Na brdu Karmel iznad izraelskog grada Haife nalazi se jedno od najlepših dostignuća pejzažne arhitekture – bahajski vrt. On je ujedno i sedište velike svetske Bahai religije. Građen je od 1990. do 2001. godine, a prema nekim procenama u njegovo stvaranje uloženo je oko 270 miliona dolara. Veličina vrta u Haifi je zadivljujuća. Spušta se strmoglavo, dužinom jednog kilometra, od brda Karmel, pa sve do bulevara koji vodi pravo u luku. Sa vrha vrta se pruža pogled na zaliv Mediteranskog mora, koji mnogi smatraju jednim od najlepših pogleda na svetu.

DEVETNAEST JE VEOMA VAŽAN BROJ

Viseći vrtovi Haife sastoje se od 18 terasa koje se stepenasto spuštaju sa Karmela, okružujući još jednu, centralnu terasu, na kojoj je grobnica utemeljivača bahaizma – poslanika Baba. Vrtovi nastali u njegovu čast postali su internacionalno sedište religije nastale u Persiji sredinom 19. veka. Bahaizam preuzima elemente drugih religija i teži stvaranju jedne univerzalne apolitične svetske zajednice. Poklonici bahaizma veruju u sve Božije poslanike, počev od Avrama i Mojsija, preko Muhameda i Bude, sve do svojih poslanika Baba i Bahaulaha. Smatraju da su sve svetske religije nastale od istog Boga i da su u međusobnoj harmoniji. Ova religija nema svoje sveštenstvo ni rituale, sem što obavljaju zajedničku molitvu prvog dana u mesecu i poste devetnaest dana u martu. Njihova godina sastoji se od 19 meseci, od kojih svaki ima 19 dana.

TIHO, TIŠE

Arhitekta Fariborz Sahba dizajnirao je vrtove tako da su potpuno izolovani od spoljašnjih zvukova. Pružajući mir i tišinu oni prenose poruku jedinstva čovečanstva. Ulaskom u njih, kročićete u svet čempresa i najrazličitijih vrsta drugih biljaka, stepenica izrađenih od plemenitog kamena, cvetnih aleja, kaskadnih bazena i fontana. Centralno mesto u vrtu zauzima mauzolej poslanika Baba, građen u periodu od 1948. do 1953. godine.  Svakodnevno se o vrtu brine 140 baštovana, omogućavajući mu da nosi epitet jednog od najlepših vrtova sveta.

MOŽDA SU OVAKVA PRAVILA I U RAJU

Viseći vrtovi Haife otvoreni su sedam dana u nedelji od 9 do 17 časova, s tim što se terase bliže mauzoleju zatvaraju u podne. Vrt je zatvoren samo tokom svetih dana bahajske religije i tokom jevrejskog praznika Jom kipur. Takođe, vrtovi mogu biti zatvoreni tokom kišnih dana iz bezbednosnih razloga, s obzirom da su tada stepenice koje spajaju terase veoma klizave. Ulaz je slobodan, ali pošto je ovo najsvetije mesto bahaista, na svakom od tri ulaza istaknuta su pravila koja svako mora poštovati. Posetioci moraju biti odeveni u garderobu koja prekriva ramena i kolena, a preporučuje se i udobna obuća zbog strmog terena. Unošenje hrane je zabranjeno, ali je dozvoljeno uneti flašicu vode. Ipak, zabranjena je svaka druga vrsta pića, žvakanje žvake i pušenje. Posetioci se takođe mole da ne uvode životinje, bacaju otpatke ili unose bilo koju vrstu oružja, kao i da ne pipaju ili piju vodu koja se nalazi u fontanama i bazenima.

Ovo nije jedini bahajski vrt u svetu. Ima ih i većih i manjih, ali se vrt u Haifi izdvaja zbog svog ogromnog religijskog značaja, besprekorne uređenosti, karakteristične arhitekture i predivnog pogleda. Najveće bahajske zajednice su u Indiji, Iranu i SAD-u, a zanimljivo je da ovakva religijska zajednica postoji i u našem susedstvu, u Hrvatskoj.

- Fotografije: presstiz.rs