U središtvu ove studije nalazi se geneza konceota etničkog čišćenja u istorijskim razmerama od antike do moderne, od verskih do revolucionarnih tokova, od biopolitike do etnopolitike.

Uprkos uvreženom mišljenju, pojam „etničko čišćenje“ nije nastao tokom ratnog raspleta jugoslovenske krize. Nasilno uklanjanje protivnika i čitavih manjinskih zajednica naziva se čišćenjem od biblijskih vremena, a ova studija raspliće verske, klasne i rasne aspekte te opasne metafore.

Oslonjen na složenu predistoriju, koncept čišćenja se postepeno etnicizira krajem 19. veka u naučnim krugovima, da bi u međuratnom periodu prerastao u političke projekte „etnički čistog“ prostora i „etničkog čišćenja“ stanovništva. Oni su pretvoreni u praksu izbijanjem novog globalnog sukoba. Uporedo sa svim ovim promenama razvijao se i sam pojam. Njegove osnove su nastale u vodećim svetskim jezicima, a u razvijenoj formi se pojavio na Balkanu tokom Drugog svetskog rata.

Potisnut u posleratnom periodu, takav etnopolitički žargon se ponovo razobručio tokom jugoslovenske krize, dok je praksa ostala do danas neprekinuta širom sveta.

- Vladimir Petrović / Foto: Promo

– Ovo je knjiga o jednoj od najopasnijih reči na svetu. Čišćenje. Iza njene neupadljive fasade kriju se svakovrsni oblici teškog nasilja, počinjenog u ime vere, klase, rase ili nacije. Istorijskom razvoju ovih progona i njihovim jezičkim metamorfozama sam se posvetio tragajući za genezom sintagme „etničko čišćenje“ – kaže Vladimir Petrović na početku svoje knjige. Autor naglašava da je „interesantno da se o genezi ovog izraza nedovoljno zna“.

Istoričar Vladimir Petrović (1979) diplomirao je i magistrirao na Filozofskom fakultetu u Beogradu, dok je masterirao i doktorirao na Centralnoevropskom univerzitetu u Budimpešti, a postdoktorske studije završio na NIOD Institutu za rat, holokaust i genocid u Amsterdamu. Predavao je na Centralnoevropskom i Bostonskom univerzitetu, a zaposlen je u Institutu za savremenu istoriju.

Objavio je studije Jugoslavija stupa na Bliski istok (2006) i Titova lična diplomatija (2010). Autor je šezde­setak naučnih radova na srpskom i engleskom jeziku, u kojima se bavi istorijom međunarodnih odnosa socijalističke Jugoslavije i krahom te države, o kojem je kopriredio osmotomnu zbirku dokumenata. Istražuje zločine počinjene tokom ratova na prostoru bivše Jugoslavije, kao i pokušaje da se oni procesuiraju. Presekom između prava i istorije bavi se i njegova knjiga The Emergence of Historical Forensic Expertise: Clio takes the Stand (2016). Petrović je viši istraživač na Školi globalnih studija Frederik Pardi Bostonskog univerziteta i saradnik Dejvis centra za evroazijske studije na Harvardu, kao i viši naučni saradnik Instituta za savremenu istoriju u Beo­gradu.

- Izvor: Arhipelag

The post „Etničko čišćenje“: Nova studija Vladimira Petrovića appeared first on Presstiž internet magazin....

Nastali dvadesetih godina prošlog veka, ovi tekstovi predstavljaju značajan doprinos srpskoj književnosti, kulturi i politici. Jedna od ključnih poruka putopisa „Sedam mora i tri okeana“ jeste da se bogatstvo ljudi nalazi u posmatranju, razumevanju i saznavanju sveta, što je blisko današnjoj veoma aktuelnoj ideji multikulturalizma.

Profesorka na Katedri za opštu književnost Filološkog fakulteta, dr Biljana Dojčinović priredila je i napisala predgovor za Lagunino izdanje ove knjige.

- Jelena u svojoj kući u Francuskoj ulici u Beogradu

„Vest da je putopis Jelene Dimitrijević ’Sedam mora i tri okeana’ uvršten u program obavezne lektire za sedmi razred osnovne škole donela je mnogo radosti svim poštovaocima dela ove izuzetne autorke i svima koji su, počev od sredine osamdesetih godina prošlog veka pa do danas, radili na tome da se ona vrati u srpsku kulturu. Najlepše od svega je što će deca čitati ovo zanimljivo i sjajno napisano delo o lepoti putovanja, o dalekim krajevima, delo koje govori o hrabrosti, toleranciji i otvorenosti i protiv svih vrsta predrasuda. Nadam se da će za mnoge od budućih čitalaca to biti tek početak uzbudljivog putovanja kroz stvaralaštvo Jelene Dimitrijević – njenu poeziju, pripovetke, romane i druge putopise“, rekla je profesorka Dojčinović.

