na početku 21. veka nisu ništa manje aktuelne nego što su bile gotovo stoleću ranije.

I dok se pozorišta širom Srbije trude da publici redovno nude nove postavke Brehtovih dela, novih štampanih izdanja Brehtovih drama poslednjih decenija gotovo da i nije bilo.

Zato je knjiga „Odabrane drame“, u kojoj su dela „Čovek je čovek“, „Opera za tri groša“ i „Majka hrabrost i njena deca“, važan korak ka upoznavanju mlađih čitalaca sa nekim od najpoznatijih i najuspešnijih Brehtovih pozorišnih tekstova.

U komadu „Čovek je čovek“, paraboli o preobražaju radnika Galija Geja u vojnika, Breht je razvio prve elemente svog epskog pozorišta. Za razliku od tradicionalnog pozorišta koje pruža savršenu iluziju i navodi gledaoca da se poistoveti s likovima komada, Brehtovo epsko pozorište gledaoca želi da podstakne na razmišljanje i politički ga angažuje. „Opera za tri groša“, koja govori o životu londonskih kriminalaca–biznismena i biznismena–kriminalaca, bila je najuspešniji pozorišni komad u Vajmarskoj republici, dok je komad „Majka Hrabrost i njena deca“ najigranija Brehtova drama do danas.

Ova tri dramska teksta temelj su Brehtovog stvaralaštva i najvažniji razlog za uspeh njegovog epskog pozorišta u Nemačkoj, Evropi i svetu.

Bertolt Breht (1898–1956) danas je možda i najpoznatiji nemački dramski pisac i pozorišni stvaralac 20. veka. Napisao je 50 drama, isto toliko dramskih fragmenata, 150 proznih tekstova i oko 2.000 pesama. Breht je imao izuzetno buran život, a priča o njemu istovremeno je i priča o surovoj nemačkoj i evropskoj istoriji prve polovine 20. veka i tokom Hladnog rata. Proslavio se već svojim prvim pesmama i komadima zlatnih dvadesetih godina prošlog veka, da bi odmah po Hitlerovom dolasku na vlast morao poći u emigraciju. Po povratku u Nemačku, osnovaće čuveni Berlinski ansambl, sa kojim će konačno osvojiti svet i etablirati se kao moderni književni i pozorišni klasik.

- Izvor: Laguna

The post Bertolt Breht: „Odabrane drame“ u prodaji od 17. oktobra appeared first on Presstiž internet magazin....

Ovo je istraživački projekat tri institucije – Muzeja afričke umetnosti, Fakulteta likovnih umetnosti i Filozofskog fakulteta/Centra za muzeologiju i heritologiju, koji realizuju dva kustosa – Jelena Spaić i Ana Knežević, jedan stručni konsultant – prof. dr Milan Popadić i osam umetnika – Milica Rakić, Ana Adamović, Irena Kelečević, Ana Vujović, Ivana Ivković, Siniša Ilić, Milica Josimov i Saša Tkačenko.

“Nezaštićeni svedok” zamišljen je kao niz umetničkih intervencija u prostoru muzeja. Naslov referira na muzejski predmet – dobro čuvanu supstancu koja pamti i koja je ovom akcijom napadnuta, izložena umetničkoj reinvenciji i rekontekstualizaciji. Muzejski predmet, tako, postaje svedok koji se u velikoj meri oslobađa institucionalne (ali ne i konzervatorske) zaštite, i kroz (pre)ispitivanje saopštava nove dimenzije svedočanstvenosti koje dolaze iz samog memorijskog jezgra predmeta, ali i šireg konteksta u kome on nastaje – institucije, muzeja, istorije, procesa muzealizacije, savremene interpretacije.

Izložba je realizovana kao vizibilni dijaloški proces i interakcija dela savremene umetnosti sa specifičnostima stalne postavke MAU. Intervencija osam beogradskih umetnika na stalnoj postavci MAU otvara specifične prostore međustanja u kojima se preispituju pozicije posmatranja slike drugog/drugosti: afričkog kontinenta kroz ideograme safarija, siromaštva, seks turizma, tradicionalnih religioznih obreda; muzeja kao mesta višestrukosti; mape sveta kao nestalnog geopolitičkog konstrukta; odnosa SFRJ i afričkih zemalja u okviru Pokreta nesvrstanih, itd.

