Iz ovogodišnje produkcije iz Derete izdvajaju kapitalno delo svetske književne kritike Biographia Literaria S. T. Kolridža, koje je „centralni dokument“ engleske književne istorije i „biblija moderne kritike“, i prvo srpsko izdanje kultnog romana XX veka Duga gravitacije Tomasa Pinčona, koji je jedinstvena priča enciklopedijskih razmera o besmislenosti rata i uticaju tehnologije na društvo.

Deretina književna edicija „XX vek”, sa delima koja su u svetu već kanonizovana kao klasici, ali dosad nisu bila prevođena na srpski ili nisu dobijala zasluženu pažnju književne kritike. U romanu Neutešni, Kazuo Išiguro se u snolikom lavirintu gotovo kafkijanski opskurne psihološke priče, ponovo vraća svojoj opsesivnoj temi – nepouzdanosti ljudskog sećanja. Ovo delo upotpunilo je kolekciju Išigurovih knjiga u izdanju Derete koju čine još i: Ostaci dana, Slikar prolaznog sveta, Zakopani džin, Ne daj mi nikada da odem i Nokturna: pet priča o muzici i sutonu. Svoj poslednji završeni roman Pogledaj arlekine!, koji je osmislio kao pseudoautobiografiju, Vladimir Nabokov piše u nameri da se obračuna s kritičarima koji su u njegovim delima maliciozno tražili elemente iz privatnog života, zbog čega je često morao da dokazuje kako nije pedofil, špijun ili homoseksualac. Kontorverzni roman Crvena Kejla Isaka Baševisa Singera zbog bogatog erotskog sadržaja izazvao je burne reakcije i proteste širom sveta, te je dugo i ostalo „zatočen” u jidiškom rukopisu, a tek su nedavno počeli da ga prevode i objavljuju. Svet čuda Robertsona Dejvisa treći je deo Detfordske trilogije, koju čine Marginalac (Dereta, 2016) i Mantikora (Dereta, 2018), i smatra se jednim od najboljih dela kanadske književnosti. U okviru ove edicije izdali su i roman Izdaja Rite Hejvort, prvi roman argentinskog pisca Manuela Puiga, autora kultnog dela Poljubac žene-pauka. 

I ove godine, pripremili su nove naslove popularnih savremenih autora: zbirku priča Veliki eksperiment, Džefrija Judžinidisa, kao i roman Običan momak, novi hit Lorenca Maronea, autora bestselera Sitnice koje život znače. Ljubitelji Dmitrija Gluhovskog imaće prilike da nabave dva nova naslova ovog autora: distopijski roman Budućnost i Tekst, njegov prvi realistički roman koji predstavlja spoj psihološkog trilera i kriminalističkog romana

Svetski bestseler Besplatan novac za sve: 5 ideja koje će promeniti svet Ruthera Brehmana svojevrsna je Biblija nove, naprednije Utopije. Ljubiteljima popularne kulture interesantne će biti knjige i Lovac na umove, knjiga po kojoj je snimljena istoimena popularna Netflix serija. U knjizi Strah: Tramp u Beloj kući verovatno najznačajniji američki novinar svih vremena, Bob Vudvard, čovek koji je zaslužan za aferu „Votergejt“, otkriva nam šta se zaista dešava iza scene, u kabinetu najmoćnijeg čoveka na svetu.

Večito vraćanje fašizma delo je holandskog teoretičara kulture Roba Rimena u kojem pokušava da objasni šta je to u prirodi fašizma što mu dopušta žilavost uprkos nebuloznoj i opasnoj priči na kojoj počiva.

Ljubiteljima umetnosti posebno će biti interesantna biografija Leonardo da Vinči: univerzalni genije renesanse Vojislava Gledića, a Srpska knjiga mrtvih Bojana Jovanovića nezaobilazno je štivo za sve ljubitelje antropologije i etnologije.

