Gde god se osvrneš, sve je postalo roba. U svakom trenutku ili si kupac ili prodavac. I stalno si izložen pritisku da od onoga što poseduješ uvek postoji bolje. I od onoga što upravo kupuješ, postoji mnogo bolje. I ako kupiš danas ono što je najbolje, već kroz nekoliko dana to neće biti dovoljno dobro, jer na tržište izlazi nešto još bolje. I kako se smenjuju dan i noć, ti neprestano juriš nešto što je neko proglasio najboljim. Obično onaj ko ima profit od toga.
Više nije dovoljno plaćati vodu sa česme, sada je tu flaširana voda, ali pošto je jednako pitka kao ona iz tvoje kuhinje, sada je napravljena voda sa ukusima. Pošto vazduh ne može da se proda, može da se prečisti. I tako su nastali prečišćivači vazduha, koji uništavaju sve moguće bakterije u vašoj sobi. Međutim, niko da se zapita šta kada izađemo napolje? Pa ništa, shvatiš da možeš da dišeš i bez prečišćivača.
S obzirom da čovek ne može da preživi bez hrane, u hrani je gotovo siguran profit. Što brža i što jeftinija. U jurnjavi za najboljom robom, pregristi nešto usput taman da se zasitiš je svakako najisplativije za tvoj budžet. Ne i za zdravlje. Ali nema brige – jer tu su teretane, tablete za mršavljenje, liposukcije, liftinzi, drenaže, da otklone svu onu hranu koju si platio i koja postade salo.
Ali da bi sve to platio, moraš prvo da zaradiš novac. Trećinu dana provodiš radeći za svog poslodavca, akumulirajući frustraciju zbog toga što prosečna plata ne može da ti kupi ono najbolje na tržištu. A često ni ono što je solidno.
Ključna stvar postala je prodaja. I tako sam i ja prošle godine bila na praksi u jednoj kompaniji koja se bavi isključivo prodajom proizvoda. Na jednom predavanju direktor prodaje reče nam da moramo da saznamo koliko čovek ima novca, da bi znali šta da mu ponudimo. I postavlja pitanje: „Kako ćete saznati koliko onaj ko sedi preko puta vas ima para?“ Nas desetak smo ga gledali kao telad, shvativši da puko posmatranje čoveka više ne može da otkrije njegov status. „Pa tako što ćete ga pitati je l’ nas lako našao, je l’ bila gužva u prevozu? I onda će vam reći da li je došao autobusom ili kolima. Drugo pitanje može biti gde letuje? Ako kaže Prčanj ili Sutomore, jasno je, tog nema pas za šta da ujede“.
Tog dana gledala sam čoveka sa ispasanom košuljom, masnom kosom i još masnijim karakterom i shvatila jednu bitnu stvar, koju meni nije imao ko da kaže, a uštedela bi mi vremena i živaca – prodaja se ne uči. Menadžer prodaje se rađa. To je karakter dovoljno namazan da obrlati čoveka, bez grama empatije prema njemu. Jer on kada vidi penzionerku, on vidi mušteriju koja će redovno da mu plaća rate, a ne nekoga kome možda neće ostati dovoljno novca za lekove zbog toga.
I tako smo stigli u eru kada se pošten čovek smatra budalom. I to beskorisnom budalom. Jer čim nešto ne ume da „zavalja“, da prošvercuje, da proda za daleko veću vrednost od realne, da maglu predstavi kao preko potrebnu i kvalitetnu, on je mučenik koji se nije snašao. Njega HR službe otpisuju kao nepodbnog, nedovoljno motivisanog ili da kažem – alavog. On je izgubljen u vremenu i prostoru. I definitivno nije deo one Darvinove najsposobnije vrste.
U celoj ideologiji zanemaruje se jedna bitna stvar – da novac nije motivacija za svakog čoveka. Postoje ljudi za koje je daleko bitnije kakvu će promenu da naprave u društvu i koliko će ona da utiče na život ljudi.
Da je novac jedina motivacija, onda jedan Gandi ili Majka Tereza ne bi nikada ostali upamćeni. A ipak, bez marketing menadžera, reklama, Fejsbuk stranica, lajkova, šerova, bez šibicarskog talenta ostavili su iza sebe neizbrisiv trag. Ostavili su na hiljade života koji su promenjeni na bolje. I još hiljade drugih kojima su inspiracija.
I hiljade onih koji će ih nazvati budalama sa nedostatkom ambicije. Mora se odati priznanje kapitalizmu za to što je ambiciju stavio na pijedastal. A šta je ona u samoj suštini? Želja da uvek imaš više i bolje. Neprekidna jurnjava za koju ne primetiš kada je prerasla u pohlepu. I mantru da cilj opravdava sredstva. I da ljude pretvara u ista.
Siromaštvo se deklariše isključivo kao nedostatak materijalnog. Svako ko uopšte spomene reč duhovno, smatra se nekakvim verskim fanatikom. A po prirodi stereotipa i zatucanim. Još uvek nisu našli adekvatno opravdanje za religiozne naučnike. I zašto bi uopšte samo religiozan čovek težio usavršavanju vrline?
Glad za materijalnim nije ništa manja od gladi za unutrašnjim mirom, srećom, toplinom i ljubavlju. Samo što smo često prezauzeti traženjem svega boljeg od onoga što imamo da bi to shvatili.
Ovaj tekst vam neće doneti novac, kao ni meni, neće vam dati malo šibicarskih saveta kako da nešto prodate za veću vrednost od one koju ima, kako da povećate broj lajkova i šerova, neće vas pitati da li letujete u Prčnju ili na Kubi i onda vam „zavaljati“ first minute ponudu, naravno, najbolju na tržištu. Ovaj tekst ima za cilj da vas podseti da glad nije samo materijalna, već jednako i potreba za mirom, ljubavlju i razumevanjem. Da ako izgladnjujete ono što je u vama, ništa izvan vas neće doneti sreću. Makar ne na duže staze.
U eri mazanja i namazanih, trčeći maraton isključivo za onim što je oko nas, niko više ne govori o tome da pronađemo ono najbolje u sebi i da se toga držimo do kraja života. Prošvercujte malo vremena za svoja osećanja, za prijatelja, za porodicu. U čudu bi vas mogla ostaviti činjenica kako emotivni „profit“ ume da nadmaši materijalni. I kako „peglanje“ bora ili povećanje bicepsa može da se zameni daleko boljim osećajem – osećajem prihvaćenosti od strane onih koji vas vole baš takvi kakvi ste. I da je baš to, koliko sada imate – sasvim dovoljno.