Knjiga „Sedam mora i tri okeana“ objavljena je u ediciji „Savremenice“, koja je nastala u želji da se osveži ili upotpuni naše kulturno pamćenje o složenom radu značajnih Srpkinja iz XIX i s početka XX veka.

- Izvor: Laguna

The post Putopis Jelene Dimitrijević kao obavezna lektira osnovnih škola appeared first on Presstiž internet magazin....

Sati su najpoznatije delo Majkla Kaningema. Ovaj roman preveden je na sve veće svetske jezike i stekao je ogroman broj čitalaca širom sveta. Za ovaj roman Majkl Kaningem je dobio Pulicerovu nagradu za književnost, kao i Nagradu „PEN/Fokner“.

Polazeći od romana Gospođa Dalovej Virdžinije Vulf, Majkl Kaningem prepliće povesti o sudbinama triju žena. Jedna je Klarisa Von, savremena Njujorčanka koja troši poslednje ostatke mladalačkog zanosa i vedrine; druga je Lora Braun, mlada žena iz losanđeleskog predgrađa s kraja 40-ih godina XX veka, zarobljena brakom i materinstvom; treća je sama Virdžinija Vulf. Njihove tri sudbine na kraju će se na neočekivan način sliti u jednu…

Kaningem plete neodoljivu priču u kojoj se stapaju vremena i glasovi, pojedinačne ljudske sudbine i kulturni i društveni kontekst u kome se one odvijaju, unutrašnje drame njegovih junakinja i spoljašnje okolnosti njihovih života.

– Roman Sati pokazuje ne samo to da su sve priče odavno ispričane, već i to da se odvajkada, zapravo, priča jedna te ista priča. Priča je to o ljubavi i smrti, o slobodi i okovima, o traganju za neuhvatljivom i nedokučivom suštinom života. Sati pokazuju u trenutku završne potvrde da je, kao u romanima Virdžinije Vulf, ono najdragocenije u životu – upravo sam život: oni naizgled tako obični trenuci, minuti, sati – kaže prevodilac Zoran Paunović.

Po romanu Sati nastao je istoimeni film Stivena Daldrija sa Nikol Kidman, Džulijan Mur i Meril Strip u glavnim ulogama.

Arhipelag je ranijih godina objavio Kaningemove romana Dok ne padne noć i Snežna kraljica, kao i knjigu priča Divlji labud.

- Izvor: Arhipelag

The post Roman „Sati“ Majkla Kaningema u Arhipelagu appeared first on Presstiž internet magazin....

Svih osamnaest kratkih priča ovde sakupljenih bilo je u ovom ili onom smislu izgubljeno: izgubljeno fizički i otkriveno tek nedavno; izgubljeno u metežu Ficdžeraldovog kasnijeg života; izgubljeno za čitaoce pošto njegovi urednici katkada nisu razumeli njegove tekstove. Ove zanimljive pripovetke pružaju nov uvid u razvoj Ficdžeraldove karijere (autora čuvenog romana Veliki Getsbi i Nežna je noć) i pokazuju njegovu stilsku umešnost i maštovitost pisca koji je bio jedan od glavnih predstavnika tzv. „Izgubljene generacije”.

„Izvanredno priređena, sa izvrsnim napomenama, ova zbirka bogata zanimljivostima predstavlja čudesan podsetnik na to šta smo izgubili.“ Sunday Times

„Riznica iznenađenja, retkosti i zadovoljstava.“ Sunday Telegraph

„Pravo blago za Ficdžeraldove čitaoce, proučavaoce i buduće pisce… neprocenjiv pogled u genijalan spisateljski postupak.“ NPR.org

„Očaravajuće razmišljanje o mračnoj strani bogatstva i američkog sna.“ Independent

- Izvor: Laguna

The post Neobjavljene priče F. Skota Ficdžeralda u izdanju Lagune appeared first on Presstiž internet magazin....

- Foto: Wikipedia

Zahvat na restauraciji kuće u kojoj je rođen autor „Koštane“ i „Nečiste krvi“ obavljen je 50 godina nakon što je objekat po prvi put rekonstruisan i otvoren kao muzej. Zub vremena je učinio svoje, a neophodan projekat obnove je finansiran sredstvima Ministarstva kulture u okviru projekta Gradovi u fokusu sa oko pet miliona dinara.

