Mlada pevačica Lana Janković je na samom početku svoje muzičke karijere. Svoj talenat je iskazivala još kao devojčica pevajući na raznim muzičkim takmičenjima. Nikad nije pohađala muzičku školu jer se plašila da tako ne zamrzi muziku, budući da su joj drugari pričali kako je tamo „teško i grozno“. Rođena je u Beogradu 1991. godine. Završila je XIV beogradsku gimnaziju, a danas pohađa studije psihologije. Pored muzike i fakulteta, ide i na časove plesa već sedam godina. Kako kaže, ne voli da se ograničava žanrovski u bilo kom smislu. Voli „Ex Ponto“ Iva Andrića, pevača Džejmsa Artura, TV serije Breaking Bad i „Prijatelji“ koje gleda iznova i iznova jer je „rasterećuju“. Ambiciozna je, višestrana, uporna, energična, staložena, prijatna i druželjubiva.

Vaša majka, pevačica Gordana Stojićević, nije bila srećna zbog Vaše odluke da uđete u svet muzike. Čak se tome otvoreno protivila. Zašto?

To je malo „napumpana“ priča. Nekoliko puta je o tome neko nešto napisao. Bilo je zabavno pročitati da ona meni to ne dozvoljava i da se protivi. Kao i svaki roditelj, pogotovo kad je u pitanju ovaj posao koji je pun lešinara i raznoraznih ljudi, ćudi, karaktera i zlih namera, naravno da će se brinuti za mene. Ne bi joj bilo pravo da me tek tako pusti u taj svet. Imam sreće jer je ona ceo svoj život u tom poslu i što je kraj mene. Podržava me, i na neki način kontroliše, naravno, u najboljoj mogućoj nameri. Nije bila oduševljena mojom željom jer se plašila da ću napustiti fakultet. I ona se u isto vreme bavila pevanjem i studirala. Zna koliko je to bilo teško, ali je svesna činjenice da je ta želja za muzikom jača od čoveka. Međutim, imala je na umu da mora, i da želi, da završi fakultet. To isto želi i za mene. Možda se plašila da sam tu želju izgubila. Da ću prekinuti fakultet i da ću se posle kajati zbog nekog trenutka očaja, dvoumljenja ili teškoće. Možda je smatrala da to nije prava odluka, ali je najbolje od svih mogla to da razume i da me podrži.

- Lana i njena majka Goca Stojićević 2007. / foto: privatna arhiva porodice Janković

S njom ste krajem prošle godine snimili duet „Ništa više nije isto“ koji spada u narodnu muziku. Vaša prva solo pesma „Bio si laž“ spada u zabavnu muziku. Kom muzičkom pravcu ćete stremiti u budućnosti?

Više naginjem ka pop ritmu jer slušam tu vrstu muzike, kao i rok, RnB itd. Narodna muzika je, na neki način, utkana u mene jer sam odrastala uz nju. Nemam averziju prema njoj. Ali, ono što osećam i čime želim da se bavim je pop muzika. Međutim, ne volim da se ograničavam žanrovski. Ni u kom smislu. Volela bih na neki način da budem „muzičko otkrovenje“ koje bi kombinovalo mnoge muzičke pravce. Da pokažem ljudima da ne moraš da se opredeliš za određeni stil. Nije loše ako slušaš jednu vrstu muziku, a da voliš i nešto drugo. Možda u sebi imaš nit koja povezuje sve to. Iskreno, nerviraju me isforsirana opredeljenja ljudi i zadrto držanje za određeni pravac. Tako mislimo da ćemo bolje proći, biti prihvaćeniji, pristupačniji, atraktivniji, u zavisnosti od vremena i onoga šta je aktuelno. Volela bih da budem revolucinar koji će reći NE svim tim rigidnim muzičkim pokretima i opredeljenjima.

- Lana i Goca / foto: Zile

- Spot za pesmu „Bio si laž“ pogledajte OVDE.

Četvrta ste godina psihologije na Filzofskom fakultetu u Beogradu. Planirate li uporedo da se bavite psihološkom i muzičkom karijerom?

Mislim da je to nemoguće kad se završe studije. Možda nije ni dobro biti rastrzan. Već neko vreme pokušavam da balansiram te dve grane i moram priznati da mi je naporno. Ne volim da se ne posvetim dovoljno nečemu, pogotovo ako je to nešto što me zanima i što volim. Bilo bi iluzorno kad bih svoje vreme delila na više različitih stvari jer nigde ne bih mogla da iskažem svoj maksimum. Zato i smatram da se treba opredeliti kad za to dođe vreme, a to je kad se završi fakultet. Polako se uključujem u celu priču muzike i pevanja. Pokušavam da se naviknem na tu situaciju, da se predstavim javnosti i da uradim to na što bolji način. Idem putem koji je manje-više utaban, a gde ću skretati i koliko, i kako će se on odvijati, to je već druga priča.

U srednjoj školi ste pevali u tinejdžerskom pop-rok bendu Frostkisss koji je imao 8 članova. Osvojili ste 1. mesto na Palilujskoj olimpijadi kulture i u studiju snimili pesmu, ali se bend ubrzo raspao. Koji je bio razlog tome?

Bilo nas je mnogo u bendu i pojedini članovi su se menjali u zavisnosti od potrebe određenih pesama. Bila su tri vokala i tri gitare, bubanj i klavijature. Iskreno se ne sećam konkretnog razloga raspada benda. Znam samo da je bilo na privatnoj bazi. Pojedini odnosi su postali problematični. To je najviše bilo između nas tri devojke pošto smo se družile pre benda. Ostali članovi su došli naknadno. Nas tri smo bile inicijatori i pokretači te ideje koja je postojala još od osnovne škole. U srednjoj školi je ta ideja dobila krila. Taj bend nam je mnogo značio. Imale smo veće planove za kasnije, ali su naši privatni odnosi bili vrlo uključeni u ceo taj poduhvat.