Ovogodišnji dobitnik Nagrade „Miroslav Dereta” je roman Mačka u koferu Branislava Jankovića, koji se odlikuje Harmsovom poetikom nadrealističkog oslikavanja života kroz groteske i alogičnosti. Usta puna zemlje / Smrt gospodina Goluže Branimira Šćepanovića, priče su o snazi i izdržljivosti čoveka pred nedaćama i zlom ovog sveta, a posebno mesto u ovogodišnjoj produkciji zauzima i provokativni autor Zoran Ćirić, „jedini rokenrol pisac u zemlji”, sa svojim najnovijim romanom Lanac slobode. 

Najmlađi čitaoci imaće priliku da nabave nove nastavke popularnih ilustrovanih serijala: Dnevnik šonjavka 12 – Bekstvo i Dnevnik štreberke 3 1/2 ‒ Kako da uštrebaš svoj dnevnik.

Posetioci Deretinog štanda u areni Hale 1 imaće priliku da se druže sa Mišom Mihailom Kravcevom i Dušanom Pejčićem.

U četvrtak 24. oktobra od 18 do 20 časova, Miša Mihailo Kravcev, slikar i književnik, promovisaće knjigu Velmer, raznosač ideja, bajkovitu priču o snazi ljubavi, o prirodi i tajnama postojanja, inspiracije i prosvetljenja.

U petak 25. oktobra od 18 do 20 časova, omiljeni dečji autor Dušan Pejčić potpisivaće knjigu Glista za Jelenu : priče o deci, knjigu koja je lekcija čiste ljubavi uz koju deca pomalo odrastu, uz koju se roditelji i učitelji malo bolje razumeju i uz koju konačno shvatamo da smo svi na istoj strani!

Na našim štandovima posetioce očekuju popusti od 30 do 70 %, akcija 3 knjige za 999 rsd i još mnogo toga.

- Izvor: Dereta

The post „Dereta” na Sajmu knjiga od 20. do 27. oktobra appeared first on Presstiž internet magazin....

Festival će 7. novembra svečano otvoriti film Areta Frenklin – Amazing Grace u Kombank dvorani, Kulturnom centru Novog Sada i niškom Cineplexx-u.

Areta Frenklin – Amazing Grace je jedinstveni filmski dokument o 48 sati snimanja najuspešnijeg gospel albuma u istoriji. Areta Frenklin se 1972. na vrhuncu slave u 29. godini vraća korenima da bi u Baptističkoj crkvi svog detinjstva pevala neke od najlepših gospel himni svih vremena. Samo postojanje ovog filma je pravo čudo jer je bilo potrebno čak 45 godina da materijal o ovom jedinstvenom događaju ugleda svetlost dana. Za razliku od istoimenog kultnog albuma gde su neke od muzičkih deonica promenjene i dosnimljene u studiju, u filmu je zabeležena sirova snaga Aretinog originalnog izvođenja i njena neverovatna harizma koja sija sa filmskog platna skoro pola veka kasnije i mami egzaltaciju i suze kao tog davnog vikenda u Los Anđelesu.

Trejler pogledajte OVDE.

Gledaoce očekuje još uzbuđenja. Domaća premijera filma Dnevnik Diane Budisavljević je takođe jedan od važnih trenutaka festivala, a za ovaj višestruko nagrađivani film vlada veliko interesovanje. Rediteljku filma Danu Budisavljević publika Slobodne Zone već poznaje, njen film Nije ti život pjesma Havaja prikazan je sa velikim uspehom na Slobodnoj Zoni 2012. godine.

Trejler pogledajte OVDE.

Ovogodišnji program Slobodne Zone obeležiće filmovi koji se bave alarmantnim porastom nasilja i desnog ekstremizma, etničkim i socijalnim tenzijama ali i aktivizmom i načinima borbe protiv nedemokratskih režima, paralelnih kriminalnih struktura i nezajažljivosti liberalnog kapitalizma.