Građevinski radovi su ovih dana privedeni kraju i ostaje da se unutrašnjost i dvorište srede kako bi kuća u kaldrmisanoj ulici koja nosi ime Borine baba Zlate, zasjala starim sjajem. Restauratorsko-konzervatorski posao je urađen u saradnji sa Zavodom za zaštitu spomenika iz Niša kako ne bi bila narušena autentičnost zdanja podignutog 1855. godine.

- Trenutno radimo na uređivanju prostorija, a radnici Komrada će osvežiti baštu sa stoletnim dudom, šimširom i bunarom iz kojeg se vodom napajao Bora. Za sada je sređena samo gostinska soba. Polako kompletiramo i postavku i očekujem da kuća bude svečano otvorena polovinom avgusta – kaže Saša Stamenković, direktor Narodnog muzeja u Vranju.

Postavka muzej-kuće uključuje autentični nameštaj iz doba Borinog detinjstva, kao i piščevu tabakeru i njegovu omiljenu šoljicu za kafu. Pritisnut hroničnom besparicom, Bora Stanković je, nakon smrti baba Zlate, kuću prodao. Tadašnja vranjska opština je otkupila, restaurirala i pretvorila u muzej 1967. godine.

Novac za zamenu krova, koji nije predviđen projektom, izdvojila je lokalna samouprava, insistirajući na autentičnosti i trajnosti. Ipak, ispostavilo se da ćeramidu koja je neizostavna u ovom delu Srbije, od kvalitetnog materijala ne pravi niko u Srbiji, tako da je morala da se uveze iz Italije.

- Izvor: Novosti / Turistički svet

The post Otvara se obnovljena kuća Bore Stankovića appeared first on Presstiž internet magazin....

Priredio ju je pisac i posvećeni istraživač kratkih proznih oblika Srđan V. Tešin, u saradnji sa prevoditeljkama Bojanom Gajski i Draganom Miljević.

Tridesetak pisaca sa preko 40 priča ispunjavaju ovu knjigu uzbudljivim prozama, neočekivanim rešenjima, nesvakidašnjim pripovednim novostima, preokretima i zapletima, novim postupcima i istraživačkim rešenjima, retkom otvorenošću prema novim medijima i prema senzibilitetu novih generacija.

Istovremeno, koliko je hrabra u istraživanjima i odstupanjima od svih kanona i pravila, ova knjiga predstavlja jednako smelu kritiku savremenog društva, politike, kulture i medija. Otuda knjiga U šta smo se to pretvorili jeste svedočanstvo o književnoj, medijskoj i društvenoj budućnosti koja je već počela.

Od Severene Amerike, preko Velike Britanije, do Australije i Novog Zelanda, Afrike, kao i drugih delova sveta u kojima se piše na engleskom, panorama U šta smo se to pretvorili smelo istražuje književnost prekoračenja, književnost tabua, književnost koja je spremna na tematski, izražajni ili formalni eksperiment, književnost na neuhvatljivoj granici žanrova.

Suočena sa novim društvenim, medijskim i tehnološkim okolnostima, i sama književnost se ubrzano menja. Otuda istraživačka smelost pisaca koji su zastupljeni u knjizi U šta smo se to pretvorili pokazuje njihovu otvorenost prema novim medijima, uključujući blogove ili društvene mreže, spremnost da se u tekst priča uključe vizuelni mediji i sadržaji, kao što pokazuje i istinsku potrebu da se kroz priču dođe do novog razumevanja savremenog civilizacijskog trenutka. Takvu panoramu moderne književnosti pisane na engleskom jeziku, koja predstavlja u toj meri nove i raznorodne izraze, forme i postupke, nismo do sada imali u srpskoj kulturi.

– Iako se u panorami U šta smo se to pretvorili isključivo bavimo modernom anglofonom međužanrovskom književnošću, ovaj izbor može poslužiti kao svojevrsna studija slučaja jednog mogućeg pravca razvoja književnog teksta u 21. veku. Pri izboru književnih tekstova uvršćenih u panoramu U šta smo se to pretvorili prednost smo davali estetskoj dimenziji književnog teksta u odnosu na njegovu etičku interpretaciju, drugačije rečeno: alternativa između estetske i etičke perspektive književnog teksta išla je u korist njegovog umetničkog, a ne političkog diskursa. Signifikantan naslov panorame, posmatran i iz estetskog i iz etičkog ugla, ipak objedinjuje obe dimenzije – kaže priređivač Srđan V. Tešin.

