Učitelj: „Deco, da li znate ko je bio Mocart?”
Đak: „On je otvorio kladionicu.”
Da li je moguće? Nedavno sam čula za ovaj lapsus, neinformisanost, ili nazovite kako hoćete. Može biti i stvarnost. Da li stvarno verujete da je osnovcima prva asocijacija na „Mocart” kladionica? Ja ne. Čak nisu pomislili na čokoladnu poslasticu, a kamoli na čuvenog Volfganga Amadeusa Mocarta. Odbijam da poverujem, ali svakim danom sam sve manje iznenađena. I nažalost, realnost je takva.
Kladionice, tiketi i kvote zauzeli su veoma bitno mesto u mnogim životima. Mladim životima. Mocarti, Sokeri, Brazili imaju veću posećenost i od kafića. Momci više ne gledaju u devojke, ne druže se, ne razgovaraju. Toliko novca se ulaže, toliko gubi, toliko nervira. Dobro, dođe nekad i dobitak, ali čemu sve to? Pitam se kada je i kako sve ovo počelo?
Da se razumemo, govorim o ekstremnim slučajevima. Ne o onima koji ponekad uplate neki tiket, eto onako. Govorim o onima kojima je to razlog za sreću i tugu. A posmatrala sam više puta grupu mladih momaka dok gledaju u liste, telefone, teletekst. Njihova agonija traje i traje. Kada padne gol, to je neverovatna radost, a u sledećem minutu bacanje i razbijanje jer je pao još jedan gol koji nije smeo. Čuje se i poneki ton poruke. Ali ne, to nije poruka. To je obaveštenje da se neki rezultat menja. Strašno! Tužno je šta dvadesetogodišnjacima predstavlja preokupaciju. Ali zaista. A da ne govorim o maloletnicima. I razmišljam kako bi to moglo da se promeni. Kako da, recimo, provedemo lep, sunčan dan uz roštilj i piće, a da bar neko ne zeva u rezultate na telefonu? Razmišljam, ali nemam ideju. Plašim se da je kasno i da nema konkretnog rešenja.
Čak postoje i neka pravila u „kladioničarskom” jeziku, kao u srpskom jeziku, pa tako jedna crtica menja značenje. Ako slučajno želite da odigrate iz iksa u keca i napišete x1, veliki broj njih će vas ispraviti da treba da napišete x-1. Ali mislim, negde sam i sigurna, da ukoliko napišete neznam, neće biti reakcije. O čemu onda pričamo? Doći će do toga da je kladioničarska pismenost obavezna. A srpski jezik, gramatika i pravopis, na primer? Pa… NE ZNAM!
AUTOR: Tamara Raković