U beogradskoj ulici Vase Pelagića broj 40, na Senjaku, nalazi se zdanje od istorijskog i kulturnog značaja. U dubokom dvorištu stoji žuto-bela, dvospratna kuća od 118 godina koja je više puta menjala svoju namenu. Izgrađena je kao letnjikovac imućnog beogradskog trgovca, da bi potom bila dom kralju Petru I, dom za nezbrinutu decu, škola, dom za zaštićene stanare, izbegla lica, a danas je kulturni centar. U njenim lagumima se, 80-ih godina prošlog veka, nalazila jedna od prvih diskoteka u Beogradu. Pored svega ovoga, ovo imanje danas nosi naziv Kuća kralja Petra I po svom stanaru, srpskom vladaru Petru I Karađorđeviću koji je u njoj živeo samo dve i po godine.

ĐORĐE PAVLOVIĆ I PETAR KARAĐORĐEVIĆ

Davne 1896. godine trgovac Đorđe Pavlović je izgradio ovu vilu koja je još u to vreme predstavljala upečatljivo, velepno zdanje. Senjak je tad bio vinogradarski kraj. Po završetku Prvog svetskog rata, kralj Petar Karađorđević se 1919. godine sa Krfa vratio u Beograd gde je tražio mesto za stanovanje. Budući da je predao presto svom sinu Aleksandru i da je Stari dvor bio oštećen i nepogodan za stanovanje, kralj je tragao za povučenim mestom van centra grada gde bi se posvetio pisanju. Počela je potraga za kućom među uglednim građanima. Trgovac Đorđe Pavlović je ponudio i iznajmio svoj letnjikovac kralju za tri hiljade dinara u srebru koje je plaćala država. Budući da mu je supruga Zorka umrla na porođaju 1890. godine, Petar Karađorđević je u ovoj kući živeo sam od 1919. do svoje smrti 1921. godine. Prema rečima Lidije Jakšić, koordinatorke za program i odnose sa javnošću Kuće kralja Petra I, kralj je na ovom imanju živeo poprilično skromno i asketski. Nije imao mnogo svoje imovine. Dosta kraljevih predmeta sačuvano je u njegovoj kući na Oplencu, u Topoli, ali i uništeno i pokradeno u ratu. Većinu svog vremena je provodio u pisanju i šetnjama po vrtu.

- Kuća 20-ih godina prošlog veka

NOVI STANARI 

Nakon njegove smrti pokrenuta je inicijativa da se od Kuće napravi spomen-dom koji bi čuvao uspomenu na kralja Petra I. Tadašnje Ministarstvo kulture je 1924. godine od Đorđa Pavlovića otkupilo kuću s namerom da napravi muzej. To se nikada nije ostvarilo. Prema rečima članica udruženja „Dr Arčibald Rajs“ koje su nekad živele u komšiluku – gospođama koje danas imaju preko 80 godina, u Kući je jedno vreme živela kraljica Marija Karađorđević 30-ih godina prošlog veka. Kad je kralj Aleksandar Karađorđević ubijen u Marseju 1934. godine, njegova supruga je živela u ovoj kući neko vreme i bavila se humanitarnim radom. Starala se o nezbrinutoj deci. Te gospođe se danas prisećaju kako je kraljica otvarala kapiju da ulaze i druga deca iz komšiluka da se igraju. Jedna komšinica dodaje da je Kuća izvesno vreme bila i škola koju je pohađala, dok nije otvorena škola preko puta.

- kralj Petar I Karađorđević

Od 1921. godine, pa sve do kraja Drugog svetskog rata, Kuća je bila pod vlasništvom države. Od 1945. godine u Kuću su se uselili „zaštićeni stanari“ koji su u njoj živeli do 70-ih godina. Oni su zbog svojih zasluga u Drugom svetskom ratu dobili ovo imanje na korišćenje, kao i kraljev nameštaj i lične predmete koji su tu ostali. Njihova imena danas nisu poznata. Samo se zna da u Kući nije sačuvana zaostavština Kralja Petra I. Ono što je sačuvano danas se nalazi u Istorijskom muzeju u Beogradu. Iz tog perioda u Kući je ostao samo autentični šporet koji se nalazi u podrumu Kuće i dva mozaika. Jedan se nalazi na terasi kraljeve spavaće, danas memorijalne sobe, a drugi na zatvorenoj terasi u prizemlju. Prema rečima Lidije Jakšić, jedan lekar je pre nekoliko meseci dolazio u Kuću da bi se prisetio svog detinjstva. Živeo je u njoj posle rata i rekao kako je tu, pored njegove, živelo još nekoliko porodica. Uz to je dodao da je u natkrivenom delu terase u prizemlju iza stubova, bilo kupatilo i u njemu stajalo nekoliko kada za kupanje koje su koristili.

Između 1943. i 1945. godine, Nemci su iskopali lagume u dvorištu Kuće u kojim su se krili kad su Rusi došli da oslobađaju Beograd. U tim lagumima se 80-ih godina nalazila jedna od prvih diskoteka u Beogradu.