Među piscima knjige U šta smo se to pretvorili nalaze se Margaret Atvud, Tedžu Kol, Dženifer Igan, Sara Kej, Roberta Alen, Emili Anderson, Džon Berdžer, Set Ejbramson, Ostin Klion, Hilari Mantel, Elizabet Krejn, Roman Muradov, Vorsan Širi, K. K. Sted, Eliot Vajnberger, Džinen Verli ili Krejg Tejlor.

- Izvor: Arhipelag

The post Provokativna panorama međužanrovske književnosti u izdanju „Arhipelaga“ appeared first on Presstiž internet magazin....

Prema zvaničnom saopštenju ove izdavačke kuće, ovaj roman je uzbudljiva i zanosna priča o glavnoj junakinji u tri životna doba (devojčica, mlada žena, žena u zrelim godinama), o sećanjima na detinjstvo i odrastanje, kao i na minule i nezaboravljene ljubavi, o iskustvu pune zrelosti, o činjenicama intimne i porodične istorije koje se ne mogu potisnuti, ali se o njima mora pričati.

Odustajanje je snažna knjiga puna preokreta i preispitivanja, pričana iznutra i vođena majstorskom rukom. Jelena Lengold vešto pripoveda o junakinji koja nerazrešena sećanja detinjstva pretvara u entuzijastična iskustva mlade žene koja je iz malog grada odrastanja odavno prešla u veliki grad, da bi se čitava priča na uzbudljiv način razrešavala u njenim zrelima godinama, kada junakinja preispituje i sažima celokupno svoje iskustvo govoreći i o stvarima koje po pravilu ostaju prećutane. Taj susret junakinje sa pričom svog života predstavljen je sa napetošću po kojoj je prepoznatljiva proza Jelene Lengold.

Odustajanje se pojavljuje petnaest godina posle prethodnog romana Jelene Lengold Baltimor. Drugo izdanje Baltimora objavljeno je 2011. godine takođe u Arhipelagu.

Između dva romana Jelena Lengold objavila je knjige priča Vašarski mađioničar, U tri kod Kandinskog i Raščarani svet, knjigu izabranih priča Pretesteriši me, knjigu pesama Bunar teških reči i knjigu izabranih pesama Izaberi jedno mesto.

Za knjigu priča Vašarski mađioničar Jelena Lengold dobila je Evropsku nagradu za književnost, nagradu „Žensko pero“, nagradu „Biljana Jovanović“ i nagradu „Zlatni Hit Liber“, dok je za knjigu priča Raščarani svet dobila je Andrićevu nagradu za najbolju knjigu priča na srpskom jeziku u 2016. godini.

Knjige priča Jelene Lengold prevedene su na deset evropskih jezika, dok je njen roman Baltimor objavljen na četiri evropska jezika, kao i u SAD.

The post „Odustajanje“: Novi roman Jelene Lengold appeared first on Presstiž internet magazin....

Promocija knjige „Zatvorenice“ Milutina A. Popovića biće održana u četvrtak, 22. februara, od 18 sati u Delfi Café-u u SKC-u.

O pričama iz Ženskog odeljenja Požarevačkog kaznenog zavoda govoriće: istoričarka književnosti i priređivačica knjige Svetlana Tomić, kriminološkinja prof.dr Vesna Nikolić Ristanović, Ivana Đurić, pravnica i urednica u Laguni Jasmina Radojičić.

Osim što se zna da je Milutin A. Popović zabeležio priče o zatvorenicama Srbije s kraja XIX veka i štampao album o njima, za sada nismo uspeli da nađemo pouzdane podatke o njemu. Kada je 1898. godine u Bosanskoj vili najavljena vest o izlasku njegovog „Albuma“ iz štampe, nisu unesene dodatne informacije o autoru. Te godine stručni list „Policijski glasnik“ izgleda izbegava da pomene tu knjigu, a „Zatvorenice – Album Ženskog odeljenja Požarevačkog kaznenog zavoda sa statistikom“ prva je publikacija takve vrste u srpskoj kulturi. Knjiga sadrži predgovor Milutina A. Popovića, trideset pet priča o zatvorenicama, ilustracije i fotografije.

Svedočanstva ovih „opasnih žena“ osvetljavaju jednu malo poznatu, tabuizovanu sferu o patnjama, ali i zločinima u drugoj polovini XIX veka.

