Ove godine se navršava 130 godina od rođenja i 70 godina od smrti čuvene srpske glumice Žanke Stokić, pa smo tim povodom popričali sa Milanom Cacijem Mihailovićem i njegovim sinom Petrom koji, pored Jelice Sretenović, glume u predstojećoj predstavi „Žanka“. Prema tekstu Miodraga Ilića, a u režiji Milice Kralj, premijera je zakazana za 7. novembar u 20h na Maloj sceni Opere i teatra Madlenianum…

- Milan Caci Mihailović, Jelica Sretenović i Petar Mihailović

Privatno otac i sin, pozorišnoj publici je poznato da ste glumili u istim predstavama, ali da li se dešavalo da i u istim trenucima zajedno budete na sceni?

Petar: Jeste. Tri ili četiri puta do sada. Najskorije je to da smo prošle godine zaigrali u jednoj predstavi koju sam producirao sa kolegom sa klase; i u martu ove godine u „Šampionima“ u Teatru Carte Blanche koju i dalje igramo.

Caci: Trenutno igramo i u predstavi „Suze su OK“, ali nismo zajedno na sceni. Budući da predstava često gostuje van Beograda, zajedno smo samo pre i posle nje. (smeh)

Kad govorimo o „Žanki“, kakav je osećaj igrati uz sina?

Caci: Pošto Petar ima dugogodišnju karijeru, više nije mlad glumac. Prema njemu se odnosim kao prema bilo kom drugom kolegi. U potpunosti profesionalno. Slobodno mogu reći da sam ja taj koji je inicirao ovu predstavu. Nije ni bilo poznato da se navršava 130 godina od rođenja i 70 od smrti Žanke Stokić, a ja već imam iskustva sa ovim komadom.

Da, znam da ste pre više godina igrali u njemu u Pozorištu „Slavija“…

Caci: Jeste. Isti je tekst Miodraga Ilića, a Žanku je glumila Ružica Sokić. Tekst je zaista dobar i zaslužuje da živi i dalje. Ponosan sam što sam na određeni način uspeo da istrajem u tome da se ova predstava sad odigrava pod krovom Madlenianuma. Od ove ustanove sam doživeo izuzetnu profesionalnost u svakom segmentu – od organizacije i pristupa do marketinga. U potpunosti je prihvaćen i moj predlog ekipe – reditelj, scenograf, kostimograf, muzika, glumačka podela.

Šta je u ovoj adaptaciji drugačije u odnosu na prethodnu?

Caci: Rediteljski rukopis. Uz to bih dodao i da je ovo modernija varijanta. Ovo je omaž umetnosti, i ne samo Žanki Stokić već i mnogim velikim glumcima koji su hodali po ovim scenama – od kojih mnoge nismo ni imali prilike da gledamo već samo da slušamo o njima kao o umetničkim veličinama. U predstavi pominjemo i pojedine sa kojima smo nekada radili – Radmilovića, Načića, Peru Kralja, Oliveru Marković, Nevenku Urbanovu itd.

U „Žanki“ obojica tumačite po više likova. Koliko vam je bilo zahtevno pripremiti se?

Petar: Milica Kralj je želela da oživi razne ljude iz Žankinog života. Kroz rad smo došli do toga da ću glumiti više od pet-šest likova.

To je zaista mnogo.

Petar: Uvek je zanimljivo u jednom komadu pokušati napraviti više karaktera. Uživao sam i mislim da smo uradili dobar posao.

Caci: I potrebna je mašta publike. Ovo Vaše pitanje me je podsetilo na nešto što sam radio pre trideset godina, a to je jedan komad Karela Čapeka u kom ima divan monolog s rečenicom: Glumački poziv je surov, teži od vojničkog. To je pisano 1925. godine, a aktuelno je i danas jer se, u suštini, ništa nije promenilo.

Šta publika može da očekuje od ove predstave?

Petar: Jedni znaju, drugi ne, da je Žanka nakon Drugog svetskog rata završila u zatvoru i bila osuđena na osam godina gubitka nacionalne časti, kao i osam godina neučestvovanja u javnom životu. To se desilo zbog činjenice da je igrala na sceni za vreme okupacije. U ovoj predstavi se bavimo poslednjim trenucima njenog života, tj. pretpostavljamo kakve su joj bile misli. Prikazujemo najznačajnije segmente njenog života – od najvećih radosti do najvećih razočaranja i patnji. Nadam se da će publici to biti vrlo interesantno i da će iz Madlenianuma odlaziti zadovoljni. Ako tako bude – znaćemo da smo uradili kvalitetnu stvar.

Caci: Mislim da će publici biti zanimljivi i svi ti likovi koje ćemo predstaviti. Ja, na primer, glumim i Nušića, i putujućeg glumca, i Tošića koji je decenijama potajno bio zaljubljen u Žanku, i druge. Trudim se da, kad radim, i publika i ja doživimo zadovoljstvo, a ne muku. Mislim da smo pošten posao napravili i radujemo se 7. novembru.

- Foto: Milan Đakov