Kritički osvrt na američki film „300 – Bitka kod Termopila“
Film „300“ u režiji Zeka Snajdera, od samog početka prikazivanja u bioskopima izazivao je različite reakcije, sa jedne strane oduševljenih više miliona ljudi koji su pogledali film, i sa druge, kritičara koji su bili britkog pera pri oštroj kritici filma.
Pre svega, veoma je bitno shvatiti okolnosti u samoj Heladi pred ovu bitku. Helenski svet nije bio jedinstvena država i pogrešno bi bilo razumeti je kao nacionalnu državu sa panhelenskim osećanjima. Helada je, u to vreme, bila organizovana po sistemu gradova-država koji su nosili naziv polisi. Heleni nisu imali osećanje pripadnosti celovitoj Heladi, već osećaj ljubavi i odanosti svome gradu-državi u kome su rođeni i gde žive. Sparta je, svakako, bila zaista specifičan primer helenskog grada, jer su njeni osećaji odanosti i pripadnosti svome gradu u svemu bili prenaglašeni. U filmu je veoma dobro, uz nezaobillaznu dozu preuveličavanja i idealizovanja Spartanaca, objašnjen njihov spartanski duh, kao i strogi način pripreme za obavljanje vojne dužnosti, koja je počinjala sa sedam godina i trajala dok fizička sposobnost ne počne da opada. Iako je činjenica da su Spartanci najbolji ratnici koji su se do tada pojavili, sve dok svoju moć, u narednim vekovima, nisu pokazale reformisana „Sveta četa“ grada Tebe i genijalni Aleksandar Veliki sa svojom „Makedonskom falangom“, pogrešno bi bilo Spartance shvatiti kao idealne muškarce neukaljanog morala, jer su se kroz vekove postojanja Sparte pokazale njihove slabosti na zveckanje zlatnika Atine i naročito Persije u narednom veku.
- Foto: johndenugent.us
Osnovna ideja filma bazirana je na bici u Termopilskom klancu koja se dogodila 480. godine pre nove ere i u kojoj se sukobila vojska saveza država Helade sa vojsom Persijskog carstva. Filmom je predstavljena borba hrabrih 300 Spartanaca i šačice preplašenih Arkađana protiv stotina hiljada persijskih vojnika. Već ovde se krije velika neistina, jer je Termopilski klanac držalo 7000 Grka iz raznih grčkih gradova i oblasti. Takođe iz Sparte je pošlo 300 ljudi kao prethodnica vojske koja će stići nakon što proslavi veliki praznik po imenu Karnej. Grci su bili predvođeni, prema filmu, neustrašivim kraljem Leonidom, koji je zaista i imao jake lične osobine i vojničko iskustvo, ali kao činjenica stoji da je on sve vreme pokušavao da dobije podršku većeg broja polisa i do poslednjeg trenutka očekivao veliku pomoć udruženih grčkih gradova, a te činjenice su, u filmu, sklonjene u stranu zbog ideala kralja i vođe ratnika koji se ni samog pakla ne plaše. Takođe, kao potpuna suprotnost briljantnim Spartancima izvajanog tela i jakog karaktera, postavljeni su Persijanci, predstavljeni omaleni u odnosu na Spartance, i gotovo čudovišnih lica, dok su njihovi generali oholi, okrutni i bezdušni ugnjetavači svojih podanika, okovani kilogramima zlata i sjajnim brilijantima. Vrhunac kontrasta predstavlja persijski car Kserks, predstavljen kao čovek od približno dva i po metra, okružen stotinama robinja i svojim slugama koji paze da car ni jednog trenutka ne zgazi nogom na zemlju, osim u izuzetnim prilikama, a iluzorno je pominjati i svu raskoš, zlatne lance, slonovaču i skulpture koje krase njegov šator.
- Foto: wingsoverscotland.com
Što se same bitke tiče, filmom je predstavljena, kao serija gotovo bezumnih napada Međana, konjice, Besmrtnika, raznoraznih mitskih bića i vračeva sa bombama, dok se Spartanci hrabro drže i svaki od njih masakrira bar nekoliko desetina vojnika u svakom napadu. U stvarnosti Kserks je čekao četiri dana da njegova vojska izazove paniku kod Grka i da se oni razbeže, a nakon što se to nije desilo, tek je usledio napad. U filmu je veoma dobro prikazan geografski položaj klanca Termopil i objašnjena taktika koju su, i u stvarnosti, Grci zaista primenili. Herodot u svom istorijskom delu izričito govori da je Kserks prvo uputio svoje Međane, zatim svoje elitne trupe Besmrtnike, a nakon njih i svoje Persijance. Svi su pretrpeli neuspeh. Nakon ovoga, primenio je drugačiju taktiku i podmitio Epijalta iz Malileje koji je otkrio tajnu stazu, kojom su, kasnije, Besmrtnici prošli iza leđa Grcima. Pomenuti Epijalt u filmu je predstavljen kao grbavac koji je, kao dete, zbog svog fizičkog nedostatka, odbačen od strane Sparte i sada još jednom od Leonide trpi odbijanje, pa rasrđen odlučuje da se osveti Spartancima. Tada je nastupio ključni događaj. Besmrtnici prelaze planinu i kroz nekoliko sati će se stvoriti iza leđa Grcima. U tom trenutku Leonida je odlučio da otpusti sve osim Tespijaca i Tebanskog odreda, koji je držao u zarobljeništvu, i da preostaloj vojsci štiti odstupnicu. Dakle preko 6000 ljudi odlazi u centralnu Grčku da organizuje otpor, a Leonida sa svojih tri stotine Spartanaca, Tespijcima i Tebancima brani njihovu odstupnicu, hrabro se bori i na kraju gine. To je potez koji je Leonidu i Helene, koji su ostali sa njim, učinio besmrtnim. Ipak, nepravedno su zapostavljeni Tespijci i Tebanci, a sva slava je otišla na račun Leonide i tri stotine Spartanaca. Filmom je prikazano potpuno drugačije. Stvarnih 6000 ljudi prikazano je kao šaka Arkađana koji odlaze poniženi sa bojnog polja i srameći se ostavljaju neustrašive Spartance na cedilu.
- Foto: cine-fille.com
Kraj filma je začinjen jednom potpuno izmišljenom scenom pokušaja atentata na Kserksa, kada Leonida, zasut strelama, za nekoliko centimetara kopljem maši Persijskog cara, ostaje na nogama i tek nakon desetak otrovnih persijskih strela zasutih po čitavom svom telu, pada na zemlju i gotovo mitski se oprašta od svog vernog prijatelja. U stvarnosti Leonida je poginuo u toku bitke i njegovi vojnici su se hrabro borili za njegovo telo, dok nisu ostali potpuno bespomoćni na jednom brdašcetu gde su potpuno masakrirani.
Kada se celovito pogleda priča ovog filma, dolazi se do utiska da se scenario filma samo u nekim crtama poklapa sa istorijskim činjenicama, mada dobro služi svrsi – privlačenju ogromnog broja gledalaca širom sveta. Nažalost, u modernoj kinematografiji sve se na to i svodi.
AUTOR: Radosav Tucović