U pariskom predgrađu Monfermej, koje je Viktor Igo opisao u svom kultnom romanu Jadnici, tenzije dostižu vrhunac kada hapšenje maloletnika krene naopako. Mreža mržnje i ucena uzima danak među najslabijima, sve dok ne ustanu oni koji nemaju šta da izgube. Reditelj Lađ Li je u Montfermeju vodio aktivističku video grupu i 365 dana brižljivo dokumentovao život u predgrađu, uključujući i brutalne nemire iz 2005. godine. Njegov igrani prvenac Jadnici u velikoj meri je baziran na tom iskustvu i predstavlja provokativni i vizuelno fascinantan uvid u napet odnos između lokalnog stanovništva i policije. Film je dobitnik velike nagrade žirija (Grand Prix) na ovogodišnjem festivalu u Kanu.

Trejler pogledajte OVDE.

Novi programski segment na festivalu EU Zona promena posvećen je svim promenama koje se trenutno događaju u Evropskoj uniji od narastajućih socijalnih tenzija. Brexita, pitanja migranata i porasta desnih populističkih pokreta.

Novi dokumentarac švedskog novinara i reditelja Fredrika Gertena Izbačeni bavi se temom koja je izuzetno aktuelna i kod nas – sve više ljudi nije u mogućnosti da ostvari jedno od glavnih ljudskih prava – pravo na krov nad glavom. Film istražuje zašto obični ljudi sve teže mogu da priušte život u gradovima. Stanovanje je osnovno ljudsko pravo, preduslov za siguran i zdrav život. Međutim, u gradovima širom sveta postaje sve teže i teže obezbediti mesto stanovanja, a prinudna iseljenja su svakodnevna pojava. Ko stoji iza svega toga i zbog čega je stanovanje jedno od gorućih svetskih pitanja današnjice? U filmu učestvuju Saskija Sasen, Džosef Štiglic, Roberto Savijano i Lejlani Farhe, specijalna izvestiteljka Ujedinjenih nacija za pitanja adekvatnog stanovanja ljudi širom sveta.

Trejler pogledajte OVDE. 

Film Stig Laršon: Čovek koji se igrao vatrom detaljno govori o zaostavštini i životnom delu bestseler autora Stiga Laršona. Život tvorca hit serijala Devojka sa tetovažom zmaja, koji je adaptiran u nekoliko uspešnih filmova, bio je napetiji i dramatičniji od njegovih romana. Laršon je bio predan novinar i autor, posvećen borbi protiv desnog ekstremizma u Evropi koja je uključivala i riskantne akcije pod drugim identitetom. Kombijujući intervjue sa ljudima bliskim Laršonu, jedinstven materijal iz njegove privatne arhive, rekonstrukcije događaja i nikada ranije viđene arhivske snimke, reditelj Henrik Georgson, koji je proslavljen televizijskom serijom The Bridge (Most), stvara snažan i izuzetno aktuelan portret čoveka koji je upozoravao da je demokratija u opasnosti mnogo pre nego što je to postalo očigledno.

Trejler pogledajte OVDE. 

Ova tri filma biće i povod za razgovore u okviru govornog programa Kompas Slobodne Zone.

U okviru programa Horizonti Balkana publiku očekuje još jedan muzički dokumentarac. Reč je o filmu reditelja Andreja Korovljeva Tusta. Reditelj nam otkriva nepoznate momente iz života Branka Črnca Tuste, frontmena legendarnog pank-rok benda KUD Idijoti iz Pule. Kroz arhivske materijale i intervjue s gitaristom Sašom Milovanovićem Verudom, basistom Nenadom Marjanovićem Fricom, bubnjarem Diegom Bosuscom Pticom, kolegama i savremenicima, film govori o neočekivanom proboju i meteorskom usponu pulskog sastava u bivšoj Jugoslaviji, ali i zabranama koje su doživljavali usled rata i nacionalizma u Hrvatskoj. Nepoljuljanih ideala i beskompromisnog stava, Tusta i KUD Idijoti bili su prvi hrvatski bend koji je nastupio u Srbiji nakon raspada SFRJ, na danas legendarnom koncertu u beogradskoj Hali sportova 2000. godine.