Kreativnom intervencijom umetnici stvaraju prolaz između čina reprezentacije (stalne postavke MAU, istorije muzeja i njegovog postojanja u savremenom trenutku i zajednice u kojoj on funkcioniše) i reinterpretacije (umetničke akcije kao refleksije, identifikacije, rekontekstualizacije, mimikrije) dovodeći nas do novog čitanja kroz nove odnose i simbolične međuprostore stalne postavke.

Izložba će biti otvorena do 22. decembra 2019. godine.

- Izvor: Muzej afričke umetnosti

The post Izložba “Nezaštićeni svedok br. 1: Afrodizijak” u Muzeju afričke umetnosti appeared first on Presstiž internet magazin....

U središtvu ove studije nalazi se geneza konceota etničkog čišćenja u istorijskim razmerama od antike do moderne, od verskih do revolucionarnih tokova, od biopolitike do etnopolitike.

Uprkos uvreženom mišljenju, pojam „etničko čišćenje“ nije nastao tokom ratnog raspleta jugoslovenske krize. Nasilno uklanjanje protivnika i čitavih manjinskih zajednica naziva se čišćenjem od biblijskih vremena, a ova studija raspliće verske, klasne i rasne aspekte te opasne metafore.

Oslonjen na složenu predistoriju, koncept čišćenja se postepeno etnicizira krajem 19. veka u naučnim krugovima, da bi u međuratnom periodu prerastao u političke projekte „etnički čistog“ prostora i „etničkog čišćenja“ stanovništva. Oni su pretvoreni u praksu izbijanjem novog globalnog sukoba. Uporedo sa svim ovim promenama razvijao se i sam pojam. Njegove osnove su nastale u vodećim svetskim jezicima, a u razvijenoj formi se pojavio na Balkanu tokom Drugog svetskog rata.

Potisnut u posleratnom periodu, takav etnopolitički žargon se ponovo razobručio tokom jugoslovenske krize, dok je praksa ostala do danas neprekinuta širom sveta.

- Vladimir Petrović / Foto: Promo

– Ovo je knjiga o jednoj od najopasnijih reči na svetu. Čišćenje. Iza njene neupadljive fasade kriju se svakovrsni oblici teškog nasilja, počinjenog u ime vere, klase, rase ili nacije. Istorijskom razvoju ovih progona i njihovim jezičkim metamorfozama sam se posvetio tragajući za genezom sintagme „etničko čišćenje“ – kaže Vladimir Petrović na početku svoje knjige. Autor naglašava da je „interesantno da se o genezi ovog izraza nedovoljno zna“.

Istoričar Vladimir Petrović (1979) diplomirao je i magistrirao na Filozofskom fakultetu u Beogradu, dok je masterirao i doktorirao na Centralnoevropskom univerzitetu u Budimpešti, a postdoktorske studije završio na NIOD Institutu za rat, holokaust i genocid u Amsterdamu. Predavao je na Centralnoevropskom i Bostonskom univerzitetu, a zaposlen je u Institutu za savremenu istoriju.

Objavio je studije Jugoslavija stupa na Bliski istok (2006) i Titova lična diplomatija (2010). Autor je šezde­setak naučnih radova na srpskom i engleskom jeziku, u kojima se bavi istorijom međunarodnih odnosa socijalističke Jugoslavije i krahom te države, o kojem je kopriredio osmotomnu zbirku dokumenata. Istražuje zločine počinjene tokom ratova na prostoru bivše Jugoslavije, kao i pokušaje da se oni procesuiraju. Presekom između prava i istorije bavi se i njegova knjiga The Emergence of Historical Forensic Expertise: Clio takes the Stand (2016). Petrović je viši istraživač na Školi globalnih studija Frederik Pardi Bostonskog univerziteta i saradnik Dejvis centra za evroazijske studije na Harvardu, kao i viši naučni saradnik Instituta za savremenu istoriju u Beo­gradu.

- Izvor: Arhipelag

The post „Etničko čišćenje“: Nova studija Vladimira Petrovića appeared first on Presstiž internet magazin....

