Učestvuju: Nikola Bertolino i Vesna Elez

Žan Nikola Artur Rembo (Šarlvil, 20. 10. 1854 – Marsej, 10. 11. 1891), francuski pesnik koji je ostavio neizbrisiv trag na savremenu umetnost. Najpoznatija dela je stvarao u adolescentskim godinama. Prešao je tri kontinenta pre smrti u 37. godini.

„(…) legenda je stvorila mitskog čoveka sa đonovima od vetra, personifikaciju tako uopštene i tako ljudske težnje za izbavljenjem iz date sudbine i neprihvatljive svakidašnjice. Višestruka bekstva dečaka-Remboa u Pariz; poezija skitničenja po cestama Ardena; burna putovanja s Verlenom u London i Brisel; zatim, i iznad svega, kratkotrajnost pesničke karijere i „neshvatljivo” bekstvo iz poezije u potucanje Orijentom (Afrikom, Azijom) i u nepoetsku sudbinu trgovca i lovca na zlatnike (…) Predočavajući nam mitskog lutalicu, neuspokojivog istraživača formule koje smo u stvari mi sami željni.” Nikola Bertolino

- Izvor: DKSG

The post Razgovor o pesništvu Artura Remboa u DKSG appeared first on Presstiž internet magazin....

Utorak, 22. januar

19.15 
VLADIMIR VUKOMANOVIĆ RASTEGORAC
razgovara Saša Ćirić

Vladimir Vukomanović Rastegorac (Kraljevo,1986), doktorirao je na Filološkom fakultetu. Piše književnu kritiku. Autor je tri knjige poezije, poeme za decu i zbornika pesama o smrti za decu i mlade, priređivač je izbora iz mlade srpske proze. Od je njegov prvi roman.

Saša Ćirić (Pirot, 1975) završio je srpsko-svetsku književnost. Književni je kritičar na Radio Beogradu II i u tjedniku Novosti iz Zagreba. Urednik je u Betonu, dodatku Danasa. Pisao je političke analize za e-novine, e-balkan, Peščanik i elektrobeton.net.

19.45
Skajp uključenje iz Banja Luke
LANA BASTAŠIĆ
razgovara Jasmina Vrbavac

Lana Bastašić (Zagreb, 1986) piše priče i poeziju. Dobitnica je nagrada za priču, kao i nagrada za poeziju i dramu. Živi u Barseloni, gde uređuje književni časopis Carn de cap i vodi školu književnosti Bloom. Uhvati zeca je njen prvi roman, preveden na katalonski.

Jasmina Vrbavac (Beograd, 1965) diplomirala je jugoslovensku i svetsku književnost, magistrirala je na FDU. Urednica je u Redakciji za kulturu RTS-a. Bavi se književnom kritikom i teorijom.

20.15
FILIP GRBIĆ
razgovara Katarina Pantović

Filip Grbić (Beograd, 1984) je diplomirao filozofiju. Za prvi roman Ruminacije o predstojećoj katastrofi dobio je nagradu Miloš Crnjanski. Prelest je njegov drugi roman.

Katarina Pantović (Beograd, 1994) diplomirala je komparativnu književnost u Novom Sadu, gde pohađa doktorske studije. Piše poeziju i književnu kritiku.

Sreda, 23. januar

19.15 
BRANKA KRILOVIĆ
razgovara Zoran Paunović

Branka Krilović (Prnjavor, 1950) bila je urednica i pozorišna kritičarka na RTS-u. Autorka je dokumentarno-igranog filma Višegradom u Andrićevom odelu. Objavila je zbirku priča, knjigu pripovedne proze i roman Prekasno – starinski roman.

Zoran Paunović (Bor, 1962), profesor je engleskog jezika i književnosti na Filološkom fakultetu u Beogradu i Filozofskom fakultetu u Novom Sadu, esejista i prevodilac. Član je NIN-ovog žirija.

19.45
ŽARKO RADAKOVIĆ
razgovara Marjan Čakarević

Žarko Radaković (Novi Sad, 1947) je pisac i prevodilac. Piše priče, multižanrovsku prozu, romane. Sarađivao je s umetnicima Erom Milivojevićem, Julijem Kniferom i Ninom Pops. Autor je zbornika i antologija. Prevodilac je Petera Handkea. Živi u Kelnu. Krečenje je njegov osmi roman.

