Čekiraš se u kafićima. Klubovima. Kafanama (ako se mogu tako nazvati). Jer nije važno da to drugi vide.
Nije važno gde si. Još manje sa kim si.
Svestan si svega oko sebe. Ne okrećeš glavu kada vidiš problem. Odslušaš vesti do kraja.
Informišeš se. Čitaš. Baš dosta čitaš.
Znaš sve. Ekspert si za fudbal, kuvanje, modu, medicinu, obaranje Hokingovih teorija. Obaranje svih teorija. Malo slabije ih postavljaš, ali obaraš ih kao kule od karata.
Najpametniji si. I uvek u pravu. Ama baš uvek. Samo što niko neće da te sluša. Možda je jedino taksista pametniji od tebe. Možda.
Presrećan si. Smeješ se iskreno. Od srca. Ništa te ne tišti. Ovo nije vreme tištenja. Ovo je vreme kuliranja. Kuliranja sebe, ponajviše.
Moraš biti viđen. U najboljem izdanju. Markiranom, po mogućstvu. Ili ipak maskiranom? Sva zadovoljstva su izvan tebe. Moraš ostaviti utisak. Na prijatelje, na neznance. Na meso odeveno u slične krpe koje im daju status. Ili makar misle da ga time dobijaju. Moraš biti urban, moraš biti brz. I mnogo zabavan. I valjalo bi da si menadžer. To zvuči perspektivno. I nekako baš IN.
Nikada ne plačeš. Nikada nisi tužan. Na to bi svako stavio dislike. Kada bi postojalo dugme za to. Ali nema ga. Nije dozvoljeno. Ovo je era lajka ili ignorisanja. Kako pronaći recept za dvocifren broj lajkova, a tek trocifren? Kako zadovoljiti druge?
Zahtevaš iskrenost. Jer je, naravno, pružaš od momenta kada otvoriš oči.
Samokritičan si. A kritiku podnosiš sjajno.
Kažeš prijateljici da joj loša haljina stoji veoma dobro. Klimaš glavom, kao da je slušaš.
„Super ti stoji“.
„Mhm, on je kreten.“
„Da, naravno. U pravu si.“
Ponavljaš iz dana u dan. Mehanički. Klimaš glavom. Nikada ne osporavaš. Ponavljaš klišee kao mantre. Čekirate se. Fotografišete. Klimate glavom. I nazivate to prijateljstvom.
Izlaziš u klub. Puštaš ogledalo da ti sudi. I tuđe poglede. To je sve što se računa.
Radiš na sebi. Ali uvek izvan. Frizura, lice, nokti, šminka, bicepsi. Važna je fasada.
Nikada sebi ne dopuštaš da popizdiš. Nikada nije do tebe.
Problem je uvek u njemu. Njoj. Njima. HAARP-u. Višoj sili. Amerima. Rusima.
Obožavaš da se guraš u zadimljenom prostoru. I da urlaš pokušavajući da razgovaraš sa prijateljem, dok muzika gruva.
Ništa ti ne smeta. Jer ti nisi smarač. Ti si kul.
Ne govoriš o svojim osećanjima. Ne priznaješ da voliš. Ne pokazuješ.
Niko te ne zaslužuje.
Ne glasaš za SNS. Ne gledaš Pink.
Daleko bilo da slušaš narodnjake.
Uvek pomažeš drugima.
I liberalan si. Sloboda, ludilo, zezanje. Peace & napućene usne. Filter na Instagramu. I share na Fejsu u isto vreme. Kako zgodno.
Dan se završava. Lajkovi rastu. Ti si kul.
Ležeš u krevet.
Super ti je što si sam. Nije do tebe. Jednostavno, niko nije dovoljno zanimljiv da ti parira.
I nalaziš opravdanja. Za sve što ti se dešava.
Lažeš se.
Lažeš se.
Lažeš se.
Ali nije važno, jer oni te takvog vole. Kul si. Njima.
Sviće novi dan.
Vreme je za novi check in. I novi filter. Dovoljno šaren da predstavi tvoj svet zabavnim i privlačnim. Njima.
Malo fotošopa da nacrta osmeh na kraju usana, da poveća standarde, smanji razočaranja. Oboji u ružičasto, da se dopadne. Njima.
Da izazove reakciju, u njima.
A u tebi?
Ovo nije vreme pitanja.