Jedne noći zaseli su Tomica, Safet, Tozovac i Nedžad, posle nekog koncerta, i pevali, pijuckali, šalili se sve do pola dva. Ostala sam s njima do kraja i nimalo mi nije bilo teško. I ja sam se veselila zajedno sa njima, slušala ih kako pevaju i uživala

U velikoj dvorani beogradskog Doma sindikata održavaju se velike zabavne manifestacije, festivali zabavne i narodne muzike, solistički koncerti, filmski spektakli. Kroz foaje i pored bifea Doma sindikata prodefilovali su gotovo svi oni čija imena nešto znače na filmu, estradi, u zabavnoj ili narodnoj muzici.

U tom bifeu, već četrnaest godina, radi Safeta Spasić, žena srednjih godina kojoj osmeh ne silazi s lica. Za stalne goste, one koji se često pojavljuju na festivalima i sličnim priredbama, Safeta je jednostavno – keva.

- Kako i ne bih bila, kad ih sve u dušu znam! Godinama ih služim, gledam kako se pojavljuju kao mladi, nepoznati početnici, pa onda svakog dana postaju sve slavniji. Kod mene, u bifeu, ispijaju prva pića, pred prvo pevanje, ili pred prikazivanje svojih prvih filmova, pa onda vremenom postaju moji stari, stalni i dobri gosti.

Keva voli svoje goste i teško je naterati da kaže nešto , ne baš mnogo lepo, o njima iako sigurno ima i takvih slučajeva.

- Svi su oni prema meni dobri, lepo se ponašaju, ponekad se našale na moj račun, nasmejem se i ja na njihov i – mir.

Od pevača, Keva najviše voli i ceni Tozovca, Safeta, Anicu Zubović, Nedžada Salkovića, Silvanu Armenulić i, posebno, Mikija Jevremovića.

- Miki je divan! Lepo se ponaša, kulturan je, fin, pristojan… Nikad mi nije ništa prebacio, nikad se nije naljutio.

Među glumcima, takođe ima svoje ljubimce:

- Mija Aleksić i Čkalja su mi najmiliji gosti. Istina, ni jedan ni drugi ne piju, ali to nije ni važno. Mija, recimo, uvek popije kafu i kiselu vodu i kaže da nikad više u životu neće popiti nešto jače od toga.

Najveći broj ostalih Safetinih gostiju opredeljuje se, po pravilu, za nešto oštrije od kisele vode:

- Svi piju po malo, a neki i po malo više. Tozovac, Safet, Boba Stefanović, vole da zagledaju malo dublje u čašicu.

Safeta ne priznaje da joj bilo ko od stalnih gostiju nešto duguje, iako su, nedavno, pominjani prilični dugovi popularnih pevača, baš u bifeu Doma sindikata.

- Niko mi ne duguje ni dinara! Bilo je, istina, nekih dugova sa prošlogodišnjeg “Beogradskog proleća”, ali sada je sve isplaćeno. Ove godine mi niko nije ostao dužan.

Među onima koji piju malo, kao i među onima koji vole da popiju i koju više, ima kavaljera i onih koji teško dreše kesu:

- Tozovac, Safet, Nedžad i Kanarinac su veliki kavaljeri. Časte prijatelje, poznanike, kolege. Uvek su spremni da plate piće..Ima, međutim, i onih drugih, čiji dinar je veliki kao kuća. Takav vam je Toma Zdravković. On voli da popije, ali ne voli da drugome plati. Onih trećih, onih pravih grebatora koji samo gledaju ko će da im plati piće, više nema. Iskorenili su se nekako.

Čuče pored Kevinog šanka

Kada se peva, pije, a naročito kada se malo više popije, dođe ponekad i do nesporazuma:

- Ima i gužvi, svađa… Ti ljudi koji su na neki način i konkurenti, znaju da se uzajamno podsmevaju pa se nekada i posvađaju. Tako se, jednom desilo da se Kvaka ozbiljno posvađao sa nekim, ne sećam se više ko to beše, oko nekog cveća ili devojke, šta ja znam. Zamalo pa da se i potuku. Ipak, sve se dobro završilo, tuče nije bilo…

Češće od tuča su zajedničke sedeljke posle koncerata ili festivala:

- Jedne noći zaseli su Tomica, Safet, Tozovac i Nedžad, posle nekog koncerta, i pevali, pijuckali, šalili se sve do pola dva. Ostala sam s njima do kraja i nimalo mi nije bilo teško. I ja sam se veselila zajedno sa njima, slušala ih kako pevaju i uživala.

Iskusnom Kevinom oku ne mogu da promaknu ni čete obožavalaca i obožavateljki koje opsedaju umetnički ulaz Doma sindikata i od kojih, oni najuporniji, uspevaju da se sa buketima cveća probiju do svojih obožavanih koji obično čuče u foajeu, pored Kevinog šanka:

- A, tu su svi vrlo galantni i pažljivi. Lepo razgovaraju sa svojim obožavaocima, naročito sa obožavateljkama, počaste ih nekim pićem, a neki od poznatih, bogami, posle koncerta odlaze sa svojim obožavateljkama dalje od naše kuće, u mrak… Šta se tamo dešava, to samo oni znaju.

Zna i Safeta, ili naslućuje, ali je ona iznad svega – diskretna.

Ako ne može da kaže nešto lepo o svojim stalnim gostima, izbegava da kaže ružno. Valjda je zbog toga toliko i vole.

Pred njom se već četrnaest godina odvija isti film čije detalje ona tako dobro poznaje. U tom filmu menjaju se ličnosti koje igraju glavne uloge, ali uloge – ostaju iste. Uloge popularnih, onih koji dele autograme, onih koji blistaju ili pokušavaju da blistaju kao zvezde.

Čudno, ali Safeta se nije umorila od tog, uvek istog, filma:

- Volim svoj posao, volim te ljude. Jedva čekam da dođe vreme da stanem za šank. Znam ko me čeka, znam šta me čeka, ali mi nikada nije dosadno.

Obrada Yugopapir (TV Novosti, decembar 1971.)

Preuzeto sa: yugopapir.blogspot.com