Marjan Čakarević (Čačak, 1978) diplomirao je na katedri za Srpsku i svetsku književnost, gde je na doktorskim studijama. Piše poeziju, kritiku, eseje. Deo je uredništva časopisa Polja. Član je NIN-ovog žirija.

20.15
MILISAV SAVIĆ
razgovara Ana Stišović Milovanović

Milisav Savić (Raška, 1945) je romanopisac, pripovedač, esejista, istoričar književnosti i prevodilac, doktorirao je na katedri za Jugoslovensku i svetsku književnost. Urednik je Studenta, Mladosti, Književne reči, Književnih novina, Prosvete, ministar-savetnik je u Ambasadi SCG u Rimu. Predavao je srpskohrvatski jezik i jugoslovensku književnost na Londonskom univerzitetu, Njujorškom državnom univerzitetu u Olbaniju, Firenci i Lođu. Dobitnik je NIN-ove nagrade, koju je vratio, za roman Hleb i strah. Doktora Valentina Trubara i sestre mu Simonete povest čudnovatih događaja u Srbiji njegov je deveti roman.

Ana Stišović Milovanović (Užice, 1964) je profesorka, književna kritičarka i teoretičarka. Autorka je udžbenika, teorijskih studija, recenzija.

Četvrtak, 24. januar

19.15 
SANjA NIKOLIĆ
razgovara Teofil Pančić

Sanja Nikolić (Split, 1976) diplomirala je filozofiju na Beogradskom univerzitetu. Živi u Berlinu. Sila i Soni u Berlinu je njen prvi roman.

Teofil Pančić (Skoplje, 1965) je kolumnista i kritičar Vremena, politički komentator radija Slobodna Evropa. Dobitnik je nagrade Dušan Bogavac za etiku i hrabrost. Autor je knjiga eseja.

19.45
BOJAN BABIĆ
razgovara Tamara Krstić

Bojan Babić (Beograd, 1977) je diplomirao na katedri za Srpsku i svetsku književnost. Dobio je nagradu Fonda Borislav Pekić, a bio je i u užem izboru za NIN-ovu nagradu. Piše priče i romane. Yahoo je njegov peti roman.

Tamara Krstić (Beograd, 1977) diplomirala je srpski jezik i književnost. Novinarka je Radio Beograda I i književna kritičarka. Članica je NIN-ovog žirija.

20.15
MUHAREM BAZDULj
razgovara Miroljub Stojanović

Muharem Bazdulj (Travnik, 1977) je pisac, novinar i prevodilac. Piše romane, priče i eseje. Objavljuje tekstove u sarajevskom Oslobođenju, Politici i Nedeljniku. Dobitnik novinarskih nagrada za hrabrost, istraživačko novinarstvo i komentar. Prevodi s engleskog jezika. Kvadratni koren iz života je njegov osmi roman.

Miroljub Stojanović (Priština, 1958) o filmovima i knjigama objavljivao je u brojnim časopisima, novinama i publikacijama, posebno akcentujući azijske kulture.

Petak, 25. januar

19.15 
VLADIMIR ARSENIJEVIĆ
razgovara Ivan Milenković

Vladimir Arsenijević (Pula, 1965) za prvi roman U potpalublju (prvi deo tetralogije Cloaca Maxima) dobio je NIN-ovu nagradu. Istoimena pozorišna predstava nagrađena je Sterijinom nagradom. Osnivač je regionalnog književnog festivala Krokodil. Objavljuje kolumne i eseje u zemlji i regionu. Ka granici je njegov sedmi roman.

Ivan Milenković (Ćuprija, 1965) je diplomirao filozofiju, a magistrirao na FPN. Zamenik je glavnog urednika Radio Beograda III. Urednik je filozofske biblioteke izdavačke kuće Fedon. Član je NIN-ovog žirija.

19.45
IGOR MAROJEVIĆ
razgovara Mladen Vesković

Igor Marojević (Vrbas, 1968) diplomirao je srpski jezik i književnost. Piše romane, priče, novele, eseje i drame. Drama Nomadi izvođena je na katalonskom i španskom jeziku, na kojem je i pisana. Prevodi sa španskog. Dobitnik je, između ostalih, nagrada iz Fonda Borislav Pekić i Desimir Tošić. Član je Srpskog i Katalonskog PEN centra. Jedan je od osnivača Srpskog književnog društva. Tuđine je njegov sedmi roman.