DANAS KAO KULTURNI CENTAR

Od 1991. godine u Kuću se doseljavaju izbegla lica. Poslednje lice je iseljeno 2005. godine jer je opština Savski venac odlučila da sanira i obnovi ovo zdanje i od njega napravi kulturni centar. Tek kad se poslednje lice iselilo i pošto mu je pronađen smeštaj, adaptacija Kuće je mogla da počne. Finansije je izdvojila opština Savski venac. Radovi su završeni 2009. godine i od tada se na ovom mestu organizuju kulturne manifestacije. Opština je donela Pravilnik o korišćenju Kuće kralja Petra I kojim je definisano da se o radu i održavanju ovog imanja stara Komisija. Nju je 2010. godine imenovalo Veće opštine Savski venac. Cilj je bio da se formira memorijalna soba kralja Petra I i da Kuća postane kulturni centar. Iako je i 90-ih godina postojala inicijativa da se od ovog zdanja otvori muzej, država nije imala gde da smesti izbegla lica i da reši njihove imovinske probleme. Godine 1996. podignuta je visoka, reprezentativna kapija ispred Kuće na kojoj od tada piše „Muzej kralja Petra I Velikog Oslobodioca“, iako zdanje do danas nije postalo muzej. „Mi smo Kuća kralja Petra. Funkcionišemo kao kulturni centar. Bavimo se organizacijom događaja iz kulture sa namerom da čuvamo sećanje na kralja kroz programe koji se bave njegovim životom i delom, kao i kroz njegovu memorijalnu sobu“, kaže Lidija Jakšić.

- Kapija / foto: presstiz.rs

SPOMEN-SOBA KRALJA PETRA

Kralj je preminuo u ovoj kući u svojoj spavaćoj sobi. U Arhivu grada Beograda se i dalje čuva njegov krevet koji je pronađen u veoma lošem stanju. Ta soba je danas memorijalna, spomen-soba kralja Petra. U njoj više nema nijednog predmeta, ali predstavlja posebno iskustvo, pogotovo u domaćoj muzejskoj praksi. Na jednom zidu sobe se nalazi mozaik sastavljen od više stotina različitih fotografija iz tog vremena koje zajedno čine portret kralja Petra I Karađorđevića. Fotografije su prikupljene iz raznih ustanova i institucija i privatnih zbirki. Prikazuju kralja, njegovu porodicu, savremenike, razne događaje i sve zajedno čine jedinstveni istorijski prikaz kralja Petra I. Uz pomoć tablet računara ili aplikacije za smart telefon, posetioci mogu da vide razne multimedijalne sadržaje kad ga upere prema portretu kralja. Tada se može videti 3D model krune u prostoru, interaktivne razglednice i fotografije postavljene hronološkim redom najznačajnijih momenata kraljevog života. Ovim putem posmatrač postaje aktivni učesnik postavke.

BOGAT KULTURNI PROGRAM

Kuća kralja Petra I je prošle godine pripojena Dečjem kulturnom centru „Majdan“ čiji je osnivač opština Savski venac. Budući da Kuća kralja Petra I ima istu delatnost, rešenje je bilo da se pripoji „Majdanu“ i da tim putem funkcionišu kao jedna ustanova kulture. Samim tim, DKC „Majdan“ nastavio je da se bavi organizacijom događaja iz kulture u ovom zdanju.

Prema rečima Lidije Jakšić, Kuća kralja Petra I ne može da postane muzej jer nemaju eksponate kojim bi je popunili, niti neophodne muzejske uslove za njihovo čuvanje. Ti predmeti danas pripadaju Istorijskom muzeju Srbije. Nedostaje im veći budžet za organizovanje događaja, ali, bez obzira na to, Kuća „živi“. Ona je danas kulturni centar u kom se priređuju izložbe, koncerti, tribinski programi, književne večeri, pozorišni programi – izvođenje monodrama i duodrama. Radio-televizija Srbije je u njoj snimila film o kraljevskoj porodici i načinu funkcionisanja države u periodu kad se kralj povukao i počeo da živi ovde. Između ostalog, ovo zdanje se danas iznajmljuje za snimanje filmova i serija.

Ove godine se navršava 170 godina od rođenja kralja Petra, pa će Kulturni centar Kuća kralja Petra I jednim programom objediniti stogodišnjicu Prvog svetskog rata i njegovog rođenja. Program će trajati od 4. juna do 11. jula ove godine. To će biti ciklus tribinskih programa koji će se baviti životom kralja Petra, njegovim učešćem u Prvom svetskom ratu i dinastijom Karađorđevića. Poslednjeg dana programa, u planu je jednodnevna izložba dnevnika Kralja Petra I koji će biti pozajmljeni iz kraljeve kuće na Oplencu, u Topoli.

Interesantno je da Kuća kralja Petra I u Beogradu nikada nije pripadala Karađorđevićima.

- Fotografije: arhiva Kuće kralja Petra I