Evo, recimo, ja nisam Šarli! Ne pada mi na pamet da budem! Čovek sam koji iskreno, hrišćanski, žali zbog ubistava u Francuskoj, ali ništa dalje od toga!

Jer, ništa dalje i ne treba. Sve ostalo je čisto licemerje, nekrofilski marketing, žurka na leševima, selfi na nečijoj tragediji, najsramnije ogavno udvorištvo, bez trunke iskrene emocije u sebi i žala za žrtvama!

Što više gledam više me podseća na nekakvo šizofreno takmičenje u kojem se nosači plakata „Je suis Charlie“ nadaju romantičnom vikendu u Parizu za dvoje, budu li dovoljno dugo i dovoljno visoko držali transparente!

Ako grešim, zašto danas niko ne pali sveće pred ambasadom Nigerije? Teroristi Boko Haram sravnili su čitavo selo na granici sa Čadom, ostavivši za sobom rasparčana tela dve hiljade žena, dece i staraca.

Zašto danas nismo svi Nigerijci?! Jesu li te smrti komercijalno manje isplative? Vrede li manje jer nije reč o pregaocima za slobodu reči već pukim borcima za još dan više u sumornoj afričkoj svakodnevici?!

Očigledno da vrede manje, ako uopšte i vrede, jer gde je čak ta Nigerija, a i ako ih ne pobiju teoristi ubiće ih glad, tako da im nasilna smrt nekako sleduje rođenjem, pa tu i nema nekog manevarskog prostora za poistovećivanjem i naročitim saosećanjem, jel da?

Svakako je lepše, nekako otmenije, parfimisanije biti Šarli nego musavi, necivilizovani i još plemenski ustrojen Nigerijac!

Šalu na stranu, nema joj ovde mesta, možemo do sudnjeg dana da poričemo, ali i u ovakvim slučajevima, nažalost, pakovanje „prodaje“ proizvod!

Nikada made in Nigerija, Irak, Palestina, Indija, Pakistan…neće biti što i made in France, i nemojmo da se lažemo kako je drugačije!

Da jeste – jedna bi sveća barem gorela pred ambasadom Nigerije, ne mora ništa više od toga.

Da jeste, i ja bih bio Šarli, verujte, ali nisam, niti ću!

Ostaću samo čovek, daleko od pompe i mogućeg dobitka na morbidnoj lutriji.

Gospod da pomiluje duše stradalih, a naše da spase ako se još šta spasiti da?!

Tragedija nije brend pa da zagledamo šavove i etiketu- jednako stoji i ona iz butika koliko i sa pijačne tezge, ili ne?..

AUTOR: Mihailo Medenica, Dva u jedan