Znam ja nas… Mi smo oni čije su sve krave pocrkale ili su pred smrt. Jer kad je komšija uhvatio zlatnu ribicu, poželeo je baš to, kad već on nema kravu. I tako, komšija do komšije, želja po želja, ostaše štale prazne.
Znam ja nas… Mi smo jedini demokratski narod koji ima vlast za koju niko nije glasao. Jedini narod koji piše peticije protiv najgledanijih programa. Dok traju reklame. Jedini koji ne slušaju narodnjake, nego te vražje pesme nekako same proganjaju naše uši. I protiv njih ne pomaže ni kilo belog luka pred spavanje, bez pranja zubi, daleko bilo.
Znam ja nas… Mi smo oni koji su najpametniji. Kod nas važi nepisani zakon da, što je obrazovanje niže, to je pamet veća. Mi se razumemo u sport, politiku, estradu, globalno zagrevanje, ekonomiju, HAARP i nuklearnu fiziku. I sve to iz ličnog iskustva. Ili kumovog. Ili kumovog prijatelja, pa njegovog brata od strica.
Znam ja nas… Mi smo oni, što kad odu u inostranstvo, stave lava na kapiju, da se zna ko je Herr, a ko sirotinja u opancima. Al’ nije loša ni ta sirotinja kad treba da se unesu drva za zimu. I nije ni toliki šupak Herr iz Beča kad zatreba malom za ekskurziju 200 evra na zajam.
Znam ja nas… Mi smo oni koje alkohol leči. Rakija je za cirkulaciju, a vino za srce. Pelinkovac za sve. Nije strašno ako se pomeša, zaleči makar dušu.
Mi smo oni koji nikad nisu štedeli za crne dane, jer u tom slučaju bele ne bi ni videli.
Oni koji psuju od milosti.
Mi smo oni koji ne piju gorke ili slatke, već kafe sa rakijom.
Oni, kojima je sve ravno, osim stomaka.
Često se na nama uhvati korozija, ali nismo baš toliko rđavi. Bogu hvala, ima gorih. Što se boljih tiče, oni sigurno nemaju kazan za rakiju. I ćosav jezik. A kome se jezik mrsi bez rakije, jeb’o ti njega.