„Špil soneta“, peta zbirka pesama Saše Mićkovića, biće objavljena ovog meseca u izdanju Književne zajednice Udruženja književnika Srbije – UKS za Pomoravski okrug.
U knjizi će se naći 52 pesme-soneta (upravo koliko ima i karata u špilu), a recenziju za knjigu je napisao Miroslav Dimitrijević, koji kaže: „…I zaista, „Špil soneta“ Saše Mićkovića ima u sebi mnogo od tog drevnog iskustva i znanja Tarota i temeljne srpske, odnosno svetske civilizacije i kulture. Njegovi soneti su duboko u misteriji sveukupnog postojanja, života, kosmosa, erosa, mitologije, ali i prefinjene duhovnosti i ljubavi; pesme mu inkliniraju prvotnome iskustvu čovekovom, rosnom dobu čovečanstva, idealitetu uopšte, ali i idealima kojima su okićena drevna ženska božanstva u našoj divoniji, dive i deve, a Mićković u realitetu koji živi, divinizira kako najveće, tako i najmanje, odnosno mikro i makrokosmos… I odista, u svakom Mićkovićevom „sonetu-karti“, u samo 14 stihova, stalo je mnogo mističnih slika, višeslojnih i višeznačnih, mnogo kolektivnog i podsvesnog iskustva, ali i nadsvesnih akcenata, možda i poetskih akcidenata, ali i originalnih slika, izraza, novosročenih reči i termina, neologizama…“
O Mićkovićevoj poeziji su pored Miroslava Dimitrijevića pisali i Pero Zubac, dr Miodrag D. Ignjatović itd. Nova knjiga će čitaocima doneti ljubavne note i pesme, filozofske katrene, kao i nekoliko pesama koje su nastajale u Parizu, a govore o splinu, teskobnosti duše, naravno i emotivnim uzletištima. Takođe, „Špil soneta“ je ispisan čistokrvnim sonetima, katrensko-tercinskim, a Mićković upravo tu formu iz XIII veka neguje već godinama, pokušavajući da joj očuva zlatasto ruho i prizvuk aristokratskih bravura.
Ovom prilikom ćemo vam predstaviti jedan pesnikov sonet, kako bismo čitaocima približili srž poezije i sonetarenja:
ČEKANJA
Laura – Petrarka, tajanstvena veza,
Odgonetam ljubav četrnestog veka.
Alba Greka danas, al` nas usud sveza,
Na Terazijama duša zrijuć čeka!
-
Milica i Andrić, smrt na smrt oslanja,
Po Kalemegdanu senka seni hrli.
Kod Ušća se moje biće tvome klanja,
Iako smo skupa strasno obamrli!
-
Danuvius – Sava, izvorje beskraja,
Ko reka oblutak tercina te vaja.
A tamo gde nebo dance vode tače,
-
Odisej u peni – svitnu Penelopa,
I samo se čeka još trag tvojih stopa,
Al` trn ruže truje njezine berače!
Beograd, 8. 4. 2016.
Saša Mićković je rođen u Austriji. Odrastao je u Rači Kragujevačkoj i Kragujevcu, a jedno vreme je živeo u Parizu, tako da je sa više strana sabirao poetske slike i utiskivao ih u knjige. U maju ove godine dobio je nagradu „Pesnička hrisovulja“ koju dodeljuje Srpska duhovna akademija, i ta povelja mu je upravo uvertira za novu zbirku pesama „Špil soneta“.