Mladen Vesković (Beograd, 1971) diplomirao je jugoslovensku i svetsku književnost. Zaposlen je kao viši savetnik za međunarodnu saradnju u oblasti jezičke kulture i književnog stvaralaštva i savremenog stvaralaštva Srba u inostranstvu u Ministarstvu Republike Srbije.

20.15
VULE ŽURIĆ
razgovara Nikola Marinković

Vule Žurić (Sarajevo, 1969) piše romane, priče, radio-drame, knjige za decu. Koautor je monografije o Zvezdi i Partizanu. Priređivač je zbirki priča posvećenih Gavrilu Principu i Branku Ćopiću. Autor scenarija za film G. Markovića Slepi putnik na brodu ludaka i drame Posljednji mejdan Petra Kočića. Dobitnik je Andrićeve nagrade za Tajnu crvenog zamka. Strah i pomor je njegov deseti roman.

Nikola Marinković (Čačak, 1988), diplomirao je srpsku književnost sa južnoslovenskim jezicima, gde je doktorant i istaživač-pripravnik. Piše književnu kritiku za Pečat i objavljuje naučne radove u periodici.

21.00 Svirka zatvaranja prve SMOTRE domaćeg romanopisanja
Igor Marojević i Milan Milosavljević Burda

- Izvor: DKSG

The post „Postninovske čarolije” u Domu kulture „Studentski grad” appeared first on Presstiž internet magazin....

- Plastične kulise, 212 x 115 cm, topljena plastika na aluminijumu, Nikola Kosić

Ciklus izložbi posvećen skulpturi velikog formata, koji se dešava svakog decembra u Domu kulture „Studentski grad”, donosi nam skulpture mladih studenata sa Fakulteta primenjenih umetnosti u Beogradu. U okviru ovog ciklusa svake godine otkrivamo nove mlade talente koji stvaraju u mediju skulpture i koji kasnije razvijaju zapažene umetničke karijere.

Katarina Jocić, čije delo je na fotografiji iznad, diplomirala je vajarstvo na FPU u Beogradu 2018. godine. Trenutno je na master studijama na istom fakultetu.

Nikola Kosić je diplomirao primenjeno slikarstvo na FPU u Beogradu i proveo je jedan semestar studija na Univerzitetu primenjenih umetnosti u Beču. Master studije završio je 2017. na FPU u Beogradu.

Izložba će trajati do 26. januara.

- Izvor: DKSG

The post „Plastika plastika”: Izložba Katarine Jocić i Nikole Kosića appeared first on Presstiž internet magazin....

- Vladeta Jerotić na jednom od mnogobrojnih gostovanja u DKSG / foto: Arhiv DKSG

Učestvuju: Aleksandar Gajšek, Žarko Trebješanin, Bojan Jovanović i Miloš Knežević

Vladeta Jerotić bio je istaknuti srpski lekar, neuropsihijatar, psihoterapeut i književnik, svestrani erudita i akademik. Diplomirao je na Medicinskom fakultetu u Beogradu, gde je specijaliziraoneuropsihijatriju, a psihoterapiju u Švajcarskoj, Nemačkoj i Francuskoj. Bio je šef Psihoterapeutskog odelјenja bolnice Dr Dragiša Mišović. Od 1985. je, kao profesor po pozivu, predavao Pastoralnu psihologiju i medicinu na Pravoslavnom bogoslovskom fakultetu u Beogradu. Razvio je plodnu publicističku delatnost iz graničnih oblasti psihoanalize, psihoterapije, religije i filozofije. Održao je brojna predavanja u gotovo svim većim gradovima Jugoslavije. Bio je član Udruženja književnika Srbije, Medicinske akademije i SANU. Napisao je 32 knjige. Mnogo puta je nagrađivan. Nagrada za životno delo Dositej Obradović uručena mu je 2014. u Narodnom pozorištu u Beogradu.

- Izvor: DKSG

The post Koje smo darove dobili od Vladete Jerotića? appeared first on Presstiž internet magazin....

Nataša, Bure i Antoan su troje nerazdvojnih prijatelja, čiji odnos balansira između prijateljstva i ljubavi. Antoan je pozorišni reditelj, Bure je diplomirani hemičar, Nataša elektroinženjer. Pod pritiskom stvarnosti, pokušavaju da napuste svoju zemlju i potraže sreću u razvijenijem delu sveta.