- Frostkisss / foto: privatna arhiva Lane Janković

Koji planovi nisu bili ostvareni?

Posle te prve snimljene pesme je trebalo da dođemo do sredstava da snimimo i ostale. Mislim da su sve pesme bile kvaliltetne, s obzirom da smo svi imali oko 16 godina. Trebalo je da idemo na takmičenje GBOB – Global battle of the Bands. To je internacionalno takmičenje koje se prvo održava u zemlji iz koje potičeš, a zatim pobednici idu na takmičenje na međudržavnom nivou. Za to smo spremali i nove pesme. I dan-danas smatram da smo imali dobru ideju. Bili smo početnici, amateri, ali smo imali planove i potencijal. Ali, šta da se radi. Nije bilo suđeno.

Posle benda ste napravili višegodišnju pauzu u bavljenju muzikom. Zašto ste baš sad rešili da uđete u profesionalne muzičke vode?

Došla je životna prekretnica kad treba da odlučiš šta ćeš i kako dalje. Da definišeš čime ćeš se u životu baviti. Naravno, čovek uvek može da ustukne i da se vrati unazad ako mu ne pođe po planu, ako se predomisli. Ali, smatram da su ove dvadesete godine one koje nas veoma određuju u budućnosti. Počneš da razmišljaš o svojoj budućnosti, o tome šta voliš, šta te ispunjava. Koliko je samo bitno da te ispunjava ono čime ćeš se sutra baviti. Kad treba da odlučite šta će vas životno odrediti, vama isplivaju pojedine pritajene želje. Ako se to desi u ranijem životnom periodu, lakše je pronaći se i preorijentisati se.

- Foto: Teodora Vulović

- Pesmu „Ništa više nije isto“ možete poslušati OVDE.

Šta je to što Vas muzici privlači, pa ste više puta od nje odustajali, pa joj se ponovo vraćali?

Nikad nisam potpuno odustajala od muzike. Niti ću. Ona je u mom životu oduvek i uvek će i biti. Da li preko mame, preko takmičenja, benda. Sve te naizgled pauze, u stvari, nisu bile pauze. Ko voli muziku, uvek je povezan sa njom na neki način. Slušaćete je kod kuće, pevati pod tušem, ili javno na sceni. To nisu iste okolnosti, ali muzika može izazvati isti osećaj u vama dok to radite. Umetnost vas uvek veže na određeni, čudni, neopisivi način. Ona je subjektivna. Ne možete da objasnite šta je to što vam se u njoj sviđa. Nikad ne znate da li će se neko umetničko delo nekom svideti, a nekom ne. Jedni će ga mrzeti, a drugi obožavati. Za muziku će me uvek nešto vezivati jer je ona, otkad znam za sebe, deo mog života.

Pored muzike i psihologije, više godina idete na časove formacijskog latino-američkog plesa u plesni klub „Vračar“. Takmičite se na međunarodnim takmičenjima, a u Srbiji ste državni prvaci. Koji su Vam planovi u toj oblasti?

Tehnika plesa na mene deluje kao droga. Nezamislivo mi je u ovom trenutku da prestanem njim da se bavim. Verujem da će me kasnije u životu uvek nešto vući da mu se vratim. Svi ljudi koji su nekad pohađali časove plesa su mi pričali kako im je ostala žal kad su istim prestali da se bave. U jednom trenutku ću sigurno odustati od plesa i znam da će mi to biti teško. Ali, za sada pokušavam što duže da ostanem u tom timu i da mu se posvetim što više. Svestrana sam. Mnogo čemu dopuštam da dopre do mene. Nemam predrasuda prema većini stvari. Često ih isprobavam. Tako im se približim i zavolim ih. Introspektivna sam. Umem sebe da pronađem u nečemu. Razmišljam da li mi to nešto prija i da li želim tu da se zadržim. Cilj mi je da što više stvari koje volim, a ima ih mnogo, zadržim što duže. Iako će biti teško posvetiti se svakoj. Gde je volja, tu je i neki oblik uspeha.

- Foto: privatna arhiva Lane Janković

Koji je Vaš sledeći muzički poduhvat?

Još uvek promovišem svoju prvu pesmu i duet sa mamom. Mnogo ljudi nije čulo moju solo pesmu jer sam na samom početku. Još nisam pronašla način da je plasiram na pravi način. To je cela procedura, prepreke i sl. S duetom smo mama i ja gostovale u više emisija. I na RTS-u, TV Pink, TV KCN itd. U današnjem moru izvođača i pored raznih stvari kojima nas bombarduju, mali su putevi i pukotine u kojim možete pronaći svoje mesto. Planiram spot za „Bio si laž“, pa je moguće da će vizuelni utisak doprineti. Ljudi će na internetu pre pogledati pesmu ako ima spot, nego bez njega. Samim tim i na televiziji. U fazi sam potražnje za odgovarajućim bendom koji bi me pratio, kao i aktiviranja u živim svirkama. Volela bih samostalno da uradim neku pesmu – od ideje, preko muzike i teksta. Imam potrebu da se lično izrazim u muzičkom smislu. Ali, za sada su to planovi na duže staze. Prvo da završim fakultet. (smeh)

- Foto: Teodora Vulović