Foto: vukajlija.com

Bukvalni prevod francuske reči bonton znači dobar ton. Prva knjiga o bontonu objavljena je u 16. veku, čiji je autor bio monsinjor Delakaza, crkveni velikodostojnik i naučnik. Knjiga je imala zadatak da postavi jasnu granicu između bogatih, koji su morali da poštuju pravila lepog ponašanja, i prostog naroda, koji je bio osuđen da takav i ostane.

Mišljenja da je bonton namenjen samo visokim slojevima društva su potpuno pogrešna, pogotovo u 21. veku, kad posredstvom interneta gotovo svako može za samo nekoliko minuta da se priseti, a možda i nauči, kako se pristojno ponašati uvek i svugde.

Svrha bontona jeste da međuljudske odnose učini prijatnijim i lepšim. Osnove bontona dete uči u porodici, a kasnije ih u procesu socijalizacije sa drugim ljudima i u toku školovanja  nadograđuje. Tako bi trebalo da bude.

Bonton objašnjava pristojno ponašanje u gotovo svim aspektima života – u međuljudskim odnosima, zatim u određenim situacijama, mestima, ali i kad smo sami, jer upravo to je ono što danas nedostaje – DOSLEDNOST u primeni pravila lepog ponašanja.

Bonton u restoranu

Kada muškarac i žena dolaze u restoran, uvek prvi ulazi muškarac. On treba da izabere sto u restoranu, ali u dogovoru sa damom. Takođe, treba da pomogne dami da skine ili obuče mantil. Muškarac za sto nikada ne seda prvi, on pomaže dami da se smesti i pridržava joj stolicu, kako bi se ona što udobnije smestila. Prema bontonu, tek onda muškarac seda za sto.

Žena je ta koja ima prednost pri izboru jela. Ukoliko se na stolu restorana nalazi samo jedan jelovnik, muškarac ga prvo dodaje dami, a tek kad dama završi, on će pogledati jelovnik i odlučiti šta poručuje.

Bonton nalaže da komunikaciju sa konobarom ima muškarac, koji razgovara i naručuje. Žena se konobaru obraća samo preko svog kavaljera. Kad dama prepusti izbor jela i pića muškarcu, on nikada neće naručiti ono što je najjeftinije.

Kada hrana stigne za sto prva sa jelom uvek počinje žena. Dakle, uvek i u svakoj prilici za stolom treba sačekati da dama prva proba hranu. Nemojte razgovarati sa hranom u ustima, sačekajte da završite sa zalogajem u ustima, pa onda govorite. Listanje novina u restoranu nije u skladu sa lepim ponašanjem, bilo da listate pre ili posle ručka.

Foto: mojrestoran.info

Pribor za jelo se koristi tako što se počne od onog noža, viljuške ili kašike koji su najdalje od tanjira, pa za svako sledeće jelo koristite sledeći najdalji pribor.

Ukoliko se za vreme ručka ili večere nešto prospe ili vam padne pribor, konobar je dužan da vam donese novi i da podigne ono što je palo. Ne smete se izvinjavati  konobaru u takvoj situaciji ili lično intervenisati, već svoju zahvalnost iskazaćete kroz napojnicu na kraju večere ili ručka.

Plaćanje u restoranu u osnovi spada u dužnost muškarca. Međutim, to ne znači da nisu moguća i odstupanja – i žena može ravnopravno da učestvuje u plaćanju računa. Tada je zbog pojednostavljivanja stvari lepo da muškarac plati zajednički račun, a posle toga račun se može podeliti u zavisnosti od toga ko je šta konzumirao. Raskusuravanje, ako već treba da dođe do njega, obavite van restorana.

U većim društvima svi bi trebalo ravnomerno da dele trošak za hranu i piće. Osoba koja poziva nekoga, plaća ceo račun i nikada ne sme dopustiti da pozvana osoba plati svoj deo.

Napojnica je u suštini pokazivanje zadovoljstva gosta jelom i uslugom. Uobičajeno je pravilo da se ostavlja napojnica 15 do 20% od iznosa računa. U slučajevima kada se osoblje baš trudilo oko gostiju, može se ostaviti napojnica i u većem iznosu, 20 do 25% iznosa računa. Međutim, ono što nije poželjno jeste proizvoljno određivati iznos napojnice, mada je to kod nas česta praksa. Bakšiš se u restoranima ne ostavlja samo izuzetno, u baš ekstremnim slučajevima, kad je gost bio krajnje nezadovoljan jelom i uslugom. U svakom drugom slučaju, smatra se nepristojnim napustiti restoran bez ostavljanja bakšiša.