- Foto: Promo

Gordanina deseta samostalna izložba na izvestan način veliča svetlost i sunce, motiv sa kojim se bavila u prethodnom radu kroz slike inspirisane Japanom i Mediteranom, ali ona se direktno sučeljava sa izazovom novih stvaralačkih prostranstva i predaje se nadahnuću koje je vodi kroz njen saznajni put. Na tom putu su nastala raskošna dela oplemenjena igrom linija i pretapanjem suptilnih gradacijskih tonova koji pred vama vibriraju radošću, euforijom, zadovoljstvom, blaženstvom… raznim oblicima, sreće, kako se i zovu slike i instalacije, koje pripadaju ovoj zbirci dela, visoke duhovne ozarenosti.

Kustos ove izložbe, Aleksandra Lazar, kaže da izložbom The Sun Rising umetnica teži da prikaže duboku i uzvišenu sreću onih trenutaka kada je bila nabliskija blaženstvu ili radosti kroz seriju pastoralnih apstrakcija koje evociraju specifično mesto i vreme putem boje.

- Kao što jedan američki filozof i naučnik kognitivnih nauka Danijel Denet sugeriše da „pronađimo nešto važnije od nas i posvetimo svoj život tome“,u ovom kontekstu, treba se setiti i da je apstraktna umetnica Agnes Martin, na pitanje da objasni svoj rad, rekla da je on potpuno povezan sa srećom: „Postoji toliko ljudi koji ne znaju šta žele. I mislim da je u ovom svetu to jedino što morate znati — tačno ono što želite. … Ako radite ono za šta ste rođeni … to je način da budete srećni“ – ističe Aleksandra Lazar.

Izložba će biti otvorena do 15. novembra.

The post Izložba „Rastuće sunce“ Gordane Tomić u Galeriji KANVAS appeared first on Presstiž internet magazin....

Radnja najnovije drame Vide Ognjenović, u podnaslovu određene kao „drama o obnovi i izgradnji“, dešava se u crnogorskom planinskom selu, u posleratnoj Jugoslaviji. Zaplet gradi odluka vlasti da se pobiju sve koze, jer su one viđene kao štetočine na putu industrijalizacije zemlje, odnosno razvoja drvne industrije. Običan svet želi da sačuva koze od kojih živi u surovim planinskim područjima, ali se ta želja sukobljava sa nepokolebljivom odlukom Partije koja velike ideološke vizije i megalomanske projekte koji treba da promene i klimu i geografiju tih planinskih predela pretpostavlja realnom životu ljudi. To dovodi do velikih lomova u ljudima i uvodi ih u međusobne sukobe, sumnjičenja ili bolna pristajanja na pokornost vlastima.

Polazeći od ovih događaja, inspirisanih stvarnim događajima koji dokazuju da stvarnost zna da bude apsurdnija od fikcije, Vida Ognjenović plete višeslojnu dramu tragikomičnih značenja.

– Komad koji povremeno dobija izrazito apsurdne dimenzije scenski je izražajna metafora odnosa vlasti i naroda, kao i samodovoljnosti politike koja ne vidi dalje od sopstvenih interesa – kaže pozorišna kritičarka Ana Tasić čiji je tekst o Kozocidu objavljen kao pogovor ovom izdanju. Ana Tasić naglašava da je Kozocid „lucidna pripovest koja ima brojne slojeve, komiku i tragiku, domišljatost i apsurd, farsičnost i gorčinu spoznaju stvarnosti“.

– Posebno je ekspresivan Predsednik, ironijom utvrđen „vizionar i pesnik promena“. On je navodni borac za društveni napredak, dok je u suštini pohlepni sakupljač političkih poena, čovek kome je prevashodno stalo da bude odan partiji, ma koliko ona bila štetna za društvo. Tako on vatreno propagira da su koze simbol zaostalosti, iako selo živi zahvaljujući kozama, a predlaže i isušivanje Skadarskog jezera, što je jedan od vrhunaca apsurda politike u drami, u sukobu sa zdravim razumom. Takav model političkog delovanja je bolno prepoznatljiv i prisutan i danas, zbog čega ova predstava ima snagu aktuelnog tragičkog prepoznavanja – ističe Tasić.

Dramu Kozocid Vida Ognjenović je postavila na sceni Gradskog pozorišta u Podgorici. Predstava je u međuvremenu prikazana na više festivala, a na Sterijinom pozorju dobila je tri nagrade kritike i nagradu publike. Kozocid je na Sterijinom pozorju dobio Sterijinu nagradu za najbolji dramski tekst.

- Izvor: Arhipelag

The post „Kozocid“: Nova drama Vide Ognjenović u izdanju „Arhipelaga“ appeared first on Presstiž internet magazin....