Trejler pogledajte OVDE. 

Kultura sećanja i neophodnost pamćenja kao preduslov da se prošlost sačuva i kao opomena i kao uzor, takođe je jedna od važnih tema ovogodišnjeg festivala. U vreme narastajućeg revizionizma, lažnih vesti i falsifikovanja istorije, Slobodna Zona se okreće autorkama i autorima koji su svoj rad i svoje filmove posvetili borbi za istinu i protiv zaborava.

U okviru međunarodne selekcije publika će moći da pogleda i najnoviji film čileanskog reditelja Patrisia Guzmana. Posle filmova Nostalgija za svetlošću i Sedefno dugme, Guzman se u filmu Kordiljeri snova okreće Kordiljerima kao metafori tragične istorije zemlje koju je napustio pre više od 40 godina. Ovaj film je prikazan u okviru zvanične selekcije Filmskog festivala u Kanu ove godine, dobitnik je nagrade za najbolji dokumentarni film i poslednji je deo njegove alegorijske trilogije (pustinja, voda, planine), kroz koju je naslikao veoma lični portret Čilea, njegovih stanovnika i duhova njihove prošlosti. Publika Slobodne Zone će Guzmanov prethodni film Sedefno dugme moći da pogleda u okviru ovogodišnjeg specijalnog programa Najbolje od Slobodne Zone u dvorani Jugoslovenske Kinoteke.

Borba za ženska prava, emancipaciju i ravnopravan odnos među polovima i dalje je centralna tema programskog segmenta Ženska linija, a tu je i program za mlade 14+ u okviru koga će biti organizovane srednjoškolske projekcije.

Pored već tradicionalnih programskih linija posebnim programima biće obeleženo i 15 godina Slobodne Zone i 30 godina od pada Berlinskog zida. U dvorani Jugoslovenske kinoteke publiku očekuju filmovi kao što su Nebo nad Berlinom, Život drugih i Barbara, kao najpopularniji filmovi sa prethodnih izdanja festival pod nazivom Najbolje od Slobodne Zone – 20.000 dana na zemlji, Dugme od sedefa, So zemlje i Hana Arent.

Vredan pomena je i specijalni programski segment U fokusu. U okviru njega biće prikazani neki od najznačajnijih filmova kanadskog reditelja Denisa Kotea uključujući i njegov najnoviji film Antologija gradova koji nestaju. Denis Kote će biti gost festivala i održaće master klas predavanje u Dvorani Kulturnog centra Beograda.

Karte su u prodaji na blagajnama Dvorane Kulturnog centra (DKC), Doma omladine Beograda (DOB), Kombank dvorane, Art bioskopa Kolarac, Kulturnog centra Novog Sada, kao i putem onlajn prodajnog servisa tickets.rs.

- Izvor: Slobodna zona

The post Filmski festival „Slobodna zona“ od 7. do 12. novembra appeared first on Presstiž internet magazin....

Ova intrigantna priča o vrtlogu strasti, predaji, ljudskoj požudi i nemoralu je prava tema današnjice. U liku NANE je vešto prikazan poriv svake žene za ljubavlju i sigurnošću, njeni snovi, nadanja i skrivene želje. U ovom slučaju u pitanju je žena čiji je put od vrha do ponora kratak i nestalan. „Duhom čista, telom grešna, ona je oličenje moralnog ponora i putene slasti što dovodi do ivice ludila i bezumlja“, poput mnogih starleta koje gledamo i o kojima čitamo na naslovnicama dnevne štampe, čiji je ljubavni život serviran na dnevnom meniju. Dramatizaciju romana NANA uradio je Spasoje Ž. Milovanović. Režiju potpisuje Ivana Vujić, a njeni saradnici autori su dramaturg Slavenka Milovanović, kompozitor Aleksandra Kovač, scenograf Vesna Popović, kostimograf Marija Marković, koreograf Dejan Kolarov, Marija Milenković je autor scenskog pokreta, a za scenski govor zadužena je Ljiljana Mrkić Popović.