Nigde je metafora o njihovom shvatanju sopstvene zemlje i Evrope, njihovim životima, snovima i želji da svoje Nigde pretvore u – Negde.

Uloge: Nebojša Milovanović, Marija Bergam, Miloš Samolov

Trejler za film pogledajte OVDE.

Cena ulaznice 200 dinara.

- Izvor: DKSG

The post Film „Nigde” u Domu kulture „Studentski grad“ appeared first on Presstiž internet magazin....

Petnaesti Evropski festival animiranog filma BALKANIMA biće održan od 2. do 6. oktobra u Domu kulture „Studentski grad“ na Novom Beogradu.

Publika ovogodišnje Balkanime imaće specijalnu priliku da vidi film III poljske autorke Marte Pajek koji je privukao pažnju na prestižnom festivalu u Kanu. Na Balkanimi će biti prikazana i tri srpska ostvarenja: Muzičke traume, reditelja Miloša Tomića, animirani film Eho u režiji Boriše Simovića i Koste Rakićevića, kao i film Neputovanja autorskog tima koji čine Nikola Majdak i Ana Nedeljković.

Pored bogatog takmičarskog programa planirani su i programi Panorama evropskog animiranog filma; Savremena italijanska animacija 5; nagrađeni animirani filmovi sa festivala u Anesiju, u izboru Sebastiana Sparera; program filmova Višegrad Animation forum; i Panorama balkanskog animiranog filma, koja donosi zanimljiv presek ostvarenja balkanskih zemalja, iz prethodne godine.

Festivalski program započeće otvaranjem izložbe „SEDAM – Pogled na proces rada nove srpske animacije“ u Velikoj galeriji DKSG (19.30h). Publika će imati jedinstvenu priliku da vidi crteže, skice, 3D modele, scenografije, lutke i druge materijale koji prikazuju kompleksan proces rada na animiranom filmu.

Ceremonija svečanog otvaranja zakazana je za utorak 2. oktobar u 20 časova.

Poslednjeg dana festivala, u subotu 6. oktobra, biće prikazani nagrađeni filmovi, a u toku prepodneva i dva dečja programa. Nakon festivala dečiji filmovi biće reprizirani u bioskopskoj sali DKCB-a 8. oktobra.

Detaljnu satnicu festivala možete pronaći na sajtu http://www.balkanima.org.

Ulaz na sve programe je besplatan.

The post Festival animiranog filma BALKANIMA u DKSG! appeared first on Presstiž internet magazin....

Areta Frenklin (76) preminula je u avgustu u Detroitu. Ovim predavanjem Mićuna Ristića odaje počast ovoj velikoj umetnici pričom o njoj i video izborom pesama koje je proslavila.

- Vatrene propovedi i molitve Aretinog oca, Reverend Frenklina (Reverend C.L. Franklin), snimljene su na preko 70 albuma; uz njega je još kao dete pevala u horu detroitske baptističke crkve. U 14-oj mu se pridružila na evangelističkim turnejama i snimila svoju prvu gospel ploču. Kako reče Kit Ričards (Keith Richards) – glas Arete Frenklin je najuzbudljiviji prirodni instrument koji se uopšte može čuti; impresionirala je Džona Hemonda (John Hemond) i potpisala za Columbia Records. Prelaz na pop tržište nije prošao najuspešnije, šest dugih godina ostala je na korak od statusa zvezde, jer ljudima iz diskografske kuće nije bilo jasno šta bi trebalo da peva. Producentu Džeriju Veksleru (Jerry Wexler), koji je u njoj video ličnost koja će u bluz, rok i pop uneti emociju i strast gospela, značilo je nastaviti ono što je započeo Rej Čarls (Ray Charles). Već prva stvar koju je za Atlantic Records uradila s njim (I never loved a man, 1967) postala je milionski hit, a pitanje ko je kraljica soula više se nije postavljalo. Povezana sa Pokretom za građanska prava Areta je krajem 60-ih i početkom 70-ih izražavala ono što su Afroamerikanci osećali i želeli da budu. Belu publiku je osvojila 80-ih, kada je zahvaljujući i filmovima, spotovima i duetima sa Eurythmicsi Džordžom Majklom (George Michael) postala pop ikona. Kasnije se ređe pojavljivala i tek povremeno potvrđivala da je Lady Soulsamo jedna. Umrla je prošlog meseca – kaže Mićun Ristić.