Prilikom napuštanja lokala redosled izlaženja je obrnut od redosleda ulaženja.  Od stola žena ide prva napred (sto i stolice treba ostaviti uredno iza sebe), a muškarac ide iza nje, osiguravajući joj „odstupnicu”.

Bonton u komunikaciji

O sebi govorite što manje. U razgovoru nikada „ja” nije na prvom mestu. Razgovor nije monolog. Porodični problemi nisu preporučljiva tema za razgovor. Kad govorite o prisutnima, uvek recite njihovo ime, a ne lične zamenice. Nije uljudno držati sagovornika za ruku kad razgovarate. Neslaganje treba izraziti suzdržano. Izbegavajte pokazivanje prstom. Kad razgovarate sa više ljudi, naizmenično ih gledajte u oči. Obratite se sa „Vi“ svakoj osobi, bez obzira na starost i pol.

Upoznavanje i pozdravljanje

Muškarac se prvi predstavlja ženi. Muškarac prvi pozdravlja ženu. Mlađa osoba pozdravlja prva. Kad se samostalno upoznajemo, treba razgovetno reći svoje ime i prezime, sačekati da druga osoba kaže svoje, pa reći: „Drago mi je” ili „Milo mi je”. Mlađa osoba se uvek prva predstavlja starijoj, a muškarac ženi, osim ako nije mnogo stariji od nje. Isto tako, osoba niža po položaju predstavlja se osobi višoj po položaju.

Razgovor obavezno prva počinje žena, odnosno starija osoba. Tokom upoznavanja, a i prilikom razgovora, sagovorniku treba gledati pravo u oči. Isto tako, poželjno je nasmešiti se, osim ako se ne radi o tužnoj prilici. Oni koji dolaze, predstavljaju se već prisutnim osobama. Ženske osobe koje već sede ne treba da ustaju prilikom upoznavanja i rukovanja, dok muške osobe obavezno ustaju.

Prilikom razgovora sa nepoznatom osobom dužni ste da joj persirate, bez obzira na moguću razliku u godinama, jer se onda izbegava mogućnost da se osoba uvredi zbog oslovljavanja na ti. Prelazak na „ti“ čini se tek posle dužeg poznanstva na predlog starije osobe. Ženska osoba prva predlaže da se pređe na oslovljavanje sa „ti“, osim ako muškarac nije mnogo stariji od nje.

U gostima

Nikada nemojte dolaziti praznih ruku: cveće, knjige, sitnica za decu, stvari su koje se najčešće donose. Prirodno, već ste javili tačan čas dolaska. Izbegavajte da se trudite da budete u centru pažnje, jer to već jeste. Nemojte biti preterano brbljivi ili ćutljivi. Nemojte davati savete u kuhinji, po pitanju odevanja, vaspitanja dece (naročito ako ih nemate), o kupovini, o sigurnom načinu na koji se ovo čisti, a ono izbeljuje. Nemojte se nikako mešati u rasprave između muža i žene, i izbegavajte da se izjasnite čak i ako vas pitaju za mišljenje.

Na pitanje „Šta voliš da jedeš?”, ne treba imati posebne zahteve, koji bi mogli domaćine dovesti u neugodnu situaciju, već se prilagodite onome što vam se nudi. Nemojte nikada uzeti neku stvar bez pitanja. Ako vam se desi da nešto razbijete, insistirajte na tome da nabavite isti predmet. Ako domaćini očigledno ne pristaju, pružite im poklon jednake vrednosti ili donesite cveće u momentu polaska.

To su samo neka od pravila bontona. Za dodatna bi bilo poželjno da u svom domu uvek imate priručnik koji će vam otkloniti nedoumice. Na kraju teksta ostaje pitanje – koliko se pridržavate ovih pravila? I predlog – pokušajte da budete dosledni u primeni istih. Jer ne košta ništa, a uvek se smatra poželjnim.