U naslovnoj ulozi zanosne „Venere“, ali i tragične i zlostavljane žene publika će gledati Tamaru Aleksić, a pored nje brojnu glumačku ekipu čine: Nebojša Kundačina, Rada Đuričin, Vlasta Velisavljević, Bojan Žirović, Miodrag Krstović, Branislav Zeremski, Vesna Stanković, Danica Ristovski, Stojša Oljačić, Rade Ćosić, Dimitrije Ilić, Aleksandra Bibić Kolarov, Anja Orelj, Nemanja Stamatović, Vukašin Jovanović, Dragan Sekulić i Dragan Petrović.

Premijera drame NANA održaće se Velikoj sceni Madlenianuma 20. novembra 2019, dok se prva i druga repriza očekuju 21. i 22. novembra.

- Foto: Aleksandar Mijailović

- Izvor: Madlenianum

The post Počele probe za prvu dramsku premijeru u sezoni Madlenianuma appeared first on Presstiž internet magazin....

Na 430 strana, sa obiljem upečatljivih primera i nesvakidašnje prodornih analiza, Hobsbaum oživljava jedan od najvažnijih perioda moderne evropske istorije. Mada je Evropa u središtu tog doba carstva, Hobsbaumova knjiga raskošno osvetljava i vanevropske prostore i imperijalnu borbu za moć koja evropske sile odvodi u dramatične sukobe.

Kapitalna istoriografska studija Erika Hobsbauma Doba carstva 1875–1914. jedno je od ključnih istoriografskih dela modernih vremena. Ova velika sinteza, pisana uzbudljivo i zanosno, u jedinstvu obilja činjenica i lucidnih interpretacija, predstavlja istoriju Evrope i sveta u doba velikih imperija poslednjih decenija XIX i prvih decenija XX veka.

Hobsbaum briljantno slika jednu epohu, njenu politiku i društvo, ekonomiju i kulturu, dinatička trvenja i svakodnevni život, talase modernizacije i industrijalizacije u godinama i decenijama pre nego što će jedna moćna civilizacija zaplivati u užasima Prvog svetskog rata i tako postati „jučerašnji svet“.

Slika tog „jučerašnjeg sveta“ u rukama vrhunskog istoričara kao što je Hobsbaum postaje dragoceno svedočanstvo za današnje vreme i za sva vremena.

Erik Hobsbaum (1917-2012), jedan od najvećih svetskih istoričara druge polovine XX veka. Rođen je u Aleksandriji 1917. godine, a obrazovao se u Austriji, Nemačkoj i Engleskoj. Hobsbaum je bio član Britanske akademije i Američke akademije umetnosti i nauke, strani član Japanske akademije, kao i nosilac počasnih doktorata na univerzitetima nekoliko zemalja.

Dela Erika Hobsbauma prevedena su na sve veće svetske jezike i ostvarila su ogroman uticaj na generacije istoričara u poslednjih pola veka.

Kapitalna studija Doba carstva jedna je od velikih sinteza koje je Hobsbaum napisao: Doba revolucija: Evropa od 1789. do 1848, Doba kapitala: 1848-1875. i Doba ekstrema: Istorija kratkog dvadesetog veka.

U izdanju Arhipelaga ranije su objavljene i Hobsbaumove knjige Globalizacija, demokratija i terorizam i Kraj kulture.

- Izvor: Arhipelag

The post „Doba carstva“: Kapitalna istoriografska studija u izdanju „Arhipelaga“ appeared first on Presstiž internet magazin....

