Godine 1964. Endi Vorhol je za Svetsku izložbu pripremio radove pod nazivom „13 najtraženijih ljudi“, ali mural je pre otvaranja izložbe bio prefarban srebrnom bojom.

thetimes.co.uk

Arhitekta Filip Džonson odabrao je Vorhola i još devet umetnika da urade murale na zidovima njujorškog paviljona na Svetskoj izložbi. Za ovu priliku Endi se odlučio da za svoj rad iskoristi portrete trinaest najtraženijih kriminalca. Njegov mural trebalo je da visi na spoljnoj strani kružne zgrade, čiji je prečnik 30 metara. Odštampao je kopije slika velikih razmera iz brošure koju je njujorška policija objavila 1. februara 1962. Međutim, njujorškom guverneru Nelsonu Rokfeleru ova ideja nije bila po volji. Naredio je da se mural ovog pop-art umetnika cenzuriše, a kao glavni razlog naveo je to da mural, na kome su i italijanski kriminalci, vređa veliki deo njegovih birača.

Vorholov predlog bio je da se ovaj mural zameni sa 25 identičnih portreta Roberta Mosesa, predsednika Svetskog sajma korporacije. Međutim i taj predlog je odbijen, pa je 17. aprila mural prefarban.

Izložba „13 najtraženijih ljudi: Endi Vorhol i Svetska izložba 1964“ biće otvorena 27. aprila u Kvins muzeju. Poosetioci će imati priliku da pogledaju  arhivske dokumente i materijale koji do sada nisu predstavljani u javnosti, pismo u kome Endi pristaje da mural bude prefarban kao i knjigu sa fotografijama kriminalaca njujorške policije. Postavka će trajati do septembra.

ŠTA JE INSPIRISALO VORHOLA?

toutfait.com

Za Svetsku izložbu Endi je želeo da odabere nešto što ima veze sa Njujorkom. Inspirisao ga je rad Wanted 2.000 Reward, čiji je umetnik Marcel Duchamp. Reč je o posteru iz 1923, na koji je umetnik za „osobu za kojom se traga“ stavio svoj lik. Vođen tom idejom, Vorhol je uradio fotografije najtraženijih kriminalaca, a izrada murala koštala je 4.000 dolara.

Prema rečima kuratora Vorholovog muzeja u Pitsburgu, Nikolasa Čejmbersa, slavni pop-art umetnik je bio veoma zainteresovan za tamniju stranu američke medijske kulture. Vorhol je bio poznat i po slikama na temu samoubistva i automobilskih nesreća, a ubrzo nakon smrti Merlin Monro uradio je njen čuveni portret.