Ova knjiga deo je „kriminalne beletristike“ i vrsta „policijske književnosti“ koja je u Srbiji počela da se razvija krajem XIX veka. Čitanje ovog dinamičnog i uzbudljivog dela neminovno vodi ka uspostavljanju paralela sa današnjim kriminalitetom i položajem žena u društvu.

The post Knjiga spasena od zaborava: „Zatvorenice“ Milutina A. Popovića appeared first on Presstiž internet magazin....

Razgovor o delu „Knjiga o Kamiju: Poetika mere” Jasmine Ahmetagić održaće se večeras 7. novembra, u 19h, u klubu „Magistrala“ Doma kulture „Studentski grad“ na Novom Beogradu.

Učestvuju: Vladimir Gvozden, Aleksandar Šurbatović i autorka

Posle toliko analiza teško je reći nešto novo o Kamijevom delu. J. Ahmetagić pokušava da uhvati odraz vremena iz kog čitamo Kamija. Zašto je Kami danas bitan, da li ga možda iz ove perspektive tačnije čitamo, postoje li još neotkriveni semantički slojevi u toliko tumačenom delu kao što je Stranac? Osim Stranca, autorka analizira roman Pad, zbirku novela Izgnanstvo i kralјevstvo, komparativistički čita Kamija i Kiša, a osnovne autorove filozofske postulate sabira u sintagmu poetika mere.

Jasmina Ahmetagić (Beograd, 1970), književna kritičarka i teoretičarka, na Filološkom fakultetu u Beogradu je doktorirala na temu Biblijski podtekst srpske proze od druge polovine dvadesetog veka (R. Konstantinović, M. Kovač, D. Kiš, M. Pavić, B. Pekić, V. Dobrivojević), radi u Institutu za srpsku kulturu Priština – Leposavić. Za knjigu Pripovedač i priča dobila je Nagradu Nikola Milošević, za najbolјe delo iz oblasti filozofije, estetike i teorije književnosti i umetnosti.

The post ZAŠTO JE ALBER KAMI DANAS BITAN? appeared first on Presstiž internet magazin....

- Foto: ChicagoNow

Tri romana – „Lovac na zmajeve“, „Hiljadu čudesnih sunaca“ i „A planine odjeknuše“ Haleda Hoseinija, u jednom izdanju, od danas su u prodaji u svim Laguninim i Delfi knjižarama.

Nakon objavljivanja svog prvog romana „Lovac na zmajeve“ Haled Hoseini je postao svojevrsno književno čudo i osvojio srca miliona čitalaca. Glavna tema njegovih romana je porodica, stoga su i priče koje nam pripoveda univerzalno zanimljive. S druge strane, reč je o avganistanskim porodicama, te je u kulturološkom i istorijskom kontekstu njihova sudbina specifična. Dok se u romanu „Lovac na zmajeve“ bavi ulogom muškarca u porodici i avganistanskom društvu, roman „Hiljadu čudesnih sunaca“ posvećen je avganistanskim majkama i ženama. Treći roman, „A planine odjeknuše“, opisuje odnos između brata i sestre u porodici koja je radi opstanka morala biti razdvojena.

Sam autor obrazlaže izbor ovakve teme za svoja književna dela rečima: „To je uglavnom zato što mislim da se sve velike životne teme, sve ljudske teme mogu naći unutar porodičnih priča – ljubav, tuga, sukob, dužnost, žrtvovanje. A ipak, one se odvijaju različito od porodice do porodice, i svaka ima sopstvenu strukturu, dinamiku i zapaljive suprotnosti, bez obzira na to koliko su zasnovane na ljubavi. I zato postoje beskonačne varijacije na temu. Porodice su za mene zagonetke koje se odgonetaju čitavog života – često neuspešno – i volim da istražujem kako ljudi u njima pokušavaju da se povežu, kroz ljubav, dužnost ili splet okolnosti.“

Oni koji su već čitali Hoseinijeve romane znaju da se njihova snaga krije u rečima ispisanim bez laži, ukrasa ili prenemaganja. Surova je stvarnost o kojoj piše, i bolna, ali i kada prikazuje portret jedne ranjene zemlje i ljudi čije su sudbine unapred zavijene u veo tuge, on u nama budi izuzetnu empatiju i osećanje katarze.

O tome koliko je ovaj pisac popularan govori i činjenica da su njegovi romani prodati u više od 50 miliona primeraka u preko sedamdeset zemalja.

The post TRI ROMANA HALEDA HOSEINIJA U JEDNOJ KNJIZI appeared first on Presstiž internet magazin....