Ovo je nastavak kultne knjige „Beleške jedne Ane“ gde je opisan svet posmatran iz ugla tinejdžerke, ispričan prepoznatljivim beogradskim žargonom i ilustrovan autorovom rukom, istovremeno je i duhovita ali i nemilosrdna analiza jednog vremena.

Nove beleške jedne Ane će nas, baš kao i prethodne, nasmejati, ali i podstaknuti da razmišljamo o večitim pitanjima, koja kao i generacije pre nas, svakodnevno sebi postavljamo.

Iako su se između ove dve knjige pojavili „I druge priče“ i „Foliranti“, autor je osetio potrebu da dopuni hroniku o tinejdžerki Ani sa novih sedamnaest poglavlja koja su sada, u ovom ponovljenom izdanju, pred nama. Kada danas, sa vremenskom distancom, čitamo ove tekstove, svesni smo njihove savremenosti, kao i činjenice da govore o nekim suštinskim, životnim pitanjima koja nas se i dalje tiču. Kroz usta svoje prividno naivne junakinje Kapor kritikuje tadašnje društvo koje, u nekim aspektima, i dalje prepoznajemo, ali nas u isto vreme i uči da pronalazimo lepotu u malim stvarima i da budemo svesni neponovljivosti svakog trenutka koji živimo.

Momo Kapor je rođen 1937. u Sarajevu. Završio je Akademiju likovnih umetnosti u Beogradu. Njegove knjige su godinama bile na vrhu lista najčitanijih dela, a on je vrlo brzo postao miljenik publike. Zahvaljujući svojim autorskim emisijama na radiju i televiziji, stekao je široku popularnost. Momo Kapor je autor preko četrdeset knjiga. Osim romana i priča pisao je drame, putopise, esejističku prozu i bavio se ilustracijom. Umro je 2010. u Beogradu.

- Izvor: Laguna

The post Momo Kapor i nastavak doživljaja tinejdžerke Ane appeared first on Presstiž internet magazin....

U jesen 1948. Hemingvej i njegova četvrta supruga putovali su prvi put u Veneciju. Poznatom piscu je ostalo godinu dana do pedesetog rođendana a nije objavio nijedan roman skoro čitavu deceniju. U lovu na patke upoznao je Adrijanu Ivančić, upečatljivu Venecijanku tek izašlu iz školske klupe. Hemingvej će iskoristiti Adrijanu kao model za Renatu u romanu „Preko reke pa u šumu“ i nastaviće da je posećuje u Veneciji. Kada su Ivančići, na njegov poziv, otišli na Kubu, Adrijana je prisustvovala rađanju pripovetke „Starac i more“, posle koje je Hemingvej dobio Nobelovu nagradu. Bila je njegova poslednja muza, i za to će platiti svoju cenu.

Andrea di Robilant je rođen u Italiji. Autor je više zapaženih biografskih i istorijskih knjiga. U knjizi „Jesen u Veneciji“ koristio je izvode iz neobjavljene prepiske između Hemingveja i njegove muze, koji se nalaze u njenim memoarima „La torre Bianca“, objavljenim 1980, ali i iz intervjua sa članovima porodice Ivančić.

- Izvor: Laguna

The post „Jesen u Veneciji”: O Hemingveju i njegovoj poslednjoj muzi appeared first on Presstiž internet magazin....

Pogledajte bogat program koji nas očekuje…

Utorak 25. jun

19 h: Otvaranje Festivala i otvaranje Izložbe crteža i karikatura Predraga Koraksića Corax-a: Čarls Simić – moj jedini pozitivni junak

20 h: Na sceni: Ilija Trojanov

21 h: Književnost na filmu: Andreas Goldstejn Adam i Evelin (prema istoimenom romanu Inga Šulcea)

Sreda 26. jun

19 h: Panel: Da li je kritika moguća u doba populizma i spektakla?

