U centru Beograda, na Obilićevom vencu, nalazi se monumentalni objekat koji nosi ime „PIZAD“. Zgrada je naziv dobila kao skraćenica od Privilegovanog izvoznog akcionarskog društva, kome je služila za administrativne poslove. Podignuta je 1937. godine. Projektovao ju je arhitekta Bogdan Nestorović (1905- 1975).

Ovaj spomenik kulture se zbog svojih izuzetnih karakteristika svrstava među antologijske primere kasnog modernizma u međuratnoj arhitekturi Beograda. U obliku kifle, omeđena je sa tri ulice. Kompozicija fasada zasnivala se na razuđenosti masa i ritmičnom nizanju prozornih traka razdvojenih pilastrima. Zgrada ima šest spratova. Monumentalni karakter objekta oslikava skladni odnos forme i pročišćenih, bezornamentisanih fasada. Zgrada predstavlja značajno ostvarenje beogradskog graditeljstva iz četvrte decenije prošlog veka. Uspešno rešeno smeštanje na parceli između tri ulice rezultiralo je zasecanjem kružne osovine objekta, što ga izdvaja kao značajno urbanističko rešenje. Od šezdesetih godina XX veka u zgradi je sedište TANJUG-a (Telegrafske agencije nove Jugoslavije).

Nekada velelepna građevina danas izgleda oronulo. Dotrajali drveni prozori, klime okačene s ulične strane i posivela fasada dokaz su da se u ovaj spomenik kulture ne ulaže. Iako se objekat nalazi na atraktivnoj lokaciji, i u njoj posluje novinska agencija TANJUG, njegov izgled nije nimalo reprezentativan.

„TANJUG je osnovan 5. novembra 1943. godine u Jajcu, u vreme Drugog zasedanja AVNOJ-a. Taj potez povučen je kako bi se domaća, a pre svega inostrana javnost obaveštavala o stvaranju nove vlasti na oslobođenoj teritoriji“ piše dugogodišnji novinar Tanjuga, Vojislav Lalić.

Počelo se sa nekoliko starih pisaćih mašina, malim radio – davačem i jednim zastarelim aparatom za umnožavanje. Vesti su se pisale na srpsko – hrvatskom i engleskom jeziku. Agencija je izdavala biltene. Prvi broj objavljen je 10. novembra 1943. godine, а u prvoj informaciji pisalo je:

„Pre izvesnog vremena došao je u Jugoslaviju britanski brigadni general Meklejn, kao izaslanik komandanta savezničkih oružanih snaga na Srednjem istoku E.M. Vilsona pri Vrhovnom štabu NOV i POJ. Prilikom svoje prve posete, general Meklejn predao je vrhovnom komandantu NOV i POJ, drugu Titu, pismo komandanta Vilsona…“

TANJUG je i u teškim okolnostima uspevao da ne zaostane za moćnicima kao što su Rojters, Asošiejted pres, Fras pres, Ital-TAŠ. On se na tom putu suočavao sa mnogim izazovima, pre svega sa materijalnom nemaštinom i tehničkim problemima.

Godine 1968. prema studiji Gertrude R. Robinson, profesorke sa američkog Univeziteta Ilinois, Tanjug je zauzeo osmo mesto među novinskim agencijama u svetu. U studiji se navodi da Tanjug znalački kombinuje izveštavanje svojih novinara i svetskih agencija, praveći sopstvenu verziju informacija koje koriste i lokalni i strani mediji. Tanjug se jednog trenutka nalazio čak na šestom mestu svetskih rang lista.

„Prvi zadatak Tanjug-a je bio da preko radio – telegrafskih emisija obavesti svet o svemu što se zbivalo na Drugom zasedanju AVNOJ-a u Jajcu. Tanjug bi zatim pristupio organizovanju svoje mreže u zemlji da bi izrastao u jednu opštejugoslovensku novinsku agenciju“, sećao se kasnije Moša Pijade.

Od male agencije uspeli su da stvore firmu koja emituje 365.000 vesti godišnje. Prema mnogim istraživanjima, u ovom trenutku je najcitiranija agencija u regionu.