Areta Frenklin je jedna od najuglednijih pevačica u američkoj istoriji. Areta Frenklin je imala karijeru dugu sedam decenija, a jedan od njenih prvih hitova iz 1967. Respect („Poštovanje“) sa albuma Never loved the man the way I love you, postao je svojevrsna himna pokreta za prava Afroamerikanaca u Americi, a priznanje joj je odao i čelnik tog pokreta Martin Luter King. (Izvor: TV N1)

Ulaz je slobodan.

- Izvor: DKSG

The post Predavanje o Areti Frenklin u DKSG appeared first on Presstiž internet magazin....

Alternativni bend E-Play objavio je 26. aprila 2018. godine album Sloboda, u izdanju promoterske kuće Long Play. Novom albumu prethodili su najavni singlovi i vizuelno upečatljivi spotovi Srešćemo se neki drugi put, Da budemo samo dobro i Šamarčina, od kojih je poslednji, brutalnim prizorima nasilja nad ženama uzburkao duhove, probudio javnost i izazvao brojne polemike.

„Ljudi su nam prilazili na ulici i čestitali na pesmi i spotu i to je jako prijatno doživeti, a postoje naravno i negativni komentari na tematiku spota koji oslikavaju društvo u kome se nalazimo. Jedva čekamo da pesmu premijerno izvedemo uživo u DKSG”, kaže Maja iz benda.

Ulaz je slobodan. U slučaju lošeg vremena koncert se otkazuje.

- Izvor: DKSG

- Foto: Nebojša Babić

The post E-Play: Koncert 15. juna u DKSG appeared first on Presstiž internet magazin....

U eseju o poreklu jezika francuski filozof Žan Žak Ruso tvrdi da je jezik otpočeo sa metaforom. Citirajući Rusoa, Džon Berger u svojoj knjizi Zašto gledati životinje tvrdi da je moguće pretpostaviti da je prva metafora uopšte bila životinja (plašlјiv kao zec, hrabar kao lav, lukav kao lisica). Ako je tako, to je zato što je suština odnosa između čoveka i životinje metaforična. Da bi čovek postao čovek on se ponaša kao životinja, jede kao životinja i govori ono što i životinje govore, samo pomoću reči.

Darvinova teorija evolucije nije ništa drugo nego metafora – kaže filozof Karl Marks, tj. projekcija ekonomskih teorija na životinje. Zaista je zanimlјivo kako Darvin prepoznaje među životinjama i bilјkama svoje englesko društvo, sa podelom rada, konkurencijom, otvaranjem novih tržišta i borbom za opstanak. To je Hobsov rat svih protiv svih. 

Film Vernera Hercoga Grizzly Man prati, kroz vizuru protagoniste Timoti Tredvela, život i smrt ovog lјubitelјa grizli medveda, koji je zajedno sa svojom devojkom živeo sa njima u divlјini i stradao od njih. Ova priča inspiriše nas da razmišlјamo o odnosu prema prirodi, životinjama, mestu čoveka među drugim bićima i o našem uverenju da smo, kao vrsta, napredniji i moćniji od ostalih.

Trejler za film Grizzly Man pogledajte OVDE.

The post Životinje kao likovi u dokumentarnom filmu appeared first on Presstiž internet magazin....

Prema zvaničnom saopštenju, Kralјevski top – Istorija srpske krune je film koji govori o nastanku i dramatičnoj sudbini poslednje srpske krune i pratećih regalija, izlivenih od Voždovog topa iz Prvog srpskog ustanka. Film u pozadini priče prati i društveno političke prilike u Srbiji, ali i čitavoj Evropi, objašnjavajući značaj očuvanja ovog znamenja kao simbola slobode i državnosti srpskog naroda. Kroz obilјe arhivskog materijala film baca svetlost na klјučne istorijske događaje dvadesetog veka, otkrivajući i one manje poznate istorijske činjenice.

Scenarista je Dragan Marković, režiser Velimir Stojanović, a nakon projekcije sledi razgovor sa autorima.

The post „Kraljevski top – Istorija srpske krune“: Projekcija u DKSG appeared first on Presstiž internet magazin....