Govore: Ana Martinoli, Mihajlo Pantić, Boban Stojanović; moderatorka: Marija Nenezić

20 h: Na sceni: Darko Tuševljaković

21 h: Književnost na filmu: David i Stefan Foenkinos Ljubomora (prema scenariju Davida Foenkinosa)

Četvrtak 27. jun

19 h: Na sceni: Jani Virk

20 h: Na sceni: Eugen Šuljgin

21 h: Književnost na filmu: Mario Martone Leopardi (film zasnovan na životu velikog italijanskog pesnika)

Petak 28. jun

19 h: Na sceni: Ljubomir Simović

20 h: Na sceni: Vlado Žabot

21 h: Književnost na filmu: Mateja Rackov Intimno o književnosti (po scenariju Vuka Ršumovića)

Najbolje od svega. Najbolje za sve.

Organizator: Arhipelag

Partner: Dom omladine Beograda

Uz podršku: Ministarstvo kulture i informisanja Srbije, TRADUKI, Goethe-Institut Beograd, NORLA, JAK, Italijanski institut za kulturu, Francuski institut u Beogradu, Srpski PEN centar, Publish, Hotel Park

Medijski partneri: Danas, BETA, CITY Magazine, Novi magazin, SEEcult, Plezir magazine, Kaleidoskop Media, MediaSfera, Dijalog.net, LookerWeekly.com, Bookvar magazin, Dan u Beogradu, Čupava keleraba, Presstiž internet magazin, Style.rs, GM Business&Lifestyle, Sinhro.rs, Radio Aparat, Arhipelag magazin

- Izvor: Arhipelag

The post Program 8. Beogradskog festivala književnosti appeared first on Presstiž internet magazin....

 Black light, crtež na papiru, 100 x 70 cm, 2015. 

Monkey, akril na papiru, 109 x 77 cm, 2014. 

Mickey Mouse Shakespeare, crtež na papiru, 70 x 50 cm, 2019. 

Daredevil, akril na papiru, 110 x 70 cm, 2015. 

USA flag, akrilik na papiru, 100 x 70 cm, 2015.

Red light, kombinovana tehnika na papiru, 30 x 20 cm, 2017. 

Background 5, crtež kolaž na papiru, 72 x 52 cm, 2017.

Više o Zdravkovom radu pogledajte na njegovom Instagram profilu.

The post MOJ RAD: Zdravko Janković appeared first on Presstiž internet magazin....

Jegermajster dolazi posle uspeha prethodne dve piščeve knjige, romana Jaz, za koji je Tuševljaković dobio Evropsku nagradu za književnost 2017. godine, i knjige priča Naknadne istine koja se našla u najužem izboru za Andrićevu nagradu prošle godine.

Dva paralelna toka radnje u romanu Jegermajster ukrštaju se i razrešavaju na uzbudljiv način na izolovanom ostrvu koje se od moguće turističke atrakcije pretvara u poprište unutrašnjih borbi junaka romana i najrazličitijih spoljnih izazova kojima oni postaju izloženi. Iz jedne napete epizode čitalac ide u sledeću prateći tragove koje junaci ostavljaju za sobom dok pokušavaju da odgonetnu neobičnu priču vlastitog života.

Dok odmor na ostrvu postaje košmar, pojava misterioznog jegermajstera u drugom toku romana podstiče glavnog junaka da traga za odgovorima koji mu neprestano izmiču. To su odgovori koji bi mu pomogli da razume okolnosti i činjenice vlastitog života, okruženje u kome se našao, prirodu sveta u kome živi, dileme koje ga razdiru i progone. Junaci romana kreću se između stvarnosti od koje se ne može pobeći i fantazmagorije u kojoj oživljavaju strahovi i sumnje realnog života, između unutrašnjih strahova i sveta koji se ne može razumeti i prevazići.

Jegermajster obeležava majstorsko pripovedanje u kome se glavni junak romana i njegova devojka Darija sreću s konačnim razrešenjem dugo potiskivanih svojih pojedinačnih drama i drama svog zajedničkog života.

– U knjizi su se spojile ideje nastale još u vreme pisanja prethodnog romana sa nedavnim snom u kom se pojavilo intrigantno biće koje je želelo nešto da mi poruči. Shvatio sam da ne mogu da proniknem u njegovu suštinu na isti način na koji ne mogu da proniknem u suštinu televizijskog programa, prepirke penzionera na ulici, kretanja kupaca u supermarketu, misli svojih prijatelja, sopstvenih dinamičkih stereotipa. Likovi u Jegermajsteru se nalaze u stalnom stanju zapitanosti, koju, doduše, pokušavaju da prikriju ispod maske staloženosti i lažne spoznaje, jer ne mogu da razluče šta im se već desilo, šta im se trenutno dešava i šta će im se, možda, tek desiti. Za njih nije samo budućnost neizvesna; i prošlost i sadašnjost postaju relativne kategorije, podložne promenama na koje oni ne mogu da utiču – Tuševljaković povodom romana Jegermajster.

Darko Tuševljaković rođen je u Zenici 1978. godine. Od 2002. objavljuje kraću i dužu prozu u raznim domaćim i regionalnim časopisima i antologijama. Godine 2004. dobija nagradu „Lazar Komarčić“ za najbolju novelu. Objavio je romane Senka naše želje (2010) i Jaz (2016), kao i knjige priča Ljudske vibracije (2013), koja se našla u najužem krugu za književnu nagradu „Zlatni suncokret“, i Naknadne istine (2017). Piščeve priče zastupljene su u nekoliko izbora i panorama savremene srpske pripovetke. Živi u Beogradu.

- Izvor: Arhipelag

The post „Jegermajster”: Novi roman Darka Tuševljakovića appeared first on Presstiž internet magazin....

Izložba je nastala kao rezultat saradnje sa Muzejom grada Beograda u okviru kojeg se nalazi Spomen-muzej Iva Andrića. Ovim projektom, Spomen-zbirka obeležava 100 godina od početka diplomatske karijere Pavla Beljanskog u Stokholmu 1919. godine.

Izložbom se ističe pripadnost istom kulturnom miljeu ličnosti Pavla Beljanskog i Iva Andrića na osnovu kontakata i poznanstava sa umetnicima, kao i sadržaja njihovih likovnih zbirki. Izlaganjem vrhunskih umetničkih dela, fotografija, diplomatskih uniformi Pavla Beljanskog i Iva Andrića kao i raznovrsne dokumentarne građe iz dva muzeja, postavka ima za cilj da se predstave estetski afiniteti i profesionalne karijere kolekcionara Beljanskog i nobelovca Andrića, reprezenata nacionalne kulture i diplomatije.

Izložba obuhvata izbor dela iz Spomen-zbirke Pavla Beljanskog i dela iz umetničke zbirke Iva Andrića istih autora: Ignjata Joba, Koste Hakmana, Stojana Aralice, Milenka Šerbana, Lize Križanić, Leposave Pavlović, Predraga Milosavljevića, Sretena Stojanovića i Zuke Džumhura. Takođe, u postavku će biti inkorporirani panoi sa izložbe Muzeja grada Beograda Ivo Andrić: pisac i/ili diplomata. Realizaciju izložbe omogućili su Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije i Pokrajinski sekretarijat za kulturu, javno informisanje i odnose s verskim zajednicama AP Vojvodine. Izložbu prati bogat program u vidu predavanja, projekcija i kreativnih radionica za najmlađe.

Izložba će biti otvorena do 4. avgusta 2019. godine. Autorke su Gordana Gajić (Spomen-zbirka Pavla Beljanskog) i Tatjana Korićanac (Muzej Grada Beograda).

- Izvor: Spomen-zbirka Pavla Beljanskog

The post Otvaranje izložbe „Pavle Beljanski i Ivo Andrić: diplomate i darodavci” appeared first on Presstiž internet magazin....